Igre 
Pitanje koje interesuje milion građana Srbije: Zašto male opštine nemaju službu Hitne pomoći i kada će se to promeniti
Komentari26/11/2022
-08:00
Opštine sa manje od 25.000 stanovnika po zakonu ne mogu da osnuju službu Hitne pomoći. Lekari upozoravaju da je to skoro 40 odsto teritorije Srbije i da ova usluga nije dostupna za oko milion građana.
Jedna od takvih lokalnih samouprava je i Svrljig, koji se prostire na oko 500 kilometara kvadratnih, živi oko 11.000 stanovnika. Leče se u lokalnom Domu zdravlja, a, prilikom povreda i hitnih stanja snalaze se na razne načine da stignu do lekara.
"Povredio sam ruku kada sam sekao drva, dovezli su me sin i supruga do doma zdravlja. nakon toga sam zbrinut u KC Niš. Međutim, sa mnom do Niša je pošao samo vozač, doktor nije mogao jer nemaju lekara koji će ovde ostati", priča Nebojša Stanojević, meštanin Svrljiga za Euronews Srbija.
To je jedan od problema sa kojima se suočavaju pacijenti i lekari u Domu zdravlja koji nema organizovanu službu Hitne pomoći. Uz redovne obaveze, hitna stanja zbrinjavaju lekari opšte prakse.
Aleksandar Stojadinović, lekar Doma zdravlja u Svrljigu kaže da rade u okviru službe Opšte medicine, ali da ih zbrinjavanje hitnih stanja dodatno opterećuje.
I njegov kolega dr Dalibor Jevtić pojašnjava da dežuraju i noću, a da prvi lekar na rasporedu zbrinjava hitna stanja. Kada stigne poziv noću, dodaje, objekat ne sme da se napušta, već moraju da pozovu ekipu koja je u pripravnosti. A dok oni dođu od kuće prolazi dragoceno vreme.
"Mi ponekad i ne čekamo pripravnu ekipu, rizikujemo posao, da budemo kažnjeni, ali ljudski život je na prvom mestu. Uvek se snađemo, ali nije poenta u snalaženju, već da sve bude organizovano", priča dr Jevtić.
Povezane vesti
Hitna treba da bude dostupna svim građanima
Dr Stojanović se nadovezuje da je potrebno nekih desetak minuta ekipi da stigne od kuće i to ako su dobri vremenski uslovi.
"S obzirom na to da je teritorija razuđena, neka sela su udaljena i više od 25 kilometara i to je predugo za hitno reagovanje", navodi Stojanović.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Da Hitna pomoć bude dostupna svim građanima, ali da postoje i jasno definisane procedure, kao i da lekari službe imaju bolji status, trebalo bi da reguliše novi Zakon o hitnoj pomoći. To je inicijativa Pokreta "Pravo na život - Meri", uz podršku narodnog poslanika koji živi u Svrljigu.
"U Skupštini sam više puta govorio o tome. Napravili smo predlog zakona, dostavio sam Skupšini, dostavljen je Ministarstvu zdravlja na razmatranje, da se vidi šta je realno. Da se pruži mogućnost svakome da preživi jer život je bitan i onome ko živi u Svljigu i onome ko živi u Beogradu", kaže Milija Miletić, narodni poslanik.
Svrljig je među 75 opština u Srbiji koje nemaju organizovanu službu Hitne pomoći. Ovde je u Domu zdravlja zaposleno oko 70 medicinskih radnika, među njima 24 lekara, koji veruju da bi tako efikasnije zbrinjavali pacijente u jednoj od najstarijih opština u Srbiji.
Inicijativa da se usvoji Zakon o hitnoj pomoći
Pokret "Pravo na život - Meri" pokrenuo je inicijativu da Srbija dobije prvi Zakon o Hitnoj pomoći. Dejan Zejnula predsednik Pokreta kaže za Euronews Srbija da je u Predlogu zakona definisano kako bi bila organizovana služba Hitne pomoći u opštinama, kako bi se raspoređivao kadar, da se definišu protokoli kada se izlazi na teren kako bi isti tretman imali pacijenti u svim delovima Srbije.
Statistika pokazuje da Beograd ima najmanje ekipa Hitne pomoći. na 100.000 stanovnika u proseku dolazi 1,37 ekipa, Novi Sad ima 2,5 ekipa, Niš 2,7 ekipa, Kragujevac 2,8 ekipa.
Povezane vesti
"Statistika je poražavajuća. Na 70.000 stanovnika u Beogradu imamo jednu ekipu. Novi Sad, Niš, Kragujevac imaju na 35- 40.000 stanovnika jednu terensku ekipu", priča Zenula.
Navodi da Zakon o zdravstvenoj zaštiti ostavlja preširoko tumačenje rukovodiocima kako da organizuju službu Hitne pomoći. Kadar koji se dodeli na osnovu stanovnika, treba da se zaposli kao terenska ekipa, a ostavlja se mogućnost da ih rukovodioci rasporede kako oni misle da treba.
"Dešava se da u prvnom vakumu opština ostanu bez službe Hitne pomoći ili sa malim brojem terenske ekipa", pojasnio je on.
Dodaje i da nije jasno definisano ko radi trijažu pacijenata. Napominje da je važno da se osnuju dispečerski centri po okruzima i da u njima rade iskusni lekari i tehničari i da oni rukovode ekipama na terenu.
"Znači, ideja je da po opštinama imamo urgentne terenske ekipe i u sedištu okruga dispečerske centre", naveo je on i dodaje da je predlog da terenske ekipe dobiju status službenog lica.
Predlog zakona predat je poslanicima Skupštine Srbije, a Zejnula očekuje da bi na proleće naredne godine moglo da počne ozbiljnije da se radi na tome.
Komentari (0)