Srbija dobija porodične lekare: Praksa koju imaju svi u regionu mogla bi da reši mnoge probleme zdravstvenog sistema

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/12/2022

19:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Dragana Panić živi u Švedskoj i pre nekoliko godina doživela je moždani udar, zbog kojeg se suočila sa ozbiljnim zdravstvenim poteškoćama. Uspešno se oporavila, kako kaže, zahvaljujući porodičnom lekaru koji postoji u švedskom zdravstvenom sistemu. Danas živi kao da se ništa nije desilo. Ovakav koncept bi, prema najavama, mogao da zaživi i u Srbiji. Ocena struke je da su lekari opšte prakse u Srbiji osposobljeni za to, kao i da bi to olakšalo posao lekarima u bolnicama i kliničkim centrima, ali i pacijentima.

Dragana za Euronews Srbija kaže da je zbog moždanog udara bila u nemogućnosti da komunicira sa specijalistima i da joj je porodični lekar umnogome pomogao.

"Oni su vodili svu terapiju. Kontaktirali su druge lekare za rehabilitaciju, znači sve je išlo preko porodičnog lekara", kaže ona.

Nova ministarka zdravlja Danica Grujičić zalaže se za uvođenje koncepta porodičnog lekara u srpsko zdravstvo. Navodi da to ne može da se uvede preko noći, zbog čega najpre najavljuje pilot projekat.

Smatra da bi upravo porodični lekari bili ti koji bi povratili poverenje građana u zdravstveni sistem i rešili mnogo više zdravstvenih problema na lokalnom nivou. Kaže, ključ je u dobroj organizaciji gde leži i velika šansa za mlade zdravstvene radnike.

"Šta bi to značilo? Male grupe lekara, po kvartovima, od tri, četiri lekara opšte prakse koje bi se zimi i leti organizovale prema tome da li je sezona gripa ili nekog drugog virusa. Mogu da se dogovore - jedan će ići u posete, drugi će raditi skrining, treći zakazivati specijalističke preglede, četvrti raditi akutne pacijente. To nije utopija, samo je potrebna dobra organizacija. Nadam se da će mladi ljudi prepoznati da to može biti velika šansa da osmisle život i budu prijatelji hiljadama ljudi za čije bi zdravlje bili odgovorni", rekla je Grujičić za Euronews centar.

Ona je navela da su to lekari kojima se pacijenti prvo javljaju, a ne Hitnoj pomoći. Koliko bi koštala ta promena u srpskom zdravstvu još se ne zna. Ministarka kaže da bi to tek trebalo obračunati i videti na koji način bi morao da se menja i Zakon o zdravstvenom osiguranju.

"Treba da promenimo specijalistički način izvođenja medicine, koji je skup i preslikan je po modelu SAD-a. Treba da radimo po kubanskom modelu i imamo porodičnog lekara koji bi mogao da reši preko 80 odsto problema onih stanovnika za čije zdravlje odgovara. Naravno da iskustvo u ustanovi znači, ali zato sada imate edukacije i mogućnost povezivanja preko interneta, dakle potpuno su drugi tehnološki uslovi nego pre 40 ili 50 godina", navela je Grujičić.

Grujičić: Lekari opšte prakse nedovoljno iskorišćeni

Dodaje da su lekari opšte prakse nedovoljno iskorišćeni. U tom slučaju porodični lekari bi imali manje kvote pacijenata od lekara opšte prakse koji sede u domovima zdravlja.

Euronews

I specijalisti opšte medicine, koje je Euronews Srbija kontaktirao, zainteresovani su za novi koncept rada koji predlaže ministarka.

Dr Biljana Petrevska smatra da bi koncept porodičnog lekara trebalo da se sprovede, ne kao pilot projekat, nego odjednom.

"Generalno su zemlje u okruženju to tako i radile. Mislim da smo mi lekari spremni da se uhvatimo u koštac sa svim tim problemima koji bi došli u obzir kada bi nas sve to zadesilo, ali svemu tome bi morao da prethodi sistemski rad na organizaciji i definisanju nekih projekata i tačnom razdvajanju šta pripada pod nadležnost porodičnog doktora", objašnjava ona.

Namera uvođenja ovakvog modela je da se rastereti Urgentni centar, zajedno sa drugim zdravstvenim centrima.

Doktorka Petrevska kaže da bi bolja iskorišćenost izabranog lekara, bilo da je lekar opšte prakse, pedijatar, ginekolog, značajno rasteretila sekundarni i trecijarni nivo zdravstvene zaštite. Dodaje da su lekari opšte prakse osposobljeni za to.

"Lekari koji se ozbiljno bave svojim poslom u opštoj medicini su vrlo zainteresovani za ovaj model. Mi smo kroz decenije došli do toga da nas i struka, kolege iz sekundarnih i tercijarnih ustanova, pa i javnost doživljavaju samo kao skretničare, što uopšte nije tako", naglašava doktorka Pertovska.

Može li srpsko zdravstvo da odgovori tom izazovu?

Smatra da je važno da se pedijatar uključi u ovakav koncept, naročito za predškolski uzrast. Upravo su pedijatri i bili među prvima koji su pozdravlili ovu ideju, ali sumnjaju da li srpsko zdravstvo sa postojećim kapacitetima može da odgovori novom izazovu.

"Sa aspekta struke, po mom mišljenju, to nije moguće. Nije moguće na adekvatan i zadovoljavajući način održati ovaj nivo zdravstvene zaštite, a kamoli ga poboljšati", kaže za Euronews Srbija Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije.

Pedijatri insistiraju na tome da budu uvršetni u koncept porodičnog lekara, jer se njihovo izuzeće pokazalo lošim u zemljama regije.

"Koliko mi je poznato, koliko sam video u tom konceptu porodičnog lekara bi trebalo da participira i pedijatar bar je ona (ministarka) tako rekla i stomatolog, što bi bio model s kojim ja nisam lično upoznat i ne znam da li igde funkcionise", objašnjava Konstantinidis.

Doktorka Petrevska kaže da bi sistem mogao da funkcioniše pristojno ukoliko bi se domovi zdravlja i ambuante u državnoj službi dopunile opremom za dijagnostiku i kada bi se bar primarna zaštita u okviru privatnog sektora uključila u RFZO.

"Generalno lekar bi bio pristupačniji svakom pacijentu, time bi i svakom doktoru bilo jako zgodno da u svakom momentu zna tačno da odgovarajući savet", navodi ona.

Srbija jedina zemlja u regionu bez porodičnog lekara

Hrvati su ove prednosti porodičnog lekara prepoznali još pre 25 godina kada su uveli ovaj koncept, gde na jednog lekara dolazi u proseku 1.700 pacijenata. Svaki pacijent ima pravo da izabere jednog porodičnog lekara, jedinom kojem će se javljati za svoje zdravstvene probleme.

"Ako imate svog pacijenta onda ga znate od rođenja pa do smrti, znate njegovu porodicu, porodične bolesti, čemu je sklon, u kakvim uslovima pacijent živi, koji mogu da imaju odraz na njegovo psihičko stanje, hronične bolesti. Dakle, imate jako puno informacija o toj porodici i pacijentu, pa je lakse doneti odluku o lečenju", kaže dr Branislava Čilić, porodični lekar u Hrvatskoj.

Hrvatski porodični lekari na početku su se suočavali sa dupliranjem pacijenata i organizacijom rada u privatnim ustanovama. Problem u kojem bi jedan pacijent bio kod više lekara rešen je uvođenjem digitalizacije, koja je pacijentu ujedno olakšala komunikaciju za izabranim lekarom. Tako svaki pacijent ima svoj elektronski karton sa nalazima koje je radio, bilo gde u zemlji, u bilo kojoj privatnoj ili državnoj klinici.

"Ja ne znam kako bi bez toga ovako radila kako radim danas", dodaje Čilić.

Srpsko ministarstvo zdravlja još nije izašlo sa konačnim konceptom kako bi institucija porodičnog lekara trebalo da izgleda. Do tada, Srbija ostaje jedina zemlja u regionu bez porodičnog lekara.