Ujedi pasa postali svakodnevica u Srbiji, nižu se uznemirujući slučajevi: Da li je rešenje u porezu na pse?

Prošle godine je na teritoriji Beograda prijavljeno 860 ujeda pasa, a u 175 od tih slučajeva u incident je bio umešan vlasnički pas. Napadi pasa u Srbiji postali su praktično svakodnevnica, a događaj početkom godine kada su novinara Vladana Radosavljevića nasmrt izujedali psi, dok su njegovu suprugu povredili tokom šetenje Kosmajem, otvorio je pitanje bezbednosti i odgovornosti za vlasničke i pse lutalice.

Poslednji primer u nizu desio se juče kada je dva psa rotvajlera napala i izujedala ženu i njenog psa u Čačku. Kako je Tanjug preneo, rotvajleri koji su napali ženu su iz odgajivačnice. U međuvremenu, javnost je potresao i niz drugih sličanih slučajeva. 

Koliko je ovaj problem rasprostranjen, pokazuje i to što je prošle godine, protiv Grada Beograda je podneta 541 tužba zbog ujeda pasa, a kako parnični postupci traju i nekoliko godina do pravosnažnog okončanja, Grad je osnovao Komisiju za naknadu nematerijalne štete usled ujeda nevlasničkih pasa, gde se sudski proces odvija po ubrzanom planu.

Prema podacima nadležnog Sekreterijata, na adresu Grada su prošle godine stigla 704 zahteva građana za naknadu štete, dok Sekretarijat za komunalne i stambene poslove navodi da je tada iz gradske kase isplaćeno 20,4 miliona dinara kao nadoknada.

Od 2017. do 2020. godine iz budžeta lokalnih samouprava isplaćeno je pet milijardi dinara na ime odštete građanima zbog ujeda pasa, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije.  Prosečna dužina trajanja sudskog postupka naknade štete je od jedne do dve godine.

Šta je rešenje za ovaj kompleksan problem, teško je odgovoriti jer u čitavom sistemu postoje manjkavosti. Ipak, među predlozima koji bi trebalo da idu u smeru rešavanja ovog pitanja, pominje se i uvođenje poreza na pse. 

 

Da li je rešenje u porezu na pse?

Generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije Mahmud al Dagistani, naveo je da bi trebalo uvesti porez na pse, uz objašnjenj da mnoge evropske zemlje imaju ovaj porez, bez obzira na to o kojoj veličini psa je reč. 

Međutim, aktivistkinja za prava životinja Jelena Jevtović kaže za Euronews Srbjia da bi usled uvođenja poreza, mnogi od njih bili izbačeni na ulicu, jer nisu čipovani. Ona je dodala da bi uvođenju poreza morao da prethodi efikasniji rad nadležnih institucija.

"Uvođenje poreza totalna besmislica, baš iz razloga što je u Srbiji jako mali broj pasa čipovan. Da bi neko uopšte mogao da bude obveznik poreza, mora se dokazati da je vlasnik tog nečeg, u ovom slučaju psa na koji porez plaća. Mislim da bi ovde trebalo prevashodno da institucije počnu da rade svoj posao, da kontrolišu te neodgovorne vlasnike koji nisu čipovali svoje životinje i koji šetaju ulicom i prave incidente pa onda tek kad se sve uradi što sad u ovom ttrenutku nije urađeno da se možda eventualno priča o tom porezu", rekla je ona.

Jevtović ukazuje i na to da su uglavnom vlansnički psi, koji su bili bez nadzora, u većini slučajeva zapravo napadali ljude.

"Često u medijima vidimo da je neki pas napao nekog. Kada se malo pročeprka, onda se vidi da to nije bio napušten već vlasnički pas koji u tom trenutku bio bez nadzora vlasnika", dodaje.

Što se zakonskih rešenja tiče, objašnjava da postoje određeni propisi koji su uveliko na snazi i koji bi, prema njenim rečima, prevashodno trebalo da budu poštovani.

"Postoji pravilnik o načinu obeležavanja pasa i mačaka i odnosi se na to da oni, vlasnički, moraju biti obeleženi mikročipom najkasnije 90 dana od rođenja. Fatkički do tri meseca života pas mora da bude čipovan. Sa druge strane imamo Zakon o veterinarstvu, odluku Beograda koji preciziraju kako treba da se ophodi prema životinanjama. Na primer, da pas mora imati povodac. Kao i zna se šta je zabranjeno kao što je na primer ne izgladnjivanje životinje, da ona ide ulicom bez nadzora i slično. Postoje i sankcije za njihovo nepoštovanje. Kada gledamo taj predlog oko poreza videćemo drugi problem a to je veliki broj pasa nije čipovan, pa će ih ljudi izbacivati na ulicu", objasnila je.

Smatra da nema smisla da i ljudi koji udovljavaju i pomažu životinjama budu u situaciji da moraju da plate porez.

"Mislim da bi bil besmisleno da ljudi koji udomljavaju životinje plaćaju bilo kakvu vrstu poreza. Jako bi bilo neprimereno takvim ljudima naplaćivati porez. Eventulano, po meni, bi trebalo naplaćivati porez za pse koji nisu sterilisani a njihovi vlasnici nisu odgajivači. Mada ne znam koliko bi to bilo tehnički izvodljivo. Po meni je prvi korak da se kontroliše i poštuje čipovanje životinja. Nama su zakazili primena i kontorla, pa onda da se vidi šta dalje", kaže ona.

Kada reaguju nadležni?

Goran Urošević iz Kluba dresera i vodiča službenih pasa "Policajac" rekao je ranije za Euronews Srbija da veterinarska inspekcija izlazi na teren tek ukoliko postoji prijava komšija, prolaznika, komunalne milicije, policije ili neke druge službe.

Međutim, profesorka na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Marijana Vučinić objasnila je tada da veterinarskih inspektora nema dovoljno, i da ih, kaže, ne treba kriviti.

"Oni kontrolišu sve od koka nosilja do pasa, pa pse u prihvatilištu, pa pse u odgajivačnicama, u higijenskim salonima, pansionima. Za njih je puno da idu i da kontrolišu privatne vlasnike", navodi ona.

Urošević ističe da bi na ovom polju možda trebalo ići u pravcu formiranja policije za životinje, tzv. "animal police".

"Pod uslovom da ta policija za životinje dobije adekvatna ovlašćenja u skladu sa zakonom, da je vezana sa azilima, ili veterinarskom inspekcijom - mislim da bi to moglo ići u dobrom pravcu. To traži određene troškove, uspostavljanje sistema rada, kontrole, finansiranja, što je najčešće prepreka za formiranje tih službi koje bi se bavile tim stvarima. Time bi se trebalo konstantno baviti. Treba da postoji podrška društva, podrška vlasti, ako zakonodavac i država ne prate to onda ništa do kraja ne može da bude dobro jer se svodi na pojedinca, a kad je nešto na pojedincu onda je stvar dobre volje", ističe on. 

Šta je sa edukacijom?

Profesorka Vučinić kaže da su se kod nas kazne pokazala kao odlična mera za korekciju ponašanja i odgovornosti. Pravilnikom o načinu držanja pasa predviđene su i kazne za povrede koje nekom nanese vlasnički pas, koje mogu biti novčane u rasponu od 2.500 do 75.000 dinara, ali i kazna zatvora od jedne do osam godina.

Nenad Milojević, međunarodni kinološki sudija rekao je ranije bi strože kazne mogle izazvati kontraefekat, te da je primarno raditi na edukaciji vlasnika i budućih vlasnika, ali i postupajućih državnih službenika. Dodaje da bi svako od nas trebalo da preuzme odgovornost za svoje postupke. 

"Prvo bi trebalo da preispitamo svoju želju i moogućnost da imamo ljubimce, da li smo spremni da izdvojimo dovoljno vremena za psa. Odgovorno vlasništvo je nešto što dolazi iz kulture kućnog vaspitanja, ali moramo reći i iz opšteg obrazovanja. Vlasnici pasa imaju pravo, ali imaju i obavezu sa kojom trebaju biti upoznati kako bi bili u mogućnosti da ih poštuju uz obavezno poštovanje prava drugih koje ne vole pse", naglašava on.