Igre 
"Živimo u opštoj histeriji": Ni škole više nisu bezbedna mesta kao što su nekad bile
Komentari04/05/2023
-16:22
"Živimo u jednoj opštoj histeriji koja je svetska, pa i srpska. Bojim se da sve ovo kako smo živeli i koliko se nismo suočavali sa nasiljem, koje je svuda oko nas, i dovelo do ovoga. Ovo nije tragedija samo obazovanja, školstva i svih tih porodica, nego društva u celini jer mi tek sada shvatamo gde živimo", rekla je za Euronews Srbija predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković povodom tragedije u školi "Vladisav Ribnikar" gde je 13-godišnji učenik hicima iz pištolja ubio osmoro dece i jednog radnika obezbeđenja, i ranio još šestoro učenika i nastavnicu.
Kako je ukazala škole u Srbiji nekada su bila bezbedna mesta. Šta se dogodilo pa je celo društvo dovedeno u situaciju da se više ni u školama ne može osećati sigurno.
"Ovo što smo imali prilike da sada da vidimo, posmatrali smo da se dešava u nekim drugim zemljama, a sada smo mi vest za sve te druge zelje. Naše škole su nekada bile bezbedna mesta. Međutim, dugo upozoravamo da nije više tako. Posle slučaja iz novembra u Trsteniku imali smo veliku akciju. Ne verujem da je ikome palo na pamet da može u nekom nasilju doći do žrtava, pogotov ne ovih. Čak i mi koji radimo u školi i koji smo upozoravali da situacija nije sjajna i idlična, nismo mogli da verujemo da će do ovoga doći. Ovo otvara pitanja kako za svakoga ko radi u školi i za roditelje. Svaki prosvetni radnik danas reaguje više kao roditelj, a manje kao kao prosvetni radnik. Neko je poslao svoje dete na čas istorije, neko je otišao u školu i iz nje se nije vratio", rekla je Janković.
Slučaj je šokirao celu Srbiju, ali i svet, a sada je otvorio i mnoga pitanja čiji odgovori se tek očekuju: šta je sve prethodilo tragediji, da li su postojali alarmi na koje je moralo da se reaguje, gde je sistem zakazao, ali i zbog čega škole više nisu ono što je njihova suština - bezbedno mesto koje deci treba da nudi isključivo obrazovanje i vaspitanje?
Psiholog Žarko Trebješanin komentarišući slučaj koji je celu Srbiju ostavio u šoku kaže da tačan razlog zbog čega je maloletni K.K. pucao u svoje vršnjake i zaposlene u školi nije poznat. Kaže da se sve sada svodi na spekulacije, ali ono što je činjenica, i što su i nadležni rekli, je da je dečak ovaj pohod planirao već neko vreme.
"Ako je stvarno to planirao, verovatno ga je nešto jako povredilo. Da neko tako detaljno planira i da ostaje pri tome mesec dana, to dosta govori o tome da je bio ogorčen, a zašto i kako - ja ne mogu tačno da znam", rekao je on.
"Oni će ovo pamtiti čitavog života, potrebno je da im se olakša"
Upitan o tome kakva je podrška sada potrebna roditeljima čija deca su preživela ovako nešto, Trebješanin kaže da su posledice velike kao i da većina njih, u onom psihološkom smislu, teško može da se sanira ali može, kaže, da im se olakša.
Povezane vesti
"Najteže je roditeljima čija su deca stradala. Ništa im ne može tu bol isceliti, ali ipak da se olakša svakako može. Razgovor sa stručnjakom, pogotovo mislim da je za decu ovo zaista strašno i tu je neophodno više tih razgovora. Takođe, neka vrsta neke male grupne psihoterapije, kao i naravno indvidualno sa onima koji su ugroženi. Oni će ovo pamtiti čitavog života. Ljudi su svuda ovime okupirani, šokirani, ja nisam odavno video da je toliko nešto ljude potreslo kao ovo potreslo", kaže.
Trebješanin je ukazao na činjenicu da je bilo koji vid nasilja ozbiljan problem za koji se nikada ne zna gde, kako i na kom mestu može da eskalira.
"Treba ozbiljno da se povede računa o nasilju. To nije poteklo iz škole, ono se preliva sa ulica, stadiona, televizija. Mislim da tu ključnu ulogu igraju rijaliti programi – mnogi ljudi su podsmešljivo gledali na one na akcije i peticije da se to ukine, ali vi time nudite model nasilja. Ja sam mnogo puta govorio da treba da se ukine taj naopak model vrednosti", kaže on.
Upitan kakav nam je novi model patreban, kaže, onaj koji podrazumeva saosećajnost, razumevanje i emptatiju.
"Nama je potrebno da razvijemo model, potpuno novi model vrednosti koji je ljudima najpotrebniji a to je - saosećajno razumevanje, empatija.. Imate neke junake koji su naopaki uzori. Deca to prihvataju, to na njih onda deluje, a i u životu ima suviše nasilja, sve se to se upija. Neka nedavna istraživanja su pokazala da deca svedoče 100.000 nasilnih scena i ubistava, pogtovo na televiziji, to je potpuno normalno i dopušteno", rekao je on.
Kako dodaje, veruje da je tragdija koja se desila u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar" kap koja je prelila čašu i da treba da se reagauje kroz preventivnu priču o nasilju, jer kaže, to je probem koji treba da rešavamo svi zajedno.
"Mi smo do sada ovakve stvari samo viđali u američkim školama, a i tamo je to malo slobodnije (u smislu da ljudi nabave oružje), ovde to nije toliko dostupno i onda nam se činilo da smo imuni od toga. Ja se nadam da će pored celog užasa ovo malo ljude da osvesti.", kaže Trebješanin.
Povezane vesti
"Nastavnici prepušteni sami sebi, škola se kao institucija degradira"
Međutim da Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika je stava da fokus sada treba staviti na škole jer su one, kako kaže, u poslednje vreme dosta degradirane. Ona navodi da je inače stanje u školama alarmantno i naglasila je da je sindikat više od dve decenije upozoravao na to da su nastavnici prepušteni sami sebi.
Kako kaže, našli smo se u situaciji da imamo jednog psihologa ili pedagoga na 1.000 učenika i da država ne razume šta se dešava u obrazovanju i da reaguje.
"Verujem da su svi u šoku zbog ovog događaja koji je velika tragedije. Sigurna sam da u školi jedan psiholog, ako uopšte postoji sa punim radnim vemenom, ne može da se posvetiti svoj deci koja moraju proći kroz ozbiljnu terapiju i pitanje je da li će se ikad oporaviti", smatra ona.
Profesorka Nada Trifković kazala je da se kroz ovaj slučaj pokazalo da je zakazao kompletan sistem.
"Ovo je sada tragična posledica decenijskog uništavanja obrazovanja koje više nema vaspitnu ulogu. Nema sinhronizacije među ministarstvima. Obrazovanje je uvek išlo uz vaspitanje. Danas, ne možete očekivati da obezvređeni nastavnik bude autoritet. Ne možete očekivati da škole sa velikim brojem učenika godinama imaju jednog psihologa i pedagoga, a da tamo neki nepoznati imaju po pet ljudi u obezbeđenju", rekla je ona za "Uranak" na K1.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić takođe je stava da je škola izgubila autoritet koji je nekada imala, i postavlja pitanje ko ga sada zapravo i ima nad decom.
"Govori se o vršnjačkom nasilju. Pa ja sam išao u tu školu. Ta škola je bila nekada podeljena u dve škole - "Slobodan Princip Seljo" i "Aleksa Šantić". I mi smo se tukli među sobom, ali ne daj Bože kada se pojavi nastavnik ili milicajac, sve je prestajalo momentalno. Sad se tu postavlja pitanje autoriteta. Ko ima autoritet nad tom decom – roditelji, nastavnici? Ko? To pitanje ja stalno postavljam. Ko je ta osoba pred kojom će dete da stane mirno? Mi smo institucija koja se bavi zaštitom dece, ali autoritet mora da postoji ", rekao je Pašalić rekao je u "Uranku" na televiziji K1 .
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Najvažnije pitanje je šta je sve doprinelo ovoj tragediji"?
Zaštitnik građana rekao je da je sada otvoreno pitanje i šta je zapravo doprinelo da do ovakve tragedije dođe i kao to šta sada treba da se uradi da se ovako nešto u našoj zemlji nikada više ne desi.
"Kao što sam mnogo puta govorio, kada je reč o nasilju u porodici, ako propustite da reagujete na prvi šamar koji vam neko uputi, računajte na to da će se to nastaviti. Ako treba da se u škole postave KD (kontradiverziona) vrata - postavite ih. Ukoliko i druge tehničke stvari treba uraditi, poboljšajte to. Dovedite sve do savršenstva. Ali, to nije suština problema. Na ovu decu je pucao dečak. Postavlja se pitanje šta sve stoji iza tih hitaca i šta je sve pogrešno urađeno što je dovelo do toga da taj dečak puca u svoje drugove", kazao je Pašalić.
On je ukazao i na to da to što svi kažu a to je da je dečak bio najbolji đak, a da to nema nikakve veze sa tim što se dogodilo.
"U kriminalistici i kriminologiji, u istoriji, imate primere ljudi koji su bili masovne ubice, a onda se postavilo pitanje kakvi su oni bili pre toga pa se kaže da su bili idealni supruzi, idealne kolege u firmama u kojima su radili... Nema to značaja. Značajno je da se postavi pitanje: Šta je sve tome doprinelo? To je konglomerat, nije to samo škola, nastavnici i Ministarstvo prosvete. To je pitanje svih mogućih uticaja na dete, a njih danas ima nebrojeno mnogo", kaže on.
Pašalić kaže da je pored obrazovanja, na čemu se u poslednje vreme inače dosta insitira, ključno i vaspitanje, koje je po njegovoj proceni neopravdano skrajnuto.
"Koliko sam puta čuo u svim medijima "prava deteta", a gde su obaveze deteta i ko o tome vodi računa? Pa svakako onaj koji je želeo to dete. Onaj koji ga je doneo na svet i koji samim tim mora da se stara o tom detetu na pravi način - od toga da vodi računa koje sadržaje to dete prima, upija, pa šta ta to dete gleda, sluša, s kim se druži, s kim komunicira? Kakav je odnos tog deteta sa drugovima na ulici, u školi, da li trpi nasilje – psihičko, fizičko? Sve su to stvari za koje treba mnogo vremena i jako mnogo odgovornosti, pa tek onda dolazimo do zakona i formulacija da li je zakon nešto mogao ovako ili onako da formuliše", stava je zaštitnik građana.
Tanjug/Sava Radovanović
Pašalić je takođe rekao da se "ne može očekivati da se nešto ne desi samo po sebi, jer mi živimo u bezbednom društvu".
"Evo desilo se. I šta sad? Suština je da to ne sme više nikada da se dogodi. Može sve da se spreči. Ako se desi sledeći put to više neće izazvati toliku medijsku pažnju i neće se svi oglasiti i reći "užasnuti smo tragedijom". I onda će se to polako pretvoriti u svakodnevnu vest ili rutinu, nešto na šta neko više ne obraća toliku pažnju", smatra on.
Nakon tragdije, Ministarstvo prosvete je donelo odluku da sva nastava u beogradskim škola u popdonevnoj smeni bude otkazana. Pašalć smatra da škole treba roditeljima i učenicima da pošalju poruku da su one i dalje bezbenda mesta za svu decu.
"To je kao kada bi sad svi prestali da rade zato što se desila neka tragedija ogromnih razmera. Treba pokazati hrabrost u tom smsilu da i pored toga nastava treba da teče, da treba da se osete deca sigurno u svim ostalim školama. Da država pokaže da će rešiti problem i da se to više neće nikada ponoviti", smatra on.
Kaže da je u svakom sljučaju, pored škole i zaposlenih u njoj, uloga roditelja i porodice jednako važana, a često i ključna u odgoju deteta. Pašalić kaže da je postalo upitna i činjenica da su deca često prezaštićena od strane roditelja.
"To je recimo slučaj s mobilnim telefonom. Ako se donese odluka da nema u školama mobilnih telefona, nema tu šta roditelji da se pitaju. Onaj ko je nadležan, a to je Ministarstvo prosvete, će da obrazloži odluku zašto je to uradio i nema više o tome diskusije. Ne prebacujem krivicu na roditelje, daleko od toga, ali se postavlja pitanje s kim dete provodi svoje vreme, koliko i kako. Pa se onda gleda ko na njega ima najviše uticaja", rekao je Pašalić.
Komentari (0)