"Signal koji uliva nadu": Šta donose dva zakona koji bi trebalo da resetuju poražavajuće stanje sa transplantacijama

Komentari

Autor: EUronews Srbija

28/05/2023

17:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Srbija je na dnu evropske lestvice po broju transplanticija organa. Danas više od 2.000 pacijenata čeka poziv iz bolnice da se pojavio donor, da imaju organ koji je za njih jedini lek i šansa da prežive. Ovako lošu sliku i nedostatak donora trebalo bi da promene izmene dva zakona - Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji su ušli u skupštinsku proceduru.

U predlogu ta dva zakona je precizirano da se ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja samo ako se to lice za života nije protivilo darivanju organa usmeno ili u pisanom obliku. Predviđeno je da se izjava o protivljenju darivanja ljudskih organa, odnosno tkiva daje na propisanom obrascu, izabranom lekaru u domu zdravlja, odnosno ovlašćenom licu za evidentiranje pismene izjave u Upravi za biomedicinu.

Inače, Ustavni sud je 2021. godine proglasio neustavnim odredbe ova dva zakona u kojima se kaže darivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih predviđa pretpostavljenu saglasnost. Tako od novembra 2021. ne postoji pravni okvir koji uređuje uslove i postupak presađivanja ljudskih organa i tkiva sa umrlih ljudi. Ministarstvo zdravlja je u međuvremeni prosledilo uputstva transplantacionim centrima, da se traži saglasnost porodica, ali to nije dalo željene rezultate.

Lekari i pacijenti slažu se da je program transplantacije u Srbiji, u koroni i nakon nje, pao na najniže grane do sada od kada je 2013. godine obnovljen. Prošle godine su urađene samo dve kadaverične transplantacije (organi od preminulog donora). Početkom ove godine pokrenuta je kampanja "Još si mi trag" i slika se malo promenila - urađene su tri transplantacije srca, dve jetre, nekoliko bubrega.

Pacijenti su jedinstveni u stavu da je nekoliko transplantacija urađenih od početka godine nedovoljno, ako se ima u vidu koliko pacijenata čeka organ, ali da je to signal koji uliva nadu.

Život na dijalizi

Pacijentkinja Ivana Jović na transplantaciju bubrega čeka dve i po godine i isto toliko je i na dijalizi. Terapija podrazumeva odlazak u bolnicu svaki drugi dan, gde je priključena na aparat za izbacivanje toksina iz organizma. Svakodnevno se suočava sa brojnim ograničenjima, što se tiče ishrane, unošenja tečnosti u organizam.

"Sada je psihički lakše. Bile su dve transplantacije jetre, bile su i transplantacije bubrega, srca... Trend je sada dobar. Nije idealno ali u odnosu na dve transplantacije koje smo imali za celu prošlu godinu, to uliva nadu", rekla je Jović za Euronews Srbija u u emisiji "Centar".

Smatra da je jedan od razloga što je stao transplantacioni program u Srbiji i to što se nije pitalo više porodica da preminuli budu donori. Ona je kao primer navela da je u Srbiji za tri meseca prošle godine pitano 11 porodica da njihovi najmiliji koji su preminuli budu donori, a da je u istom periodu u Hrvatskoj postavljeno oko 40 takvih pitanja.

"Što je veći broj postavljenih pitanja, veća je i šansa da se dobije organ. Smatramo da u tom delu ima prostora da se radi još. Svaka propuštena šansa je prilika za nečiji život. Imali smo period gde je bilo stagnacije", rekla je Jović, koja je i predsednica Udruženja "Donorstvo je herojstvo".

U oblasti transplantacionog programa Srbija možda treba da traži uzore u okruženju. U Hrvatskoj je samo u 2021. godini obavljeno 277 presađivanja organa. Najčešće su presađeni bubrezi, ali je zabeleženo i 104 transplantacije jetre, 34 srca, devet pluća i šest pankreasa. Procenjuje se da Hrvatska obavi oko četiri puta više transplantacija srca na milion stanovnika nego Velika Britanija, a dva i po puta više od Nemačke.

Usponi i padovi programa

Direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije prof. Svetozar Putnik kaže da je u poslednjih 10 godina transplantacuioni program imao uspone i padove, da su, na žalost, imali i pacijenata koji nisu dočekali transplantaciju.

Smatra da izmene zakona ne mogu mnogo da promene u toj oblasti. Dodao je da su u UKCS od početka godine urađene tri transplantacije srca. Navodi i da se moraju razbiti poredrasude koje postoje u društvu vezano za presađivanje organa. Jedna od njih je i da postoje zloupotrebe ko će dobiti organ.

"Jedna od ključnih stvari koju treba naglasiti je da u transplantaciji organa učestvuje tim od oko 60-70 zdravstvenih profesionalaca - koordinatori koji razgovaraju sa porodicama, lekari koji se bave održavanjem organa u telu donora, eksplantacioni timovi, transplantacini timovi, ljudi koji transportuju organe. Nemoguće je da postoji neka vrsta mahinacije a da se za to ne sazna. To je tako sugde u svetu", pojasnio je Putnik.

Osim toga u Srbiji postoji i predrasuda oko moždane smrti. Često se moždana smrt poistovećuje sa komom. Lekaru kažu da čovek može da umre na dva načina - tako što mu stane srce ili prestane da funkcioniše mozak.

"Kada se desi moždana smrt ne postoji ni promil šanse da se taj neko probudi", pojašnjava Putnik i dodaje da postoje jasno definisani protokoli za utvrđivanje moždane smrti i da nije moguće da pacijent oživi.

Inače, program transplantacije posebno je zaživeo u Hrvatskoj, Italiji i Španiji kada je Papa Jovan Pavle drugi podržao program presađivanja organa 1991. godine. Papa je tada rekao da je "darivanje organa bogougodan gest i da taj humani gest vodi u carstvo nebesko".

Lekari zato kažu da je važan i stav Srpske pravoslavne crkve po tom pitanju. Poziv da podrži program otišao je i na adresu Patrijaršije, ali još uvek nema odgovora. Za sada su samo pojedinačno vladike podržavale program. Jedan od njih je pokojni vladika Lavrentije koji je javno podržavao transplantaciju i bio potpisnik donorske kartice.

Nedavno je vladika Grigorije govorio o tome. On je rekao da je njegov lični stav da se donorstvom produžava život.

"Neki divni ljudi dobili su organe i zahvaljujući tome žive. Sa druge strane moramo da konstatujemo da su neki divni ljudi preramno otišli jer nisu došli do organa. Kada sve to sagledam - Bog nam daje život, ali i mi jedni drugima. Mislim da je donacija organa uzvišena stvar", objavio je vladika Grigorije na Instagramu.

Značaj Eurotransplanta

Lekari kažu da je važno da Srbija bude i deo Eurotransplanta. Da bi postala deo te organizacije mora da ima sedam donora na milion stanovnika, što iz ove perspektive izgleda nedostižno. Susedna Hrvatska ima 33 donora na milion stanovnika.

U 2017. godini Srbija je dobila pridruženo članstvo u Eurotransplantu, ali nije uspela da ga zadrži. Pojašnjenja radi Eurotransplant nema veze sa EU, da bi neka zemlja bila član Eurotransplanta uslov je da ima minimum sedam donora na milion stanovnika u poslednje tri godine. Srbija taj uslov ne zadovoljava.

Treba napomenuti i to da Eurotransplant nije organizacija koja samo daje organe, već i uzima. S obzirom na to da se u Srbiji rade transplantacije srca, jetre, bubrega, rožnjače, a ne rade tranplantacije pluća, i pankreasa, Srbija bi uvek mogla Eurotransplantu da da te organe, a da za svoje pacijentre dobije organe koji se presađuju u našim centrima.

U Srbiji se trenutno transplantacije rade u nekoliko transplantacionih centara. U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije obavljaju se transplantacije bubrega, jetre i srca, U KC Vojvodina - bubrega i jetre, KC Niš - bubrega, VMA - bubrega i jetre, a u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj - bubrega. Transplantacije matičnih ćelija obavljaju se u KCS, VMA, KC Vojvodina, Institutu za majku i dete.

Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić nedavno je najvila reorganizaciju transplantacionih centara, te će se tako transplantacije srca raditi u Kliničkom centru Srbije, Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje i Institutu Kamenica. Transplantacija bubrega će se raditi, kako je rekla, u KC Vojvodina i na VMA, a jetra samo na VMA.