U Srbiji bez osnovnih uslova za život čak 96.000 dece, polovina siromašnih opština na jugu i jugoistoku zemlje

Epidemija kovida 19 i dalje predstavlja rizik za ekonomije širom sveta i povećanje broja siromašnih. Prema poslednjim procenama Svetske banke, u Srbiji bi ove godine broj siromašnih mogao čak i da opada, ali je taj procenat decenijama veliki. Ono što zabrinjava je činjenica da u Srbiji 96.000 dece živi u apsolutnom siromaštvu - bez osnovnih uslova za život.

Zvanični podaci Vladinog tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva kažu da je u Srbiji pola miliona apsolutno siromašnih - bez osnovnih sredstava za život, dok su 1.800.000 ljudi u riziku od siromaštva, što je oko 25,5 odsto. Novčanu socijalnu pomoć prima 260.000, a 35.000 su korisnici Narodne kuhinje. Najveći deo siromašnih je na jugu Srbije, a u apsolutnom siromaštvu živi čak 96.000 dece.

To je za Euronews Srbija rekla Ana Prodanović iz Unicefa, koja je objasnila da apsolutno siromaštvo znači da osoba ne može da zadovolji ni minimalne materijalne potrebe. Mesečna potrošnja apsolutno siromašnih iznosi 12,500 dinara.

"Imamo posebno ranjive grupe, tradicionalno južna i istočna Srbija su u većem problemu. Takođe, samohrani roditelji, porodice sa više dece - to su često siromašne porodice. Veliki udeo dece prima dečiji dodatak, ali ne primaju sva deca koja su u potrebi novčana davanja", rekla je ona te dodala da postoje neki kritekrijum za novčana davanja koja bi mogla da se unaprede.

Adekvatnost tih davanja, kako je istakla, nije dovoljna da se deca i porodice izvedu iz siromaštva.

"Deca iz siromačnih porodica najčešće neće biti u prilici da pohađaju predškolsko obrazovanje, veće su šanse da ta deca napuste obrazovanje, bilo osnovno ili srednje. Sve to umanjuje sanse da izađu iz siromaštva. Takođe, kada su devojčice u pitanju, veće su šanse da će se ranije udati i rađati decu", objasnila je Prodanović.

Govoreći o problemu siromaštva, Danilo Vuković sa Pravnog fakulteta rekao je za Euronews Srbija da ukoliko ne bi postojao sistem davanja socijalne pomoći porodicama sa niskim materijalnim statusom, da bi stopa siromaštva za trećinu bila veća.

"Kada pogledamo ko su siromašni, mi znamo šta bi trebalo da uradimo da neke recimo sledeće generacije ne dođu u stanje siromaštva. Siromaštvo je povezano sa stepenom obrazovanja. Ako imate više škola, imate manje šansi da budete siromašni. To je prva zakonomernost. Iz toga sledi da morate imati sistem koji podržava školovanje siromašnih", rekao je.

Kaže i da mi to imamo, ali do određene mere. Na primer, kako je objasnio, dečiji dodatak je uslovljen time da dete redovno pohađa školu.

"Ali takođe imamo pokazatelje koji govore da deca koja su dobri đaci i dolaze iz porodica nižeg materijalnog statusa mnogo teže uspevaju da ostvare viši stepen obrazovanja i da završe fakultet, što ih onda nekako izvlači iz siromaštva", istakao je sagovornik Euronews Srbija.

Danilo Ćurčič iz Inicijative A11 rekao je za Euronews Srbija da je svaki četvrti u riziku da bude u siromaštvu u Srbiji. On je naveo da su najugroženije grupe Romi, porodice koje žive na selu, starija domaćionstva, deca kao posebna kategorija, ali i osobe sa invaliditetom, raseljenji nakon ratova devedesetih.

"Siromaštvu su više izložene i porodice sa više dece", naveo je Ćurčić.

Jug i jugoistok Srbije najsiromašniji

Od 44 opštine ciji je stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka, i nalaze se u četvrtoj kategoriji siromašnih, polovina ih je na jugu i jugoistoku Srbije. Jedna od njih je i opština Gadžin Han. Novih fabrika tamo odavno nema, od poljoprivrede teško može da se preživi, mladi odlaze.
 
Sanela i njen suprug iz sela Donje Dragovlje ne rade. Posla tamo nema, da putuju do Niša, kažu, nemaju mogućnosti. Bave se poljoprivredom na skromnom imanju, nadniče kad ima posla. Sa četvoro dece žive u trošnoj kući. Zbog nerešenih imovinskih odnosa, nemaju pravo ni na socijalnu pomoć.

"Leti zaradimo, idemo radimo za dnevnicu. Je l to dovoljno? Nije, od toga ne može da se živi. Nekad smo u situaciji da nemamo za brašno, komšije pomažu da bi deca imala šta da jedu", rekla je za Euronews Srbija Sanela Miljković, iz sela Donje Dragovlje.

I u Gadžinom Hanu u kući Nikolića sa troje dece samo otac radi.

"Je l može od toga da se preživi? Ne može", kaže Gordana Nikolić i na pitanje kako se snalaze, odgovara: "Suprug ide i radi privatno. Ja ne smem na sunce, imam šećer, deca astmu, teško je, ne mogu".      

Zvanični podaci kažu da četvrtina radno sposobnih stanovnika u ovoj opštini nema posao. Mnogi su ga poslednjih godina našli u Nišu. Ipak, brojna domaćinstva ovde i dalje su bez ijednog zaposlenog.
   
"U pojedinim selima nemamo ni jednog zaposlenog pošto nemaju ljudi autobuski prevoz, ne mogu da odu do fabrika da rade", navode mestani Zaplanja, a na pitanje mogu li da žive od poljoprivrede, odgovaraju:

"Samo od toga ne, ovo je bezvodno područje, imamo problema sa putevima... Trenutno pola našeg sela nema vodu".

Oni koji rade u opstini Gadžin Han primaju prosečno blizu 20 hiljada manje u odnosu na republički prosek. Poslednja fabrika ovde je otvorena pre 15-ak godina, u međuvremenu, mnoge su zatvorene.

Od socijalne pomoći ovde živi 90 porodica. Ipak, još je mnogo onih koji su, kažu nadležni, slabog materijalnog stanja, a bez pomoći.

"Mnogi ne znaju da imaju pravo. Opština i Centar čine sve, mnogo toga premošćavamo deleći jednokratne pomoći svakog meseca", naveo je Zoran Todorović, direktor Centra za socijalni rad u Gadžinom Hanu.

Zbog teškog života, mnogi su otišli. U ovoj opštini od sredine prošlog veka broj stanovnika više nego trostruko je smanjen. Prosečna starost je iznad 50 godina.

Bez posla, novih fabrika, bolje infrastrukture, vodovodne i kanalizacione mreže mladi ovde ne vide budućnost.

Kakva je situacija u svetu

Sve veći jaz između ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih ljudi na svetskom nivou doveo je do takozvanog virusa nejednakosti. Stručnjaci Ujedinjenih nacija ukazuju da bi bogatstvo nekolicine moglo da ublaži nevolju velikog broja socijalno ugroženih ljudi.

Dok je hiljadu najbogatijih ljudi za samo devet meseci nadoknadilo gubitke nastale zbog krize izazvane koronavirusom, najsiromašnijima će biti potrebno više od decenije da se oporave od ekonomskih posledica pandemije.

"Tokom pandemije, desetoro najbogatijih ljudi na svetu uspelo je da poveća svoje prihode za  pola biliona američkih dolara. Taj novac bi bio više nego dovoljan da se čitavo svetsko stanovništvo vakciniše protiv kovida 19 i da se osigura da niko zbog pandemije ne osiromaši", rekla je Gabrijela Bučer, izvršna direktorka "Oksfama".

Zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za humanitarnu pitanja Mark Loukok smatra da svet čini veliku grešku što ne pruži veću podršku siromašnima, kako ekonomski, tako i u pogledu vakcina.

"Ako se ti ljudi ne vakkcinišu uskoro, virus će nastaviti da mutira i postaće imun na vakcine", dodao je.

Situacija na terenu međutim daleko je od statističkih projekcija. U godini kada je obeležila desetu godišnjucu od početka građanskog rata, Sirija ima 80 odsto siromašnih i 60 odsto gladnih. Prosečna plata je između 15 i 20 dolara, a cene hrane porasle su za 230 odsto.

"Realnost je da živimo u teškoj situaciji. Želimo da nabavimo hleb iz pekare, ali hleba nema.  Odemo po benzin, ali nema benzina. Inflacija raste iz dana u dan. Plata jednog zaposlenog nije dovoljna da se kupi ni flaša ulja. Kako jedan građanin može ovako da živi?", Badran Kalaf, laboratorijski tehničar iz Kamišlija, Sirija.

Broj ljudi koji se suočava s neizvesnošću kada je reč o hrani dostigao je 155 miliona što je za 20 miliona više nego prošle godine.

"Među siromašnima ima mnogo više onih koji su gojazni ili pate od kardiovaskularnih bolesti, jer u istom prostoru živi nekoliko generacija. Reč je često o ljudima koji rade poslove van kuće, koji u uslovima pandemije ne mogu da rade od kuće i gube poslove", objašnjava Olivije de Šuter, bivši specijalni izaslanih UN za siromaštvo i ljudska prava.

Organizacija za borbu protiv siromaštva saopštila je da svakog minuta u svetu 11 osoba umre od gladi i da se broj gladnih širom sveta povećao šest puta za godinu dana. U izveštaju pod naslovom "Virus gladi se umnožava'', Oksfam ističe da broj umrlih od gladi nadmašuje broj umrlih od koronavirusa.