Pripreme za početak nove školske godine: Kako je dočekuju prosvetni radnici?
Komentari29/08/2025
-18:05
Prethodna školska godine dobrim delom je bila u blokadi, pa se postavlja pitanje u kakvoj situaciji prosvetni radnici dočekuju 1. septembar i početak nove školske godine. Da je situacija kompleksna kaže za Euronews Srbija Snežana Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, ali i navodi da neće biti organizovanih oblika bilo kakvog štrajka.
"Ono što mogu da konstatujem jeste da će u ponedeljak početi nova školska godina i da od strane nastavnika nema organizovanih oblika bilo kakvog štrajka. Sindikati nemaju informacije o tome da će biti ili da se zaposleni interesuju za štrajk. Pogotovo je primetna tišina kao ni na jednom početku školske godine", rekla je ona.
Romandić navodi da nikada nije bilo lako raditi u obrazovanju, napominjući da se prosvetni radnici u Srbiji ove godine suočavaju sa sa brojnim izazovima.
"Škole su nekako zatvorene u svojim problemima koje smo imali i prethodnih godina, koji su sada još dodatno eskalirali da su roditelji i nastavnici i nastavnici međusobno često u sukobima sa viđenjem situacije kako bi trebalo da ide, a prevashodno svi smo tu da bismo se pronašli i našli deci koja treba 1. septembra da uđu u školu i da nastavimo onaj obrazovni proces i onaj primerni deo naših poslova koje imamo", kaže ona.
Povodom velikih podela koje su nastale prethodnih meseci i među prosvetnim radnicima, i među roditeljima, pa i među učenicima, Romandić je rekla da su škole samo ogledalo društva u kojem živimo.
Ona je naglasila da se mora raditi na smanjenju agresije navodeći da je dosta nagomilanih frustracija i besa u ovom trenutku među svim akterima u društvu, pa i u školama.
"Mi moramo raditi jedni s drugima i ja želim da verujem da su to podele koje će se u ovom trenutku brzo zaboraviti kada pred nas dođu neki novi izazov, odnosno kada preko puta nas sede deca, tu podela nema. Mi smo pedagozi i nastavnici i tada se nekako zaboravi sve to. Ja bih podvukla i to da su nastavnici počeli da rade pre svega da bi se privela kraju regularna školska godina, da deca ne bi trpela zbog svega onoga što se dešavalo u protekloj školskoj godini", kaže ona.
Povezane vesti
Koliko je nadoknađeno gradiva?
Na pitanje u kojoj meri je nadoknađeno gradivo koje je propušteno u školama koje su bile u blokadi i da li će zbog toga nastavni plan i program da bude nešto izmenjen ove godine, ona kaže da veruje da su se njene kolege trudile da se nadoknadi sve što je bilo propušteno.
"Suštinu, možda jesmo, detalje nismo. Uvek ima prostora da se to nadoknadi. Mislim da će ova školska godina pokazati koliko će uopšte deci, kojoj ni pre ovoga neko znanje nije bilo bitno, ove godine biti moguće nadoknaditi sve ono što je u detaljima propušteno prošle godine", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Ona smatra da nastavni proces treba da prati 21. vek i da se prilagodi novim tehnologijama i drugačijim interesovanjima dece.
profimedia
O tome se, dodaje ona, razgovara već godinama, ali da je pitanje za nadležne zašto se još uvek ne pristupa nekim ozbiljnijim promenama obrazovnog procesa u delu planova i programa.
"Mi koji smo na terenu apelujemo da tu ima jako puno prostora da mi nešto promenimo i često se pozivamo na onu varijantu da imamo 30 odsto mogućnosti u okviru tog plana i programa da nešto sažmemo ili izmenimo i često to primenjujemo. Verovatno ćemo ove godine to raditi mnogo više nego što smo radili prethodnih godina", rekla je ona.
Prema njenim rečima, priličan je izazov decu nečemu naučiti.
"To verovatno zna svaki roditelj koji se suočava sa tim da presliša dete pre odgovaranja, jer su prosto interesovanja dece danas na nekim drugim stranama, ne okrenuta ka školi", kaže Romandić.
Povezane vesti
Koji problemi ostaju?
Kada je reč o uslovima rada, sagovornica Euronews Srbija kaže da je tu bilo pomaka na početku prošle godine kada je sa državom postignut dogovor o ispunjenju zahteva koji su bili u protokolu koji su prethodno potpisali.
Ona je navela da je izmenjena uredba o koeficijentima.
"Zaposleni u školama očekuju povećanje plata odnosno povećanje koeficijenata za nastavno osoblje za pet odsto sada i sa oktobrskom platom koju ćemo primiti u novembru. Isto se desilo i proletos kada smo imali povećanje koeficijenata", rekla je Romandić.
Ona je navela da je ono što je primarno u protestima tokom prošle školske godine društveni kontekst jednog nezadovoljstva koje je inicirano od strane dece, pre svega na fakultetima, srednjim školama.
"Međutim, nekako se to nastavilo na sve one akcije koje su sindikati imali početkom septembra prošle školske godine. Nije samo primarno rešiti pitanje statusa zarade, ona je svakako bitna, ali nekako mesto i uloga obrazovanja u ovom društvu još uvek čini mi se nije u potpunosti rešena. Ona nije na onom mestu gde bi trebalo. Trebalo bi da bude visoko rangirana i da bude glavni interes svih u ovom društvu", naglasila je ona.
Prema njenim rečima, da bi nastava bila kvalitetna, broj učenika u odeljenju bi trebalo da bude znatno manji.
"Da bi nastava bila kvalitetna, broj učenika treba da bude znatno manji", kaže ona.
Posebno, dodaje, u srednjim školama koje su popularne nekada bude i po 35-36 učenika.
"To je prilično nemoguć uslov za rad i ne mogu sva deca dobiti kvalitetan oblik nastave koji bi bio potreban. Sve dok država bude obrazovanje tretirala kao trošak, mi ćemo biti u statusu u kom jesmo i nekako ćemo se iz godine u godinu klizati u situaciju u kojoj jesmo", navela je ona.
Komentari (0)