Kako da pravilno popunite listu želja za upis u srednju školu - koje su ključne smernice i gde se najviše greši?
Komentari02/07/2025
-10:51
Nakon što su u nedelju objavljeni konačni rezultati male mature koji se nalaze se na javnom portalu Moja srednja škola, buduće srednjoškolce još danas očekuje popunjavanje liste želja.
Niame, na portalu u kategoriji Podrška/Uputstva nalazi se pomoć u video formatu u kojem se objašnjava način raspoređivanja učenika u srednje škole na osnovu liste opredeljenja. Takođe, pored snimka, tu se nalazi i uputstvo u vidu PDF formata u kome je takođe detaljno objašnjen postupak.
Nastavnica srpskog jezika jedne beogradske srednje škole Ana Milojković u razgovoru za Euronews Srbija savetuje da je uvek najbolje da se popuni svih 20 želja.
"Mnogi precene svoje mogućnosti. Jako je važno i treba biti realan u željama, zato što upravo ta lista želja, ukoliko je dobro popunjena, može svakako da vam opredeli upis u prvom upisnom krugu, a to je od najveće važnosti. Desi se da postoje dve škole na dve različite opštine, pa greškom učenik klikne na pogrešnu koja nije ili istog obrazovnog profila ili se nalazi fizički jako daleko”, objašnjava ona.
Podstimo, konačni rezultati završnog ispita za osmake – malu maturu, objavljeni su na javnom portalu Moja srednja škola. Učenici i roditelji rezultate mogu proveriti unošenjem Jedinstvenog obrazovnog broja i lozinke koju su dobili u školi. Konačni rezultati raspodele po srednjim školama biće objavljeni 5. jula.
Kakvi su rezultati?
Državni sekretar Ministarstva prosvete Borko Petrović kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je zadovoljan rezutatima koji su postignuti ove godine, uprkos, kako podseća, protekloj školskog godini koja je bila haotična.
"Mi smo izuzetno zadovoljni rezultatima završnog ispita. Bolji su nego ranijih godina i očekujemo da svake godine ti rezultati budu sve bolji i bolji,“ izjavio je Petrović.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, ključ uspeha je kontinuitet – ne samo u organizaciji samih testova, već i u obrazovnom pristupu u celini.
"Godinama imamo testove slične sadržine, obuhvata i težine. Nismo menjali ništa u odnosu na prethodne godine, što je đacima dalo stabilnost i sigurnost da će otprilike biti na istom nivou", objasnio je Petrović.
Đaci su, dodaje, imali na raspolaganju veliku bazu zadataka iz prethodnih godina, što im je omogućilo da se temeljno pripreme.
Euronews Srbija
Ovogodišnji osmaci pripremali su se za malu maturu u periodu koji je obeležen nizom izazova, od prethodnih pandemijskih godina do prošlogodišnjih društvenih tragedija koje su ostavile trag u obrazovnom sistemu. Ipak, rezultati nisu pokazali pad, već suprotno – porast u uspehu.
"Mislim da mi odrasli više paničimo nego deca. Oni su otporniji nego što mislimo. Imali su jasan cilj i velika je stvar kako su ga ostvarili,“ kaže Petrović.
Završni ispiti su, prema rečima sekretara, protekli bez većih problema. Bodovanje testova bilo je u skladu sa standardima prethodnih godina, a broj prigovora bio je minimalan, što, kako kaže, govori i o kvalitetu pripreme i o fer pristupu samoj organizaciji ispita.
Analiza književnog dela teža od matematičkih zadataka
Ministarstvo prosvete Srbije saopštilo je da je analiza preliminarnih rezultata završnog ispita pokazala da prosečan broj bodova na testu iz maternjeg jezika ove godine iznosi 11,54, dok je prosečno postignuće na testu iz matematike 11,63 poena što predstavlja obrt u odnosu na uobičajena očekivanja.
Povezane vesti
"Najveći izazov za đake u srpskom jeziku nije bila gramatika, već književnost. Oni slabije čitaju književna dela. To je generacija koja funkcioniše instant – oslanjaju se na preglede lektira sa interneta, bez dubljeg razumevanja teksta", objašnjava Petrović.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Upitan kako je moguće da je veći izazov za ove godine za maturante bio sprski, a ne matematika, on kaže da na neki način nisu iznenađeni jer se pokazalo da današnje generacije sve manje analiziraju i intrepetiraju neko književno delo.
"Vidi se razlika između onih koji su zaista čitali i onih koji su preskakali", dodaje.
Povezane vesti
Veliku ulogu u pravednosti i efikasnosti bodovanja imao je napredni sistem digitalne provere, razvijen u saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka.
"Testovi se nakon ispita nose u 33 skenirajuća centra. Zatvoreni deo se automatski boduje, dok otvorene zadatke pregledaju nastavnici online. Svaki zadatak pregleda najmanje dvoje pregledača, kako bi se izbegle greške. Bilo je angažovano više hiljada nastavnika širom Srbije", pojašnjava Petrović.
Koje škole su najtraženije i koliko bodova je potrebno za njih?
Kao i prethodnih godina, kaže, najtraženije škole nalaze se u većim gradovima – Beogradu i Novom Sadu. Na vrhu liste interesovanja i ovog puta su gimnazije i pojedine stručne škole.
"Gimnazije, posebno elitne, zatim medicinske, elektrotehničke i mašinske škole – zahtevaju preko 90 poena za upis. Neke gimnazije u Beogradu prošle godine su imale prag od čak 94 ili 95 poena", rekao je on.
Kako objašnjava, u takvim slučajevima, roditelji i đaci često doživljavaju dodatni stres, ali statistika pokazuje da većina učenika ipak uspe da upiše jednu od svojih tri najprioritetnije škole.
"Uglavnom jedna od prve tri želje prođe. To znači da roditelji i učenici sve realnije procenjuju mogućnosti. Važno je da nauče da razlika između želja i mogućnosti nije poraz – već prilika za prilagođavanje i učenje", dodaje Petrović.
Kako dodaje, juče do 15 sati je bilo popunjeno 49 hiljada prijava, što znači da su uglavnom učenici i roditelji umeli da procene koje škole mogu da upišu.
"Pretpostavljam da je danas ostalo samo još par hiljada onih koji to nisu uradili. Čak i oni koji su tu radili danas mogu da promene. I ono što je dobro, tamo možete videti koliko je za taj obrazovni profil prošle godine bilo potrebno minimum bodova. Tako da vam olakšava pri izboru da vidite negde, da se orijentišete na osnovu svojih bodova, gde ste, šta ste, da li možete da upišete koliki je rizik za to. Eventualno ako je veći rizik, vi poduprete još jednom željom sličnog profila, možda u nekoj drugoj školi", rekao je on.
Podsetio je da petog jula, u subotu, će već biti poznat konačan rasproed po školama.
"Ako se slučajno i desi da neko nije možda lepo popunio, da se možda precenio, da nije uspeo da uđe u neke od svojih želja da ostvari, istog tog dana ima drugi krug upisa. Tako da do šestog jula mi imamo kompletno raspoređeno na nešto više od 73 hiljade mesta, imamo raspoređene đake", rekao je.
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)