Zašto smo najviše birali vakcine prijateljskih zemalja – mentalitet ili poverenje?

Kada je 27. januara krenula vakcinacija u Srbiji veliki broj građana je unapred imao svoje favorite, odnosno vakcine za koje su iskazivali interesovanje. Skoro pet meseci kasnije, statistike kažu da je najveći broj građana imunizovan kineskom vakcinom proizvođača Sinofarm dok se na drugom mestu nalazi ruska vakcina Instituta "Gamaleja" Sputnjik V. 

Dok su se neki vodili razumom i onim što se do tada znalo o ponuđenim vakcinama, drugi su vakcine birali na osnovu ličnih preferencija smatrajući da su im Kina i Rusija bliže od Zapada.

Sagovornik portala Euronews Srbija, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sociolog Slobodan Cvejić kaže da se on lično vodio isključivo dostupnim informacijama, te da je izabrao sve ponuđene vakcine osim kineske, ali samo zato što u tom trenutku nije bilo jasnih potvrda da je ta vakcina efikasna. 

Kako kaže, osim bliskosti našeg naroda sa Rusijom i Kinom, razloga zašto smo ove vakcine najviše birali svakako je i činjenica da je njih bilo najviše.

"Postoji više faktora, jedan je racionalan i time su se vodili ljudi koji su hteli vakcinu da bi odmah sebi pomogli. Takođe, oni koji su sumnjali u vakcine su se opredelili za kinesku jer se stalno isticalo da je ona napravljena na tradicionalan način, pa nisu hteli da rizikuju sa novim tehnologijama poput Fajzera i povećaju rizik od nuspojava. Drugi faktor je svakako bio i taj što smo najlakše mogli doći do nje. Dakle, dostupnost  klasične vakcine za koju znamo kako funkcioniše. Treći faktor je svakako bila i propaganda o Kini kao prijateljskoj zemlji koja pomaže Srbiju ekonomski i na mnoge druge načine", ističe Cvejić u razgovoru za Euronews Srbija.

Društvene mreže presudile?

Tanjug AP/Thanassis Stavrakis

S druge strane, u prilog "vakcina diplomatiji“ išla je i činjenica da su Rusi pristali da se vakcina pakuje u Srbiji, kao i da naša zemlja može da izvozi Sputnjik V. 

"Propaganda je važna, ali ne treba smetnuti s uma da televizije nisu jedini kanal. Većina ljudi je izložena propagandi na internetu i društvenim mrežama. Da, mislim da propaganda i politički faktor igraju određenu ulogu, ali i da je ona često precenjena. Najbolji primer je veliki broj ljudi iz drugih zemalja koji su ovde došli da prime kinesku vakcinu. Nisu ni pitali koja je samo zato što su imali priliku da se što pre zaštite od ove pošasti" 

Kod onih koji su se vodili naučnim činjenicama, izbor je svakako poljuljala priča o vakcini AstraZeneke i Univerziteta Oksford koja u malom broju slučajeva može izazvati trombozu.

"Iako je to u decimalnim promilima - svejedno, ljudi se uplaše. Sigurno je da postoji neka pozadinska priča oko AstraZeneke iako ja ne verujem u teorije zavere, ali verujem da postoji takmičenje na tržištu. Da vakcina smeta velikim korporacijama mi deluje čak logičnije nego da neko iz političkih razloga želi da kazni Veliku Britaniju zbog izlaska iz Evropske unije. Svakako je i tu propaganda uradila svoje, pa su mnoge zemlje počele da odustaju od ove vakcine, mada je sve oko vakcina politizovano – svuda i u svim zemljama. Problem je samo što je ovde bilo osnove da se napadne AstraZeneka jer vakcina de facto ima taj jedan problem", zaključio je Cvejić u razgovoru za Euronews Srbija.