Legenda o manastiru Jermenčić kod Sokobanje: Ambasador Hovakimijan u emisiji "Diplomata" o Jermenima u Srbiji

Gost najnovije epizode emisije Diplomata bio je Ašot Hovakimijan, ambasador Jermenije u Srbiji, koji je govorio o bogatoj diplomatskoj karijeri i svom iskustvu u regionu Balkana. Poseban fokus razgovora bio je na istorijskim i savremenim vezama između Jermena i Srba, koje ambasador ocenjuje kao duboke i potencijalno ključne za jačanje bilateralnih odnosa. Hovakimijan je istakao značaj kulturnog nasleđa, dugogodišnjih kontakata i zajedničkih interesa dve zemlje, naglašavajući da postoji prostor za dalji razvoj partnerstva na političkom i društvenom nivou.

- Moja karijera je neposredno vezana za nezavisnost moje zemlje. Kad smo postali nezavisni, 1991. godine, već vrlo brzo počelo je da se grade institucije nezavisne države, pa je stvoreno Ministarstvo spoljnih poslova, i počeli su da traže neke stručnjake iz različitih jezika, iz zemalja, pa tako sam i ja zadesio negde kao slavista i kao balkanista, i odmah sam negde početkom 1992. počeo da radim, tako da mi ovo sad završava se 34. godina rada u Ministarstvu spoljnih poslova. Prošao sam sve ove godine sa svojom zemljom, deleći i sve teškoće, ali i sva dostignuća moje zemlje i to me čini specijalno ponosnim, tako da kažem. Ja sam bio jedan od prvih diplomata koji je odmah vrlo brzo otišao u diplomatsku misiju. I prvo što sam uradio, to sam 1993. godine otvorio prvu našu ambasadu u Grčkoj, u Atini.

Tako da sam par godina ostao u Atini, pa sam imao još nekoliko ambasada koje sam otvorio, tako da mi je svrha bila otvaranje ambasada. Čak i to se malo zna, 1995-96. godine mi smo pokušavali da... Čak se i pričalo o otvaranju ambasade u Beogradu uzajamno i Jerevanu. To je bio pokušaj koji je bio vrlo blizak cilju, ali se na kraju nije ostvario. Tako da 1998. godine sam otišao u Poljsku i tamo sam otvorio ambasadu Jermenije u Varšavi. I dugo sam bio ambasador, skoro osam godina. Pa sam istovremeno bio nerezidentan ambasador za Estoniju, Litvaniju i Letoniju.

To je jako bogata diplomatska karijera.

- Dosta dugo sam tamo ostao i to mi je bilo dosta značajno za diplomatsku karijeru. To su bile godine dosta interesantne. To su bile godine kad nekoliko zemalja istočne Evrope ulazile u NATO, Evropsku uniju i ja sam sve to pratio i bio sam svedok svih tih događaja. Bio sam dosta dugo, tako da kažem, u Poljskoj. Posle sam odmah iz Poljske otišao u Beč i negde oko šest godina sam bio u Beču. Pa sam bio i bilateralni ambasador za Austriju, bio sam ambasador za Češku, Slovačku i Mađarsku, a istovremeno sam bio predstavnik Jermenije u međunarodnim organizacijama i u EPS-u i u Ujedinjenim nacijama, tako da sam imao u Beču 11 nominacija.

Tako da se ovako malo nastavljalo, pa sam se vratio u Jermeniju, bio sam sedam godina zamenik ministra spoljnih poslova. Sad već sedmu godinu završavam u Pragu, u Češkoj, gde sam rezidentan, a istovremeno sam ambasador u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i BiH. To je dosta veliki obuhvat, to je veoma interesantno. To je dosta vezano i za moje studije i za moje znanje i jezik tu igra veliku ulogu. Tako da sam slavista po struci i sam dosta dobro znam i ove balkanske prilike i to mi dosta pomaže.

Euronews Srbija

Dobro, i sada imamo još novo iskustvo, pa smo se malo još proširili. i mnogo mi je drago da sada sedimo u kancelariji naše ambasade, to je nešto novo i mnogo nam je drago da imamo sad kancelariju ambasade koja je u Pragu, a koja je rezidentna u Beogradu, tako da sa šalom kažem da sam u Srbiji polu rezident. Ambasada je u Pragu, ali ima svoju kancelariju rezidentnu u Beogradu. Tako da to ipak daje mnogo više mogućnosti, zato što imamo tu diplomatu, tako da mnogo smo aktivniji nego što smo bili.

Recite mi kako danas vidite odnose Srbije i Armenije i možda kada gledate u budućnost, kako vidite da bi ti odnosi mogli dodatno da se razviju? 

- Ja uvek kažem da mi imamo dosta veliko istorijsko zajedničko nasleđe i bogatstvo kulturnih događaja u prošlim vremenima, čak sam o tome nekada pisao knjigu o našim kulturnim i društvenim odnosima. Knjiga se zove "Jermeni i Srbi". Ta knjiga je izdata 1993. godine. Sad je to nekako čak i raritetno izdanje. I pisao sam puno članaka i u jermensko-srpskim, armensko-hrvatskim, armensko-slovenačkim vezama, tako da je to u stvari bila moja struka. 

Ono što smo imali u prošlosti i ono što nas vezuje, to se malo odrazilo na odnose između dve nezavisne zemlje. E, tu imamo puno da radimo. Zato što ima puno nekih stvari koje nas zajednički interesuju - da pojačamo svoju nezavisnost, da budemo više prisutni na međunarodnom nivou, da shvatamo šta se dešava u ovom vrlo komplikovanom svetu, zato što u stvari jedni i drugi se nalazimo na dosta, tako da kažem, senzitivnim geopolitičkim područjima i u našim vremenima treba puno razgovarati, shvatati šta se dešava, ali ono što ja uvek podvlačim, to je da prisne kontakte i dobre odnose između naroda, prenesemo na državni nivo.

Da bi se to ostvarilo, trebalo bi prosto shvatiti zajedničke interese i senzibilitete. I tu ima puno što da se radi i da budemo više aktivni i da imamo više odnosa, više kontakata, više poseta na visokom nivou. Nažalost, tu imamo dosta toga da se uradi. Neću da u to ulazim više, ali stvarno mislim da nismo stigli još onaj nivo tih odnosa gde bismo mogli reći da nam se pružila prilika da dovedemo te odnose do baš velikog, dobrog partnerstva. Na putu smo, ali moramo sa obe strane da to jačamo.

Spomenuli ste i kulturno-zajedničko nasleđe koje dele Jermenija i Srbija. Koji su to tragovi jermenske kulture koji se mogu naći? 

- Jermeni su dosta davno bili prisutni na Balkanu. Možemo da, kad pogledamo prošlost, ipak smo bili na nekim zajedničkim, čak i velikim imperijama. Imamo i helenističko nasleđe, bili smo i u rimskom dobu, i u Vizantiji, to je sve nekako davalo i kontakte između naroda, između ljudi kad su bili u zajedničkim državama. Ali ako pričamo sad o nekim jermenskim tragovima u Srbiji, to možemo da počnemo negde od 12. veka. I to je dosta puno, ali navešću samo nekoliko konkretnih primera i prisustva Jermena koje nije bilo toliko možda veliko kao u susednim zemljama, ali ipak dosta važno. Jedan od naših simbola, da kažem, naše, čak i ove zajedničke istorije, je manastir Jermenčić koji je kod  Sokobanje, na planini Ozren, i postoji jedna legenda koja datira još iz vremena vladike Nikolaja Velimirovića. To je u stvari jedini zapis koji o tome priča, da ljudi tog regiona, kad ih pitaš zašto taj Jermenčić, postoji ta legenda koja nije potvrđena u stvari jasnim nekim istorijskim faktima, da su Jermeni s Osmanskom vojskom došli na Kosovo polje, ali kad su čuli da moraju da se bore sa hrišćanima, sa Srbima, otrčali su iz vojske, pa otišli u planine i izgradili neku crkvu, koja je počela da se zove Jermenčić.

Euronews Srbija

To je vrlo lepa legenda i o njoj se dosta pričalo u južnoj Srbiji. Postojala je i jermenska crkva u Novom Sadu, sve do 1963. godine, to je nešto malo tužnija priča. Bila je jermenska kolonija u Beogradu, od 16. veka postoje tragovi Jermena, čak na Kalemegdanu postoje jermenske nadgrobne ploče. Još u kasnije vreme, posle Prvog svetskog rata, puno Jermena je naselilo Vrnjačku Banju. Kralj Aleksandar dao je specijalnu privilegiju i naselio nekoliko jermenskih porodica u Vrnjačku Banju, koje i dana žive tamo, Mi smo 2022. godine obeležili 100 godina Jermena u Vrnjačkoj Banji.

Sada ono što moramo da spomenemo na geopolitičkom nivou jeste ono što se dogodilo u Vašingtonu 8. avgusta. To je bio istorijski događaj. Može se reći da su lideri Jermenije i Azerbejdžana potpisali zajedničku deklaraciju u prisustvu predsednika SAD-a Donalda Trampa. Koji je značaj ovog dokumenta i koje novo poglavlje ono otvara za vaš region? 

- Ja mislim da ono što ste rekli da baš vi ste sami rekli da je to prekretnica i to jeste prekretnica. Mi sami tako smatramo, zato što ova deklaracija u stvari ima istorijsko značenje i to je u stvari deklaracija kada je uspostavljen mir između dve zemlje, Jermenije i Azerbejdžana, i mi to smatramo baš kao datum uspostavljanja mira između dve zemlje i to u prisustvu predsednika velike zemlje, što je samo po sebi već daje tome taj istorijski značaj. Sad druga stvar, ja ću tu navesti nekoliko važnijih detalja. Koje su bili najvažniji detalji te deklaracije koje recimo treba podvući, ja mislim da jedna od mojih dužnosti je stvarno da se prikaže onaj istinski, tako da kažem, ne samo značaj, ali baš tekst, zato što ima puno nedoumica, puno ljudi ne zna ili čita neke površne informacije, tako da se samo shvati šta je to i šta je tamo najvažnije. Najvažnije je ono da ta deklaracija stavlja u centru teritorijalni integritet, političku nezavisnost, nepovredivost granica u skladu sa poveljom Ujedinjenih nacija i Almatinskom deklaracijom 1991. godine. Kakva je bila ta Almatinska deklaracija? 1991. godine se raspao Sovjetski savez i onda u Almati sve republike bivšeg Sovjetskog saveza, osim baltičkih zemalja, oni su usvojili one bivše administrativne republičke granice kao međunarodne granice. I tamo se to jasno stavilo u tu povelju. Kad pričamo sad o tome da u centru ovog teksta stoji baš da se to poziva na Almatinsku deklaraciju, to znači da taj princip nepovredivosti granica je jedan od važnijih principa uopšte naših bilateralnih i budućih odnosa sa Azerbejdžanom.

Jedan od ključnih principa koji smo usvojili sa Azerbejdžanom, to je da se odvija proces deblokiranja cele transportne infrastrukture. Zato što danas, recimo, Jermenija je praktično zatvorena, blokirana je sa različitih strana što blokira sve regionalne komunikacije. I sad ako se ta deklaracija, a istovremeno ima i Vlada Jermenije, ima projekat Raskrsnica mira koja uključuje se u taj projekat, a istovremeno komunikacijski program koji se zove TRIP, ali to je od imena Donalda Trampa, znači to je ta spojnica koja veže između Azerbejdžana taj put koji vodi do drugog dela Azerbejdžana, to možemo reći da kad se to ostvari, da će Južni Kavkaz postati veliki i bezbedan, tranzitan i logistički centar. To je velika perspektiva i mislim da će to biti vrlo interesantno i za one koji sada slušaju nas i koji o tome ne znaju i ako se to ostvari, to će biti dosta važan i interesantan projekat za sve, uključujući, mislim, i Srbiju. 

Kada bismo ušli možda malo još više u detalje o samom sporazumu, da li za njega može da se kaže da je to konačni sporazum?

- To nije sporazum, to je deklaracija koja je bila u prisustvu američkog predsednika. Ali to nije bio jedini dokument koji se tamo razmatrao, zato što u istom sklopu dva ministra spoljnih poslova, Jermenije i Azerbejdžana, oni su parafirali. To je vrlo važno, zato što ponekad ne zna se da to nije bilo potpisano, nego parafirali, inicirali.

Znači, sporazum o međudržavnim odnosima i uspostavljanju mira između dve zemlje To je bilo isto urađeno u Vašingtonu istog dana, koji isto sadrži u sebi ove principe međunarodnog prava o kojima sam pričao. Važan je u tome da u stvari obe zemlje oni su naglasili da je mir između dve zemlje uspostavljen. Sad, Jermenija na tome puno insistira i ono što treba da radimo, to je da prosto sprovodimo taj sporazum o delo, odnosno implementacija. 

Kompletan intervju pogledajte u video prilogu.