Rast nejednakosti u svetu bogatih: Kako "Maskonomija" utiče na ekonomiju

Globalna nejednakost bogatstva dostigla je ekstremne nivoe. Top jedan odsto drži 37 odsto svetskog bogatstva, dok donjih 50 odsto ima samo dva odsto bogatstva. Od 2020. milijarderi su uvećali bogatstvo za 81 odsto, a Ilon Mask postao je prvi čovek sa preko 850 milijardi dolara – tri puta više od drugoplasiranog. Spajanje SpaceX-a i xAI-a označava "Maskonomiju", gde svemir i AI postaju glavni stubovi njegovog imperijuma.

Da li ovo znači novu eru moći u rukama jednog vizionara i kakve posledice ima po globalnu ekonomiju? O tome je za Euronews Srbija govorila Ivana Todorović, docentkinja na FEFA fakultetu.

Todorović je objasnila da je nejednakost porasla posle 2020. godine, uprkos ranijem blagom padu zahvaljujući rastu Azije.

"Možda nije baš najveća razlika jer imamo jedan period kada je nakon 2000-ih godina usled jačanja Kine i generalno Azije došlo do blagog smanjenja nejednakosti, ali svakako je možda najzanimljivije jer je zapravo sada trend da se zaista najveća koncentracija nalazi u rukama zaista jakog malog broja pojedinaca. Tako da u tom smislu taj trend pada nejednakosti pokrenut 2000-ih je poslednjih godina ponovo preokrenut u pravcu jačanja nejednakosti, a nakon prethodne godine možemo reći da je baš dodatno intenziviran", rekla je Todorović.

Euronews Srbija

Ona je dodala da je rast bogatstva milijardera posledica kombinacije monetarnih mera i tehnološkog buma posle COVID-a.

"To je kombinacija faktora. Prvo imamo period nakon ekonomske krize kada su države, centralne banke... pribegavale ekstremnim merama koje do tada zapravo nisu bile ni korišćene. Prvo smo imali nultu kamatnu stopu, zatim enormne količine novca koje su u vidu kvantitativnih olakšica dolazile u sistem sve sa ciljem da se ekonomija pokrene", kaže ona i dodaje:

"Dogodio se COVID, koji je opet sve to stopirao, zahtevao neke nove stimulanse i tako se neki dodatni novac našao u sistemu. I još jedna jako važna stvar, dakle kada je novac jeftin tada se dosta ulaže u akcije. Valuacija kompanija takođe postaje dosta viša. I onda imamo taj moment COVID-a kada akcije tehnoloških kompanija počinju da rastu enormno. Tako da nakon 2020. godine imamo rast koji je negde iznosio 30-40 odsto. Nekad imamo kompanije koje na polugodišnjem nivou rastu po 25 odsto", objasnila je Todorović.

Prihodi od kapitala rastu brže od rada – donjih 50 odsto stagnira

Todorović je naglasila da prihodi od kapitala rastu mnogo brže od prihoda od rada.

"Poslednje godine je posebno izražena ta razlika između prihoda od rada i prihoda od kapitala. Ono što ste rekli, da su milijarderi najbrže uvećavali bogatstvo, to je zato jer je njihov kapital rastao najbrže... prihod od rada raste po 2-3 odsto godišnje... vaših 50.000 evra raste po 2 odsto, a milijardu po 30 odsto“, objašnjava Todorović.

Ona je dodala da mali investitori mogu učestvovati na berzi, ali da razvijena tržišta kapitala donose i veće nejednakosti.

"U Americi su mali investitori učesnici na berzi posredno preko penzionih fondova... ekonomije sa razvijenim tržištem kapitala možda čak imaju veće nejednakosti... razvijenije tržište kapitala vodi razvijenijoj ekonomiji", objasnila je Todorović.

Maskonomija – centralizacija moći i rizici za globalnu ekonomiju

Todorović je opisala Maskonomiju kao jedinstven slučaj gde ličnost i kapital pokreću napredak, ali sa rizicima.

"On je specifičan zato što je prvo ima jako puno kapitala drugo jako je ta njegova ličnost jer je prosto svuda ima prosto prisutnost u medijima prisutnost na svojoj društvenoj mreži i svakom svojom izjavom izazivao burne reakcije. Ali ono što je važno da bez možda takvih pojedinaca ne bi postojali neki tehnološki pomaci kojima smo danas svedoci, jer prvo morate da imate jako puno kapitala koji ste spremni i da izgubite u slučaju da neki od takvih vizionarskih projekata ne uspe, što države verovatno ne bi finansirale. Tako da je u tom smislu dobar primer pokretača tehnološkog napretka", rekla je Todorović i dodala:

"Druga stvar koja je važna to je da kada je jedna osoba tako značajna, iako te sve kompanije imaju neki bord direktora koji mora da odobri odluke, ovde je jasno da je dovoljna snaga koncentrisana u jednoj osobi, onda se takve odluke donose brže. A ovo je tržište gde mora da se reaguje brzo. U tom smislu je značajan. Ali rekla bih isto da sada kada se govori o tom bogatstvu, top 10 ljudi na planeti, mi težimo da govorimo o ciframa koje su tržišna vrednost njihove kompanije", navodi Todorović.

EPA/GIAN EHRENZELLER

Na kraju, ona je upozorila da koncentracija moći kod Maska nosi rizike, posebno za male ekonomije poput Srbije.

"Koncentracija na tržištima, ovde govorimo o Americi i o tehnološkom, pre svega AI sektoru, utiče konkretno na biznis u Srbiji koji koriste platforme, jer vi ste ovde jedna mala zemlja bez sopstvene infrastrukture, osuđeni ste na nešto gde vam cenu i dostupnost diktira neko koji je i udaljen i neko ko je van nadležnosti i bilo kakve regulacije ovde", kaže ona i dodaje:

"To može da se odrazi u hipotetičkom slučaju da poskupa usluge cloud servisa, odrazilo bi se na troškove u Srbiji, troškove kod svih kompanija koje to koriste. I ono što sada negde važno za neki budući razvoj Srbije gde sve više govorimo o nekim startapima, ulaganjima, oni najveći deo troškova zapravo imaju na tim platformama. Tako da u tom smislu postoji jaka veza", zaključila je Todorović.