Leta od 40 stepeni i zime bez snega: Kako će se klimatske promene dalje razvijati u Srbiji

Budući da su tokom ovog leta u Srbiju već stigla tri toplotna talasa, a deluje da temperature od približno 40 stepeni postaju češće, izgleda da klimatske promene i njihov uticaj na životnu sredinu postaju sve uočljiviji.

Da li će vrela leta i umerene zime postati uobičajena pojava u Srbiji za nekoliko godina i kako klimatske promene mogu da utiču na naš život?

Meteorolozi Vladimir Đurđević i Nedeljko Todorović otkrili su svoje stavove po tom pitanju za Euronews Srbija.

Vladimir Đurđević naglašava da je najtoplija godina u Srbiji bila 2019, a zbog ovogodišnjeg hladnijeg proleća, 2021. verovatno neće uspeti da obori taj rekord.

Kako objašnjava, trenutni trend klimatskih promena pokazuje da temperatura tokom leta postaje sve viša sa dužim sušnim periodima. U proseku količina padavina otprilike stagnira, međutim tipičnije su ređe kiše jačeg intenziteta.

"Temperature od 38-40 stepeni u budućnosti će biti normalne, a možda čak i blage tokom letnjih meseci. Iako nam ovo leto deluje vrelo, za nekoliko godina ćemo ga možda karakterisati kao blago", upozorava profesor Đurđević.

Ipak, meteorolog Nedeljko Todorović ne slaže se sa Đurđevićem stavom, ističući da su velike vrućine, kako on kaže, samo ekstremi koji su se javljali i početkom prošlog veka.

"Osmatranjem klimatskih promena mogu da se uoče trendovi, ali klima ne može da se promeni za 100 godina. Potreban je mnogo duži vremenski period, od više hiljada godina. Ovo su varijacije pojedinih parametra", objašnjava Todorović.

U poslednjih 100 godina, tvrdi on, u Beogradu su temperature prosečno više za 1,5 stepeni.

"Od toga polovina otpada na globalni trend, a druga polovina na lokalne uslove mikroklime, poput širenja Beograda, grejanja, više asfalta i više automobila. U suštini se ništa nije promenilo", tvrdi on.

Sa druge strane, Đurđević naglašava da su klimatske promene predviđene još na prelazu 18. i 19. veka, kada su naučnici uočili uticaj fosilnog goriva i ugljendioksida na klimu.

"Prvi naučni rad na tu temu napisao je švedski naučnik Servante Arhemijus. On je tvrdio da ukoliko se duplira koncentracija količine ugljendioksida, klima na planeti će postati znatno toplija. Samo tada naučnici nisu mogli da predvide kada će to da se desi", objasnio je Đurđević.

On kaže da tadašnji naučnici nisu mogli da znaju da će do ovakvih klimatskih promena doći tako brzo. Međutim, zbog ekstremne ekspanzije globalnog društva, stručnjaci su šezdesetih godina prošlog veka uočili da do promena neće doći tek za 3.000 godina, već mnogo ranije.

Za razliku od Đurđevića, meteorolog Todorović tvrdi da je glavni regulator vremenskih promena zapravo voda, a ne ugljendioksid.

"Stručno gledajući ugljendioksid nema značajan uticaj na klimatske promene. Vodena para i aktivnost Sunca su glavni faktori koji na Zemlji regulišu porast ili pad temperature. Voda, koja ima najjači toplotni kapacitet, čini 95 odsto atmosfere, dok ugljen-dioksid čini samo jedan odsto", tvrdi Todorović.

Iako Nedeljko Todorović smatra da temperatura okeana i vazduha jednostavno periodično oscilira, Đurđević upozorava da će klimatske promene doneti brojne, svima uočljive, posledice u Srbiji.

Uticaj na poljoprivredu

Usled sve ređih padavina i povišene temperature tokom letnjih meseci, kako ističe meteorolog, u narednim decenijama se očekuju promene u pogledu poljoprivrede.

"U poslednjim godinama se očigledno primećuje učestalost suša tokom toplijeg perioda godine. Nekada se u deset godina javljala jedna suša koja je mogla da nanese ozbiljnu materijalnu štetu u pogledu poljoprivrede, trenutno se taj broj povećao na dva, a u narednom periodu će se takve ekstremne klimatske promene, verovatno, javljati tri do četiri puta u roku od deset godina", objašnjava meteorolog.

Unsplash

Đurđević pretpostavlja da će zbog toga, za nekoliko godina, poljoprivrednici u većoj meri da seju žitarice, poput pšenice i ječma, koje se obično seju tokom jeseni, a žetva se obavlja u ranijem periodu leta.

Takođe, objasnio je da na vinogradima širom Srbije sve češće rastu loze tipične za mediteranske krajeve, kojima ova toplija klima više odgovara.

"Ljude često interesuje da li će klimatske promene uticati na poljoprivredu. Ja obično naglašavam da to ne treba zamisliti kao neku naučnu fantastiku gde ćemo s jednog dana na drugi da uzgajamo južno voće. Znam da mnogi ljudi sade bananu kao ukrasnu biljku, koja naravno ne rađa, pak činjenica da ona može da preživi zimu bez neke posebne zaštite svedoči o tome da se klima menja", objašnjava Vladimir Đurđević.

Da li nas čekaju zime bez snega?

Đurđević takođe tvrdi da nas tokom narednih decenija čekaju sve umerenije zime.

"Šanse su veće da ćemo imati sve manje snega koji će se kraće zadržavati na površini. Ukoliko bi se do 2100. godine planeta zagrejala za četiri stepena, sneg i dani sa mrazom će postati veoma retka pojava u Srbiji", ističe on.

Nestanak proleća i jeseni

Broj dana kada imamo subjektivni osećaj da je leto, odnosno, kako se u klimatologiji definiše, kada dnevna temperatura pređe 25 stepeni, u proseku u Srbiji ima, kako kaže Đurđević, za oko 20 više u odnosu na sredinu prošlog veka.

"Topliji deo godine postaje sve širi, zima postaje blaga, a prelazne sezone gube svoje karakteristike", ističe on.

Tanjug/Miloš Milivojević

Upravo zato, kako objašnjava, postaje česta pojava promena vremenskih obrazaca.

"Češto se dešava da posle zime, a početkom proleća stigne neočekivani mraz, a to je isto posledica klimatskih promena. Pored toga što temperature postaju sve više, i same vremenske okolnosti se brže menjaju u kraćem periodu, a to ima veze sa cirkulacijom vazduha, koji se menja zbog promene klime", kaže Đurđević  i dodaje da će skokovi iz jedne ekstremne vremenske okolnosti u drugu biti sve češći.

Oluje, poplave i druge nepogodnosti

Planeta je, tvrdi Đurđević danas u proseku toplija za jedan stepen nego pre sto godina.

"Postoji fizički zakon prema kom kada je temperatura viša, u vazduhu postoji više vodene pare. Pošto je danas vazduh topliji u njemu ima  sedam odsto više pare", ističe on

Intenzitet oluje zavisi od količine vodene pare u vazduhu. Vodena para je „gorivo“ za olujne oblake, zato su šanse za tornado, teže oluje i jače vetrove znatno uvećane, kaže Đurđević.

Unsplash

"Mi danas živimo u vremenu u kom postoji veći rizik od ozbiljnih, razornih oluja nego što je to bilo u prošlosti. Sve su češće kiše koje mogu da izazovu poplave, veće količine grada, kao i jaki vetrovi", ističe Vladimir Đurđević.

Atmosfera je, upozorava on, postala energičnija nego što je bila ranije. Đurđević je ranije istakao da zbog promena u klimi vremenske nepogode, poput nedavnog tornada u Češkoj, očekuju nas sve češće.

On ipak ističe da Srbija nije u velikoj opasnosti od razornih tornada, iako su se veoma mali oblici javljali u poslednih nekoliko godina u Vojvodini.