U pripremi izmene Zakona o lovu, biće obavezna obuka za lovce

Direktor Uprave za šume Saša Stamatović izjavio je danas da se najveći deo izmena i dopuna Zakona o divljači i lovu, koje su u pripremi, tiče podizanja mera bezbednosti, te da će  obavezna obuka za lovce biti jedna od novosti. 

Objavljena je radna verzija nacrta izmena i dopuna Zakona o divljači i lovu i trenutno se prikupljaju primedbe, sugestije i predlozi nakon čega će uslediti javna rasprava.

"Krenuli smo od predloženih izmena i dopuna zakona koji smo dobili od Lovačkog saveza Srbije, i u suštini najbitniji deo odnosi se na podizanje mera bezbednosti s obzirom da lovstvo kao aktivnost podrazumeva korišćenje vatrenog oružja. Jedan deo izmena tiče se uvođenja obaveznih obuka za lovce koje će se obavljati po programu obuka i u izmenama taj posao je delegiran da sprovodi organizovano Lovački savez kao krovna lovačka organizacija", rekao je Stamatović za Tanjug. 

U okviru tih izmena, dodaje Stamatović, kao preventivna mera na podizanju bezbednosti sa korišćenjem oružja dodatno će biti uređen i deo koji se tiče represivnih mera. 

"Za dobijanje lovne karte, kao prava za lov, dodali smo obavezu pohađanja tih obuka i uslov da nema izrečene mere zabrane bavljenja lovom, to je jedna od novina. Ranije je bila praksa da ukoliko neko napravi prekršaj vezan za bezbednost, neadekvatno korišćenje oružja, kroz određeni disciplinski postupak u lovačkom udruženju bude isključen. Ali, to je davalo mogućnost da on ode u susedno lovište i radi istu stvar. Sada smo uspostavili jedan instrument privremenog oduzimanja prava na lov za određene prekršaje vezano za mere bezbednosti, a ukoliko se to prekrši u ponovljenom slučaju onda bi se pravo na lov oduzelo trajno", objasnio je Stamatović.  

Na taj način, ističe Stamatović, žele da iz lovstva isključe ljude koji nisu dovoljno zreli da budu deo grupacije koja se zovu lovci i dobijaju pravo korišćenja oružja. 

Drugi deo izmena se tiče popravljanja nekih određenih nedostataka u samom propisu, kaže Stamatović za Tanjug i dodaje da je reč o izmeni samo jedne reči u regulativi, koja kaže da je lovočuvar ranije bio "obavezno" naoružan službenim oružjem, a sada da "može biti". 

"Lovočuvar nije neprestano tokom vršenja svog posla naoružan oružjem, u banalnom primeru - kada sedi u kancelariji ima pušku na ramenu i to je pravilo određene nedostatke i probleme u smislu da ukoliko neko radi kao lovočuvar onda iz koje kakvih privatnih razloga ga neko prijavi policiji,pa onda on izgubi pravo na oružje i automatski je gubio posao, a pritom svoj posao obavlja na kvalitetan i dobar način. Time znači isključujemo tu mogućnost, i da, on i dalje ima pravo na to oružje", objašnjava Stamatović. 

On je ukazao na to da lovačko oružje koje lovočuvari koriste ima namenu isključivo za vršenje posla lovočuvara, odnosno da on poteže oružje na lovokradice ili na bilo koje druge ljude, već je namenjeno za vršenje sanitarnog uzgojnog odstrela, i obavljanja tih poslova, ili čak i za njegovu ličnu bezbednost ukoliko se prilikom kretanja lovočuvara kroz šumu pojavi određena divljač koja je opasna po njegovu bezbednost. 

"Još jedna izmena vezana za nadležnost lovočuvara je da je njemu dato pravo i obaveza da ljude koji u toku vršenja lova ne poštuju određene bezbednosne procedure može automatski da udalji iz lovišta", dodaje Stamatović.  

Jedan deo izmena je vezan za način godišnjeg gazdovanja, kaže Stamatović, odnosno uvođenje mogućnosti da se godišnji plan gazdovanja izmeni u toku godine ukoliko se dese prirodne katastrofe, nepogode, i na primeru ove godine afrička kuga svinja (AKS), koje menjaju stanje populacije u toku godine. 

"Zbog toga smo sebi, državnoj upravi praktično dali mandat da ministarstvo usled takvih izmena kao što je pojava AKS može naložiti izmenu godišnjeg plana gazdovanja i time praktično sistem planiranja i realizacije planova napravili adaptivnim, da usled nečega što se promeni možemo da reagujemo", rekao je Stamatović. 

Jedan set izmena tiče se, takođe, nekih uočenih nedostataka vezano za dužinu trajanja dodele ugovora o gazdovanju lovišta, kaže Stamatović i objašnjava da sada stoji da se za lovišta posebne namene ugovori dodeljuju na 20 godina, a za ostala lovišta na 10 godina. 

"Sada to menjamo, ugovori koji su bili na 10 idu na 20 godina, a oni na  20 na neodređeno vreme. Time se povećava investicioni kapacitet jer postoji dosta vrsta divljači gde je ciklus proizvodnje 12, 13, 15 godina i to je bilo destimulativno za korisnike lovišta - da uđu u određenu investiciju gde nemaju bezbednost da će moći da realizuju", rekao je Stamatović. 

Na primer, dodaje, investirate u neki reprocentar ili u nešto uložite sredstva, a onda nemate bezbednost da ćete vi moći da uživate u plodovima te investicije i mislimo da ćemo na taj način da podignemo i fondove divljači i da povećamo i intenzitet gazdovanja.

"Primera radi, takođe možete da napravite poligon, intenzivan, za lov fazana. Fazansko pile koje košta x dinara vi ćete ga unovčiti tri do četiri puta većem iznosu kroz realizaciju odstrela", navodi Stamatović. 

Poslednji set izmena se tiče kaznenih odredbi, dodaje on, s obzirom da se posebnim propisima uređuju prekršajni i privredni prestupi.