Šef delegacije EU u Srbiji predao premijerki Izveštaj EK, Brnabić: "Ne postoji oblast u kojoj smo nazadovali"

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre predao je danas predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić izveštaj Evropske komisije o Srbiji.

Žiofre je izveštaj Evropske komisije predao premijerki Brnabić u Vladi Srbije u prisustvu ministarke za evropske integracije Tanje Miščević.

On je tokom konferencije za novinare rekao da je "izvestan napredak u pravosuđu".

"Izveštaj ukazuje na izvestan napredak u pravosuđu. Pravosuđe mora da bude nezavisno, tužilaštvo samostalno. Ograničeni napredak u borbi protiv korupcije. Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, primena principa: 'Pratite novac da pronađete zločin'. Sa Evrodžastom i Evropolom treba uspostaviti saradnju", rekao je Žiofre.

Ambasador EU u Srbiji rekao je da izveštaj Evropske komisije (EK) jasno kaže da su preduzeti određeni pozitivni koraci i kada je reč o usvajanju medijskih zakona.

"Što se tiče medijskih zakona, izveštaj jasno kaže da su preduzeti određeni pozitivni koraci kada je reč o nezavisnosti REM-a, njegovog kapaciteta da štiti medijski pluralizam, sufinasiranje koje će biti transparentnije i pristupačnije, kodifikacija uloga  Saveta za štampu kako bi se obezbedilo poštovanje etičkih pravila na pravi način i da se to uzme u obzir kada je reč o sufinansiranju",  rekao je Žiofre na zajedničkoj konferenciji za medije sa premijerkom Anom Brnabić u Vladi Srbije.

Žiofre je istakao da je Srbija "i dalje dobar partner Evropske unije", koja daje doprinos evropskim misijama u Africi.

"Srbija je usvojila zakon koji će omogućiti da učestvuje u misijama EU. Ovo je bila teška godina sa krizama", rekao je on i nastavio:

"Ključna stvar je sprovođenje preduzetih obaveza - osnivanje opština sa srpskom većinom, kao i obaveza koje samo Srbija ima. Rast za Zapadni Bakan ima za cilj bolju integraciju privrede Zapadnog Balkana"

Tanjug/Vladimir Sporčić

Istakao je da je premijerki predao sa ovim izveštajem i novi Plan rasta za Zapadni Balkan koji je bio deo ovog paketa, a za koji je EK predložila da se opredeli 6 milijardi evra, 2 milijarde bespovratne pomoći dok su četiri povoljni zajmovi.

"Ključna poruka koja je došla iz Brisela je da ovo nije paket kao svake godine, drugačiji je, istorijski je, komisija je preproručila otvaranje pregovora sa dve zemlje, Ukrajinom i Moldavijom i spremnost za otvaranje pregovora sa njima po određenim uslovima, kao i da se dodeli kandidatski status Gruziji i ovaj Plan rasta za ZB", rekao je Žiofre.

Poruka u osnovi svih ovih odluka je da je proširenje centralno pitanje EU, naglasio je on.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Premijerka Srbije Ana Brnabić zahvalila je Evropskoj komisiji na radu i trudu da proceni reforme u Srbiji i osvrnula se prvo na "važnu i tešku" reformu pravosuđa.

"Što se tiče reforme pravosuđa, tu je kontatovan izvestan napredak u vidu više ocene u odnosu na izveštaj prošle godine. Konstatovano je da je 'preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor za politički uticaj na pravosuđe'", rekla je premijerka.

Kako kaže, Izveštaj predstavlja "presek stanja" o tome šta je Srbija uradila u prethodnih 12 meseci kako bi približila svoje zakonodavstvo i pravni okvir evropskom zakonodavstvu i pravnom okviru.

"Najvažnija stvar koju mogu da kažem jeste da je Evropska komisija prepoznala jasan napredak Srbije u procesu evrointegracija i da je to evidentno iz činjenice da ne postoji niti jedna oblast u kojoj je zabeležno nazadovanje u odnosu na prošlu godinu", dodala je Brnabić.

Ističe da je u svim, osim tri oblasti, zabeležen napredak.

"Bitno je da je u svim ključnim oblastima -  vladavini prava, ekonomiji i oblasti osnovnih prava, zabeležen napredak i to je ono što je najvažnije za naše građane da znaju"

Tanjug/Vladimir Sporčić

Dodala je da smo imali ograničen napredak u borbi protiv korupcije.

"Imali bismo bolju ocenu da smo usvojili strategiju u borbi protiv korupcije, preuzimam odgovornost na sebe, nismo dovoljno brzo radili, iako sam upozoravala čitav tim iz Vlade Srbije da moramo da radimo brže i na vreme. Ostavili smo stvari za zadnji čas, nadali smo se da ćemo brzo dobiti komentare EK, radili smo sa GRECO, imali su dodatne komentare na strategiju borbe protiv korupcije, želeli smo da uradimo dobru strategiju i zato smo  kasnili, i zbog toga je ograničen napredak", objasnila je premijerka.    

Naglasila je da garantuje da ćemo u naredna dva do tri meseca napraviti strategiju i uzeti u razmatranje sve ostale preporuke Saveta Evrope i EK.

"Važno je da je 2022. došlo do povećanja broja pravosnažnih presuda za korupciju na visokom nivou u odnosu na 2021. i tu imamo dobar napredak. To je ono što se konkretno meri i imamo veći broj novih istraga. To su pokazatelji koji su važni za naše građane", poručila je Brnabić.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Na pitanje Euronews Srbija da li je ovo dovoljno brz napredak koji bi do 2030. mogao Srbiju da učini članicom EU, Žiofre je odgovorio:

"Moja je poruka da moramo da intenziviramo reforme u svim oblastima, možemo da uradimo bolje, da imamo bolji izveštaj sledeće godine. Moramo da aktiviramo javnu upravu, javnu raspravu kako bismo napredovali u ovim reformama. Znam da postoji frustracija u Srbiji zbog tempa, ali da bismo je prevazišli jednostavan je odgovor: moramo da radimo. I moja poruka budućoj vladi i skupštini jeste - imate osnovnu liniju, ali nije dovoljna ako želite da budete ambiciozni i ubrzate proces zasnovan na zaslugama"

Na naše drugo pitanje da li će sprovedene reforme uslovljavati povlačenje sredstava EU i da li će na to uticati Dijalog Beograda i Prištine, Žiofre je rekao da će kroz par nedelja imati sastanak sa partnerima na Zapadnom Balkanu kako bi se napravila "reformska agenda".

"To je ono što je EK uradila sa zemljama članicama posle kovida, izašla je na tržište skupila veliki novac, ali puštanje ovog novca bilo je uslovljeno realiziacijom unapred dogovorenih reformi. Isto ćemo uraditi sa partnerima na Zapadnom Balkanu, imaćemo sastanak da definišemo spisak reformi, dogovorimo reformsku agendu i plaćanje će se vršiti nakon procene da li su te reforme postignute. Biće nam potreba poseban pravni okvir i finansijski instrument", rekao je on i nastavio:

"Sprovođenje napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je važan uslov, nije nužno povezan sa ponašanjem obe strane jer svaka ima svoj spisak reformi, imamo i čitav niz sporazuma od Briselskog sporazuma, poslednji je Ohridski sporazum i njegov aneks, i to će biti deo naše procene"

Žiofre: Nadam se da će nakon izbora EU ostati strateški cilj nove Vlade

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je večeras i da se nada da će nakon izbora, EU ostati strateški cilj nove Vlade Srbije.

Žiofre je zahvalio premijerki Brnabić na urađenom poslu.

"Želim vam dobre izbore, gde će jednaki uslovi biti za sve kandidate. Želim da radim sa budućom vladom i parlamentom i nadam se da će EU ostati strateski cilj nove vlade, i da će ostati u mislima svih političkih aktera u Srbiji. Nastavićemo da radimo, to vidimo kao naš zajednički interes da Srbiju približimo EU, da je dovedemo u EU", rekao je Žiofre.

Ambasador je naglasio da predstoje važne odluke koje treba doneti, važne reforme koje treba usvojiti.

"Predstoji i očekivanje u usklađivanju politike u brojnim oblastima, očekujemo napredak u normalizaciji odnosa, ali smo rešeni da idemo u pravom pravcu", rekao je on.

 Žiofre je na pitanje novinara vezano za ilegalne migratne ocenio da je taj problem kompleksan i da mu se mora pažljivo pristupiti i naglasio da Srbija  nije "mek stomak" za takav vid migracija.

"Jedan aspekt ovog fenomena jesu trgovina i organizovani kriminal. Moramo da razbijemo kriminalne mreže koje žive od ljudske nesreće. Cilj je da odvratimo migrante da rizikuju živote i plaćaju krijumčarima. Radimo sa ministarstvom unutrašnjih poslova, pružamo im podršku za integrisano upravljanje granicama", naveo je Žiofre.

Dodao je da se radi i na unapređenju uloge Fronteksa.

"Već je aganžovan na granicama sa mađarskom i bugarskom, a planira se njihov angažman i dole na jugu sa Severnom Makedonijom", dodao je Žiofre.

Naglasio je da je bitno da oni migranti koji se nalaze u zemlji budu dobro tretirani i registrovani i istakao da se traži rešenje i za one koji nemaju prava na azil, tačnije pronalaženje načina za njihov dobrovoljni povratak u zemlju porekla.