"Pojavila se grupa zemalja sa ambicioznim planom": Koji su efekti non-pejpera "prijatelja Zapadnog Balkana" u EU

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/11/2023

18:28

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i šefovi diplomatija država članica ugostili su sinoć ministre zemalja Zapadnog Balkana. Uoči početka ovog sastanka, Euronews Srbija imao je uvid i u non-paper, iza koga stoji sedam zemalja članica koje pozivaju na pojačanu saradnju sa partnerima sa Zapadnog Balkana na polju zajedničke spoljne i bezbednostne politike. "Prijatelji Zapadnog Balkana" naziv je grupe zemalja koju čine Austrija, Hrvatska, Češka, Grčka, Italija, Slovačka i Slovenija. Države u tom dokumentu ističu i da dele posebnu odgovornost da se Zapadni Balkan drži visoko na političkoj agendi Evropske unije, kao i po pitanju podrške evropskom putu regiona.

Sudeći po onome što je moglo da se čuje uoči početka sastanka, ali i nakon završetka od pojedinih ministara iz regiona, akcenat je ovoga puta bio na spoljnoj i bezbednosnoj politici, odnosno na usklađivanju sa tom i politikama Evropske unije. Kako javlja dopisnica Euronews Srbija iz Brisela, ono što je takođe bilo na stolu jeste i izveštaj od prethodne nedelje.

Šta stoji u non-pejperu?

Ono što je moglo da se čuje od ministra BiH Elmedina Konakovića nakon završetka ovog sastanka jeste da su imali i sastanak sa grupom 7 i da su razgovarali o non-paperu. Ono što dalje stoji u ovom dokumentu jeste i da se traži od Evropske unije da se ubrza i osnaži proces, da se stvori jasna agenda, odnosno jasan plan kako bi trebalo da izgleda proces pristupanja, da on bude postepen ali što ubrzaniji, zasnovan naravno na sopstvenim zaslugama, dostignućima i "u potpunosti pravedan".

Ono što navodi ovih sedam zemalja jeste i da je naš region izložen, kako se navodi, brojnim destabilizirajućim faktorima, poput "malignog uticaja trećih zemalja", dezinformacija, hibridnih pretnji, ilegalnih migracija i stoga je važna prisutnost i saradnja sa Evropskom unijom.

Ističe se i da je Evropska unija treba da pruži novi zamah proširenju i dobroj saradnji na polju spoljne i bezbednosne politike. Ovih sedam zemalja dale su i predlog kako bi trebalo da izgleda ta bliža saradnja. U 14 tačaka se navodi kako bi trebalo da se na neki način zbliže region i Evropska unija. Jedan od tih načina jeste i češće sastajanje, odnosno više sastanaka poput ovog jučerašnjeg na ministarskom nivou, ali i veća prisutnost i angažovanje Evropske unije upravo na regionu Zapadnog Balkana.

Latinović: Non-pejper o Zapadnom Balkanu dobar znak

Glavna tema sastanka ministara Evropske unije i Zapadnog Balkana bila je intenziviranje angažmana Evropske unije u regionu Zapadnog Balkana, značaj proširenja kao i značaj reformi. Na pitanje šta znači to dalje intenziviranje angažmana, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Branka Latinović kaže da to znači da nije dovoljno samo da se EU fokusira na izveštaje, na posete, nego je potrebno da bude vidljivija u regionu sa konkretnim aktivnostima i sigurno prisustvom u medijima i na terenu, odnosno organizovanjem verovatno nekih odgovarajućih foruma na osnovu kojih bi se dao jedan doprinos za ono što se zove širenje svesti.

"To se vidi u ovom non-pejperu, i to je jedan ovako produbljeni plan angažovanja samih prijatelja Zapadnog Balkana ili samo EU na ovom prostoru. Očigledno da to nije na onom nivou kako bi ona očekivala, pre svega mislim na ovaj naš prostor, na Srbiju, da podrška i dalje nije onako kako je bila ranije i da je potrebno učiniti dalje korake kako bi se taj procenat podrške vratio na pređašnji nivo i dalje povećavao", rekla je ona.

Kako je istakla, njoj se dopada to što su se zemlje našeg bližeg ili daljeg susedstva, sada angažovale u tom kontekstu.

Euronews

"Sada se pojavila ta grupa zemalja sa jednim vrlo ambicioznim planom, uključujući i tu oblast o kojoj smo prethodno govorili, tako da ja mislim da je to nešto što je vrlo dobro i što će pomoći samim zemljama da budu efektnije, dinamičnije i produktivnije na ovom putu jer sad se više ne može govoriti o nekoj neizvesnosti. Taj ciljni datum je definisan i sad zavisi od svake zemlje pojedinačno da li će dostići taj nivo, zadovoljavajući nivo potrebe da se taj proces okonča 2030. godine ili neće", rekla je Latinović.

"Srbija popravlja svoj status, ali to nije dovoljno"

A kako na tom putu stoji Srbija u kontekstu reforme, ako pogledamo poslednji izveštaj Evropske komisije, Latinović kaže da je Srbija popravila svoj status i da se to vidi kroz izveštaj, ali da to nije dovoljno.

"Nama i dalje ostaje tih nekoliko delova, tako kažemo, stubova na tom putu ka EU. Najosetljivije je to područje, ranije definisano kao poglavlje 31, odnosno spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. I upravo je to pitanje bila i glavna tema na jučerašnjem sastanku sa ministrima spoljnih poslova, odnosno kako definisati tu i znači zajednički imenitelj vezano za geopolitičke izazove na istoku Evrope, ali sada i Bliskog istoka i da EU deluje kolektivno", navela je ona.

Ono što je definisano kao poglavlje 31, tu ne treba gledati samo numerički koliko smo se mi pridružili ili nismo pridružili izjavama, kaže ona. Kako dodaje, ima tu i drugih segmenata, kao što je vizna politika, pitanje migracija...

"To sve treba uskladiti, ne treba odstupati od onoga što smo već postigli, nego dalje unapređivati. Mislim da je sada veliki izazov pre svega pred institucijama koje su nadležne za ta pitanja, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova i svih onih koji deluju, raznih agencija, direktorata i tako dalje", zaključila je ona.

Euronews

Kako je rekla ministarka za evrointegracije Tanja Miščević, usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom poltikom nije samo procenat uvođenja restriktivnih mera i taj procenat u ovom momentu je veći čak nego u momentu kada je izadat izveštaj.

"Mi predstavljamo razloge zbog kojih Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, ali istovremeno predstvaljamo i ono što radimo, ako što sam ovde i prenela u segemtnu usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući i poslednje deklaracije kojima smo se pridružili. To nisu neprijatni razgovori, to su razgovori gde mi iznosimo argumente i gde sa druge strane apsolitno razumemo njihove argumente. Ono što mi pokušavamo da objasnimo jeste da je Srbija od prvog momenta izabrala stranu i deli iste vrednosti poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine", rekla je Miščević.