Igre 
Žiofre: Novac EU za Zapadni Balkan biće isplaćivan u skladu sa rezultatima
Komentari10/11/2023
-12:10
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da će šest milijardi evra, koje je Unija svojim Planom rasta namenila za Zapadni Balkan, biti isplaćivano u skladu sa postignutim reformama.
On je, u sedištu Privredne komore Srbije, predstavljajući Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i Plan rasta za Zapadni Balkan, rekao da, od pomenutih šest milijardi evra, dve milijarde čine bespovratna sredstva, a četiri su povoljni zajmovi za naredni period od tri godine.
"Nakon kovid krize, neke privrede EU su bile u problemu i bile su potrebne finansijske injekcije da bi se te zemlje oporavile od ekonomske krize. Zato je EU napravila program gde je svaka zemlja članica napravila plan reformi, a onda je isplaćivala novac članicama shodno postignutim reformama. Identičan princip primenićemo i na Zapadni Balkan. Kako zemlje regiona budu realizovale reforme, tako će novac biti isplaćivan iz fonda Plana rasta", istakao je Žiofre.
Šef Delagacije EU rekao je da je preduslov za integrisanje u jedinstveno tržište EU taj da se zemlje regiona same ekonomski integrišu, sledeći sve standarde koji postoje u EU.
"Prema našim procenama, integracija regiona mogla bi da dovede do porasta BDP-a svih regionalnih privreda za 10 odsto. Da bi se postigla ta integracija u jedinstveno tržište, neophodno je sprovođenje reformi. Sa jedne strane je usklađivanje i harmonizacija zakonodavstva sa EU.
Takođe, neophodno je sprovesti i sve one strukturne reforme kako bi regionalne privrede mogle da pariraju jedinstvenom tržištu", naveo je Žiofre.
Kako je rekao, zamisao Plana rasta za Zapadni Balkan jeste da se ovaj region integriše u jedinstveno tržište EU i pre nego što same zemlje kandidati postanu članice EU.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, to je važno za građane i poslovni sektor kako bi mogli da osete sve koristi koje pruža jedinstveno tržište.
Komentarišući situaciju sa otvaranjem klastera Srbiji, Žiofre je rekao da on sam ne bi mogao da iznosi pretpostavke, jer na ipak na zemljama članicama da o tome odluče.
"Postoje dva ključna elementa - progres u normalizaciji odnosa sa Prištinom i napredak u vladavini prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U usklađivanju sa spoljnom politikom EU nije bilo napretka. To će sve biti uzimano u obzir", rekao je Žiofre.
Kada je reč o procesu proširenja i eventualnoj promeni politike iz Brisela, Žiofre je podsetio da će u junu naredne godine uslediti izbori u EU, kada će se formirati novi Parlament i Komisija, ali on ne veruje da će biti ikakve fundamentalne promene i smatra da se može očekivati kontinuitet dosadašnje politike.
Čadež: Novi Plan rasta EK prepoznao potrebe privreda Zapadnog Balkana
U novom planu Planu rasta Evropske komisije za Zapadni Balkan prepoznate su potrebe privreda i država regiona za što skoriji ulazak u jedinstveno tržište Evropske unije i pre punopravnog članstva, a kako bi se održale naše ekonomije i konkurentnost, ali i konkurentnost evropske industrije, poručio je predsednik PKS Marko Čadež.
Čadež je na predstavljanju Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i novog Plana rasta za Zapadni Balkan predstavnicima privrede i poslovnih udruženja u PKS, rekao da je višegodišnjim zalaganjem Privredne komore Srbije i svih privreda Zapadnog Balkana u Izveštaj Evropske komisije pretočen novi Plan rasta i da će se već početkom decembra voditi prvi razgovori njegovoj daljoj implementaciji na nivou država Zapadnog Balkana.
Tanjug/Nemanja Jovanović
"Pitanje konkurentnosti više nije pitanje samo Brisela, nego je pitanje celog kontinenta i zato je važno da započnemo jedan novi dogovor da bismo održali Evropu tamo gde joj je mesto, a to je među vodećim ekonomskim regionima sveta. Konkurentnost, da li ćemo preživite ili ne, nije više stvar nacionalnih ekonomija, ni Evrope 27, ona je stvar evropske ekonomske arhitekture u koju smo mi mnogo više umreženi i od nje zavisni, više nego po neka članica EU koja je geografski na periferiji. Od toga zavisi kako ćemo opstati i zato je važno da imamo ne samo dobru komunikaciju nego da aktivo zajedno brinemo o zdravlju evropskog biznisa", istakao je Čadež.
Povezane vesti
Kako je saopštila PKS, Čadež je ukazao na širi geopolitički kontekst i zašto su, kako je rekao, Izveštaj EK i novi Plan rasta za Zapadni Balkan presudno važni.
"Važno je da je u Planu rasta za Zapadni Balkan predviđena metodologija koja će omogućiti državama ovog regiona da drugačije raspolažu novcem koji dolazi iz Brisela i da mogu da planiraju svoje reforme i prilagođavanje svojih ekonomija, zelenu tranziciju i veće fondove, a na način na koji to rade i evropske ekonomije", kaže Čadež.
Komentari (0)