Bili su na samom vrhu, a onda je došao Epl: Neočekivani krah BlackBerry imperije koja je vladala svetom
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kako su Majk Lazaridis i Džim Balsli iz temelja promenili telekomunikacionu industriju, a zatim prednost ispustili iz ruku, saga je o vizionarskom zanosu, ličnim sujetama i oholosti koju radja apsolutni marketinški trijumf, piše Forbes.
Nekadašnji gigant BlackBerry predstavljao je zlatni standard pametnih telefona, služeći kao nepogrešiv statusni simbol u poslovnoj eliti. Dobrostojeći brokeri i menadžeri s ponosom su isticali ovaj uređaj umesto skupih švajcarskih satova, dok su namerno podizali rukave markiranih košulja.
Međutim, strmoglavica koja je usledila bila je razorna koliko i početni uzlet. Sa polovine globalnog tržišta zauzete sredinom dvehiljaditih, kompanija se do 2015. godine srozala na statističku grešku i udeo manji od jednog procenta. Čitav poduhvat rođen je u kanadskoj varošici Vaterlo, gde se simbolično i okončao, tačno onako kako je Napoleon doživeo konačni slom 1815. godine u istoimenom mestu u današnjoj Belgiji.
Temelji tehnološke imperije
Glavni pokretač i tehnički genije iza ove inovacije, Majk Lazaridis, rođen je u Istanbulu u grčkoj porodici, da bi kao petogodišnjak s roditeljima Nikom i Doroti emigrirao sa ostrva Kios u Kanadu. Odrastajući u Vindzoru, od malih nogu je pokazivao fascinaciju načinom na koji stvari funkcionišu, potkrepljujući svoju radoznalost izuzetnim intelektom.
Već sa dvanaest godina nagrađen je u gradskoj biblioteci pošto je pročitala svaku naučnu publikaciju koja se tamo nalazila. Krajem sedamdesetih upisao je elektrotehniku na Univerzitetu Vaterlo, obezbedivši početni kapital redizajniranjem omiljene kviz-igrice Reach For The Top.
Koreni budućeg giganta zasađeni su 1984. godine, dok je Lazaridis još bio student, petnaest godina pre pojave prvog uređaja s ovim nazivom.
Zajedno sa dugogodišnjim drugom i fakultetskim kolegom Daglasom Freginom, pokrenuo je preduzeće Research In Motion (RIM), koje je tek dve decenije kasnije preimenovano u BlackBerry Limited.
a01 / Zuma Press / Profimedia
Ubrzo im se pridružuje i Majkl Barnstin, a prvi ozbiljan poslovni zamah dešava se 1986. godine skapanjem ugovora vrednog 600.000 dolara sa korporacijom General Motors za primenu bar-kod tehnologije u filmskoj industriji. Lazaridis preuzima mesto generalnog direktora, dok Fregin postaje potpredsednik.
Šest godina kasnije timu se priključuje Džim Balsli, koji je u tom trenutku završavao Harvardsku poslovnu školu. Premda je prvobitno planirao otkup cele firme, na kraju u nju polaže 125.000 dolara u trenutku kada je celo preduzeće brojalo tek četrnaest radnika.
Balsli preuzima upravljanje finansijama i komercijalnim sektorom u ulozi koizvršnog direktora, dok Lazaridis nastavlja da suvereno vlada inženjerskim razvojem. Lazaridisov inovatorski genij dobio je pravi vetar u leđa zahvaljujući Balslijevim smelim finansijskim procenama.
Postao je vrhunski akviziter, uspešno privlačeći klijente u rizičnim finansijskim sektorima i državnim upravama kojima je bezbednost podataka bila prioritet.
Novinarska pera, poput Iana Marloua iz lista The Globe and Mail, svedočila su o godinama u kojima je firma beležila vrtoglavi rast, obarajući interne rekorde i menjajući pravila igre u bežičnoj industriji.
Vrhunac slave i zavisnost od uređaja
Prvi prenosivi aparat pod etiketom BlackBerry bio je pejdžer model 850 lansiran 1999. godine. Taj uređaj, baš kao i kasniji telefoni, posedovao je minijaturnu tastaturu prilagođenu kucanju palčevima, čije su ispupčene tipke podsećale na bobice kupine, što je inspirisalo naziv brenda.
Premijerni pametni telefon, označen kao BlackBerry 5810, pojavio se 2002. godine i bio je namenjen isključivo poslovnim strukturama. Zahvaljujući naprednim rešenjima i prepoznatljivom izgledu ubrzo je postao opsesija investicionih bankara, zasluživši popularni naziv „CrackBerry“ zbog specifične vrste navike koju je budio kod korisnika.
Unsplash/Randy Lu
Komporacija je nabujala na oko 18.000 zaposlenih, prelazeći sa monohromatskih na ekrane u boji. Uprkos popularnosti, poslovanje su opterećivali finansijski promašaji i iscrpljujući patentni spor sa kompanijom NTP.
Pored pravnih bitaka, ugled firme je ozbiljno poljuljan nakon interne revizije koja je otkrila propuste u knjiženju opcija na akcije vredne četvrt miliona dolara. Zbog toga se Balsli 2007. povukao sa čela upravnog odbora, zadržavajući funkciju koizvršnog direktora.
Slepa ulica tehnološkog giganta
Novčane kazne i sudske naseobine ipak nisu presudile kompaniji. Kobni udarac usledio je pojavom iPhone-a 2007. i Android sistema godinu dana kasnije, koji su doneli ekrane osetljive na dodir i ekosisteme mobilnih aplikacija.
Menadžment Kanadskog giganta reagovao je svisoka. Nakon antologijske prezentacije Stiva Džobsa, rukovodilac Leri Konli odbacio je novu napravu uz podsmmeh na račun slabe baterije i odsustva prave tastature. Dok je Lazaridis iskazivao tihu bojazan, Balsli je samouvereno tvrdio da opasnost ne postoji.
Iako je obim prodaje ostao visok i tokom 2009. godine, trka sa Eplom i Guglom ubrzo je postala nemoguća misija. Do kraja 2011. godine konkurencija je preuzela primat na ključnim tržištima Severne Amerike i Britanije, dok je RIM stihijski i kasno pokušavao da uvede kamere i multimedijalne plejere.
Kraj epohe i kasniji put
Pod snažnim pritiskom investitora, januara 2012. godine dolazi do smene na vrhu, pa dvojicu osnivača zamenjuje dotadašnji operativac Torsten Heins.
Poznadavaoci prilika su isticali da je dugotrajna izolacija na vrhu stvorila atmosferu opasne uljuljkanosti, pri čemu je uspeh više opteretio Balslija nego Majka. Kada je lider predugo okružen samo privilegijama i milijardama, sluh za realnost slabi.
Tome je doprinela i loša sinergija između dvojice direktora koji su pred kraj mandata jedva komunicirali, paralizujući proces donošenja ključnih odluka.
Nakon povlačenja, Lazaridis se sa Freginom posvetio fondu Quantum Valley Investments, usmerenom na finansiranje otkrića u kvantnoj fizici.
Zahvaljujući stečenom bogatstvu, on i supruga Ofelija finansirali su brojne društvene inicijative, uključujući osnivanje Perimetarskog instituta za teorijsku fiziku i ulaganja u centar za kvantno računarstvo pri Univerzitetu Vaterlo.
Lazaridis je vlasnik desetina patenata, a 1999. godine nagrađen je prestižnim Oskarom za doprinos razvoju digitalnih čitača bar-kodova u filmskoj industriji. Dobitnik je počasnih doktorata, priznanja Ernest C. Manning za inovacije, a magazin TIME ga je proglasio jednim od sto najuticajnijih ljudi planete.
Uspon i krah kanadskog brenda pretočeni su i u istoimeni film BlackBerry, baziran na publicističkom delu Džeki Mekniš i Šina Silkofa. Dok Lazaridis nije javno komentarisao vernost filmskog prikaza, Balsli je otvoreno iskazao nezadovoljstvo načinom na koji je interpretiran njegov lik nemilosrdnog preduzetnika.
Bonus vieo:
Povezane vesti
Komentari (0)