Igre 
Delegacija Ukrajine u "neočekivanoj" poseti: Šta dolazak prve dame i šefa diplomatije donosi odnosima Beograda i Kijeva?
Komentari14/05/2024
-19:02
Visoka ukrajinska delegacija, u čijem su se sastavu našli ministar inostranih poslova Dmitro Kuleba, ali i Olena Zelenska, supruga ukrajinskog predsednika, boravili su u poseti Srbiji. Najava njihovog dolaska izostala je u medijima, pa je tako za javnost ovaj dolazak bio prilično iznenađenje. Poseta je, takođe, prošla i prilično "ispod radara", ali uprkos tome analitičari ocenjuju da je njen cilj bilo produbljivanje odnosa između Kijeva i Beograda.
Olena Zelenska je bilateralnu posetu započela u nedelju obilaskom Biblioteke grada Beograda, u društvu prve dame Srbije Tamare Vučić. One su kasnije obišle i Kalemegdanski park i Beogradsku tvrđavu, a u ponedeljak su njih dve prisustvovale "Konferenciji o mentalnom zdravlju" koja je održana u Palati Srbija.
Jasno je, međutim, da se ovde radilo i o političkoj poseti jer je Zelenskoj društvo pravio ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba, sa kojim su u ponedeljak razgovarali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Miloš Vučević. Iako sa tih susreta nema mnogo detalja, a izostale su i konferencije za medije, u zvaničnim saopštenjima navedeno je da se razgovaralo o unapređenju bilateralnih odnosa, kao i o evropskom putu dve zemlje.
"Veoma dobar i korektan razgovor sa ministrom spoljnih poslova Ukrajine Dmitrom Kulebom. Razmotrili smo i dogovorili unapređenje bilateralnih odnosa, sa posebnom željom da uskoro organizujemo ekonomski forum između privrednika dveju zemalja. Razgovarali smo i o evropskom putu obeju zemalja i nasušnoj potrebi uspostavljanja mira", rekao je Vučić koji je ministru Kulebi, kako je dodao, ukazao na probleme sa kojima se Srbija suočava, posebno na međunarodnom planu.
Tanjug/Jadranka Ilić
Ovo je inače prva poseta Kulebe Srbiji od početka rata u Ukrajini. To je značajna vest smatraju analitičari jer odnosi Srbije i Ukrajine "pate" od manjka redovnih bilateralnih poseta. Podsetimo, odnosi dve zemlje, od početka ruske invazije, predmet su interesovanja, a predsednik Srbije i njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski za prethodne više od dve godine sreli su se tri puta, uglavnom na marginama različitih međunarodnih skupova.
Može li Srbija do uloge posrednika?
Komentarišući za Euronews Srbija dolazak ukrajinske delegacije, Aleksandar Ivković sa portala European Western Balkans kaže za Euronews Srbija da je cilj posete bilo produbljivanje odnosa, ali da možda nisu pomenuti svi aspekti u okviru kojih se ti odnosi produbljuju.
"Pomenuta je humanitarna pomoć, pomenute su saradnje u okviru politike proširenja Evropske unije, budući da su i Srbija i Ukrajina sada kandidati. Proteklih meseci, možda čak i godina, se stalno pominje negde na marginama javnosti da Srbija obezbeđuje i određenu količinu naoružanja za Ukrajinu, tako da odnosi Srbije i Ukrajine su konstruktivni još od početka izbijanja rata u Ukrajini, samo što oni nisu toliko vidljivi u javnosti zbog, ja bih rekao, popularnosti Rusije u Srbiji i nastojanja većine medija da tu popularnost odrazi", rekao je Ivković.
Povezane vesti
Srbija, podsetimo, od početka rata humanitarno pomaže Ukrajini, a ukupna vrednost humanitarne pomoći upućene toj zemlji je 4,5 miliona evra. Srbija je od 2022. prihvatila hiljade ukrajinskih izbeglica, a prošle godine je u poverljivom dokumentu Pentagona, koji je procurio u javnost, navedeno da je Srbija "pristala da isporuči oružje i municiju Kijevu ili da ih je već poslala".
Inače, Srbija se često pominjala i kao potencijalni posrednik između zaraćenih strana, ali Ivković kaže da još nema konkretnih nazanaka da će to zaista biti slučaj.
Narednog meseca, 15. i 16. juna, biće održana mirovna konferencija o Ukrajini i Rusiji u Švajcarskoj, na kojoj Rusija neće prisustvovati, a na pitanje da li je dolazak ukrajnske delegacije možda i neka priprema za taj događaj, Ivković kaže da je vrlo moguće.
"Vrlo je poseta bila škrta na rečima oko neke konkretne stvari koje su vezane za eventualnu ulogu Srbije i kao posrednika i na sve vrste podrške Ukrajine. Ali, kažem, prilično je sigurno da je poseta i u kontekstu predstojećeg samita priređena. I moguće je da je ovo dodatni diplomatski napor Ukrajine da Srbiju dodatno pridobije na svoju stranu u kontekstu rata i mogućih pregovora koji će uslediti", rekao je Ivaković.
Inače, Olena Zelenska je u objavi na društvenim mrežama zahvalila, ne samo predsedniku, već i građanima Srbije na "doprinosu otpornosti Ukrajine".
"Zajedno sa Dmitrom Kulebom sam izrazila zahvalnost predsedniku Srbije na njegovoj podršci i humanitarnoj pomoći u teškim vremenima. Zahvalni smo narodu Srbije na njihovom doprinosu otpornosti Ukrajine, da bi naša zemlja nastavila da bude uzor svetu", napisala je Zelenska.
"Ukrajina ne razmišlja da prizna Kosovo"
Zbog krajnje oprečnih stavova, poseta ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe Srbiji je za bivšeg diplomatu Srećka Đukića - značajna vest. Dodaje da poseta Kulebe Beogradu najverovatnije nije bila samo bilateralna, već u sklopu turneje u regionu u kojoj Ukrajina pokušava da podstakne i pozove direktno zemlje na globalni sastanak mira koji se 15. i 16. juna održava u Ženevi.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Povezane vesti
"To je veliki skup kom će prisustvovati i generali sekretar UN, Bajden, zapadni lideri... Računa se da će biti prisutno oko 100-nak zemalja", objašnjava Đukić za Kosovo online.
Na pitanje da li bi ova poseta mogla da se tumači i kao svojevrsno otopljavanje odnosa Ukrajine i Srbije, Đukić kaže bi je trebalo tumačiti kao korak u tom pravcu.
"Nemamo ni jedan jedini razlog da kočimo odnose između Srbije i Ukrajine. Mi smo glasali u Organizaciji UN, na njenoj Generalnoj skupštini, za rezolucije koje osuđuju rusku agresiju, okupaciju Ukrajine i otuda je ta platfma između nas i Rusije potpuno čista i jasna. Tu nema nikakve dileme", ističe Đukić.
Dodaje da su ključne poveznice dve zemlje i činjenica da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova. Ističe da je pozicija Ukrajine po pitanju priznavanju Kosova veoma jasna, a da ne treba da čudi što i unutar ove zemlje postoje disonantni glasovi koji se zalažu da se taj stav promeni uz objašnjenje da bi to trebalo učiniti "zato što je Srbija navodno na strani Rusije u ratu".
"To su neki poslanici u njihovoj Vrhovnoj radi, parlamentu koji to govore. Nešto je govorio i njihov ambasador u Tirani. Ali, nisu to glasovi koji nešto mogu da promene i to nije nikakvo iznenađenje ili čudo", smatra Đukić.
Bivši diplomata nema dilemu da Ukrajina ne razmišlja o mogućnosti da prizna nezavisnost Kosova.
Komentari (0)