Paulina Januš za Euronews Srbija: Situacija sa studentskim zahtevima zbunjujuća, novim potezom "skočili sebi u usta"
Komentari
06/05/2025
-17:32
Od početka protesta studenti su ponavljali da ih politika ne zanima i da ne žele da budu politički akteri. Zato njihov novi zahtev za vanrednim izborima predstavlja veliki zaokret. Konsultantkinja za strateške komunikacije Paulina Januš ističe da takav potez zahteva ozbiljnu strategiju i organizovan politički nastup, navodeći da možda računaju na to da će im opozicija pružiti neophodnu infrastrukturu.
Januš smatra da su studenti "sebi skočili u usta" time što su, nakon meseci izjavama o nezainteresovanosti za politiku, sada odlučili da ulaze u politički prostor.
"Ako sve vreme govoriš da te ne zanima politika, da imaš četiri zahteva, da te ništa drugo ne interesuje, onda treba toga da se držiš. A oni već neko vreme dodaju neke zahteve, to su ad-hoc zahtevi vezani, na primer, za RTS, tako da mislim da je situacija postala zbunjujuća", kaže Januš za Euronews Srbija, naglašavajući da je jasno da se javnost u Srbiji sada oseća zbunjeno i da se interesovanje smanjuje.
Ona je podsetila da je još od početka protesta vlast tvrdila da nije jasno šta studenti tačno traže, a sada, kako navodi Januš, "ispostavlja se da je to tačno", jer su studenti proširili svoje zahteve.
"Sad imamo sve te ad-hoc zahteve, sve je postalo mnogo komplikovanije i, u tom smislu, javnost nije sigurna šta da očekuje", dodaje ona.
Da li bi vanredni izbori zaista rešili političku krizu?
Studentski protesti i njihov zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima postavili su pitanje o mogućem izlazu iz trenutne političke i društvene krize u zemlji. Međutim, kako ističe Januš, vanredni izbori sami po sebi možda neće doneti trajno rešenje.
"Vidite, nemoguća je promena koju oni traže bez vanrednih izbora ili bez redovnih izbora, bez izbora generalno", kaže Januš, ali dodaje da bi za ozbiljan politički pomak, osim izbora, bilo potrebno imati i organizovan politički pokret.
Povezane vesti
Iako je jasno da studenti imaju određenu podršku građana, pogotovo onih koji su se angažovali u protestima, Januš smatra da bi izbori zahtevali mnogo više od trenutnog oblika studentskog delovanja.
Euronews
"Za političke izbore treba infrastruktura, stranke, lideri. Mislim da studenti možda računaju da će im opozicija pomoći sa infrastrukturom, međutim, to nije tako jednostavno", objašnjava ona, ukazujući na to da je teško pobediti na izborima ako nema jasne strukture koja će organizovati kampanju i dovesti birače na birališta.
Iako su studenti imali značajnu podršku tokom protesta, naročito 15. marta, pitanje je kako će se ta podrška reflektovati na izborima. Januš upozorava da je, dok je podrška na protestima često emotivna i manifestuje se putem društvenih mreža, izbori nešto sasvim drugo.
"Podrška na društvenim mrežama i na protestima je jedno, ali izbori su potpuno drugačiji izazov. Tu morate imati organizaciju, strukturu, lidera, program. To je vrlo ozbiljan posao koji zahteva mnogo više od trenutnih studentskih zahteva", kaže Januš, dodajući da postoje i segmenti društva koji jednostavno nisu u kontaktu sa porukama koje studenti šalju putem društvenih mreža.
Kako će reagovati opozicija?
"Mi treba da uzmemo u obzir da postoji veliki broj birača koji prate druge medije, koji nisu u digitalnom prostoru, koji možda nisu ni u kontaktu sa onim što studenti govore. Taj deo društva, koji je veoma tradicionalan, je presudan, jer se na njemu zasniva veliki broj biračkih odluka", ističe Januš.
Još jedan ključni izazov koji se postavlja u kontekstu studentskih zahteva je pitanje kako će opozicija reagovati i hoće li imati potrebnu infrastrukturu da podrži potencijalnu studentsku listu.
Prema Januš, opozicija već dugo ima problema sa organizacijom i izgradnjom lidera.
Povezane vesti
"Opozicija već godinama traži neku slamku spasa. Oni se nadaju da će neko glasati za njih, pa makar to bilo uz pomoć studenata, ali mislim da opozicija jednostavno nema infrastrukturu, naročito van Beograda i drugih većih gradova", kaže Januš.
Euronews/Stefan Goranović
Ona podseća da je i unutar same opozicije često prisutna podela i nesuglasice koje dodatno kompliciraju situaciju pred eventualne izbore.
"U Srbiji imamo opoziciju koja je podeljena, što nije novost. Pred svake izbore oni imaju unutrašnje nesuglasice i sporove, što može otežati njihovu sposobnost da mobilizuju birače i postignu konkretne političke ciljeve", dodaje Januš.
Povezane vesti
Dok reakcije na zahtev studenata za vanrednim izborima još nisu u potpunosti usledile, jasno je da će i opozicija i vlast imati različite stavove o ovom pitanju. Opozicija će verovatno podržati studente, dok vlast, kako smatra Januš, verovatno neće biti sklona organizovanju novih izbora.
"Reakcija vlasti biće, naravno, da nema govora o izborima. S obzirom na sve što su studenti do sada rekli i uradili, mislim da vlast neće imati mnogo razumevanja za njihovu poziciju", smatra ona.
"Odgovor RTS-a deplasiran, trebalo da reaguju ranije"
Takođe, tokom razgovora, tema je bila i blokada RTS-a i reakcije javnog servisa na proteste.
Januš smatra da je odgovor RTS-a, koji je kasnio u vezi sa situacijom, bio "deplasiran", jer je trebalo da se reaguje dok je blokada još trajala.
"Krizna komunikacija je mnogo lakša na papiru nego u složenim organizacijama. U ovom slučaju, RTS je trebalo da izađe u javnost dok je blokada trajala, a ne sada, kad tema više nije u fokusu", izjavila je Januš.
Za nju, stav RTS-a da je "kuća veća od njih" i da nisu želeli da se oglašavaju tokom blokade predstavlja pokušaj izbegavanja odgovornosti.
Tanjug/Sava Radovanović
"Ako ti neko blokira kuću, onda bi trebalo da imaš stav o tome, a ne da se povučeš", dodala je Januš, ukazujući da postoje unutrašnje prepreke i nesuglasice unutar samog RTS-a.
Na kraju, Januš je ocenila i izveštavanje RTS-a, rekavši da su javni servisi u celom svetu pod velikim pritiscima, ali da RTS još uvek nije dosegao nivo problema kakav se može videti u nekim drugim državama.
Ipak, i dalje smatra da RTS nije dovoljno kritički nastrojen i da se prečesto nalazi u sredini, što može dovesti do toga da previše prostora daje krajnjim političkim strujama.
"Vidimo da RTS pokušava da izveštava objektivno, ali pitanje je da li je to pravi put – biti u sredini. Sredina nije nešto što uvek garantuje kvalitetno novinarstvo. Potrebno je kritički se pristupati svim temama, a ne samo iznositi stavove koje možemo da nazovemo ekstremnim", zaključuje Januš.
Ceo razgovor sa Paulinom Januš pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)