"Euronews Adria Summit": Nova platforma za regionalni dijalog u organizaciji Euronews Srbija
Komentari12/11/2025
-19:56
U Palati Srbija završen je prvi "Euronews Adria Summit" - događaj u organizaciji Euronews-a koji postavlja novu platformu za regionalni dijalog i saradnju Zapadnog Balkana. Učesnici su razgovarali o regionalnom dijalogu, geopolitičkim izazovima i evropskoj perspektivi regiona.
U Palati Srbija sve to je pratio reporter Euronews Srbija Dušan Ilić.
Prema njegovim rečima, Euronews Adrija Summit završen je panelom "EU i Zapadni Balkan" na kojem su govorili predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević i predsednik SNSD-a Milorad Dodik.
Njih dvojica su uglavnom govorili o unutrašnjoj političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini i na pitanje moderatora regionalne direktorke Euronews-a Minje Miletić da li je Dodik i dalje predsednik Republike Srpske, on je rekao da je on bivši predsednik ali da će postati budući predsednik čim bude mogao ponovo da se kandiduje. Istakavši na taj način da ukoliko bi se povukao, to bi značilo pobedu međunarodnog intervencionizma Kristijana Šmita i, kako je rekao, političkog Sarajeva.
Vučević je u svom delu izlaganja istakao kako je celokupan srpski narod opredeljen za stabilnost i mir u regionu i da velike sile, ukoliko žele da imaju mir i stabilnost na Balkanu ne mogu da zaobiđu najveći narod na ovom prostoru, a to je srpski narod. Komentarišući odluku Sjedinjenih Američkih Država da mu se ukinu sankcije Milorad Dodik je istakao da je takva odluka posledica promenjenog spoljno-političkog kursa Vašingtona, ukazujući na to da Amerika, kako je rekao, više ne želi da se bavi spoljnim intervencionizmom i da gradi druge države već želi da omogući da se problemi unutar Bosne i Hercegovine reše kroz razgovor tri konstitutivna naroda.
Euronews Srbija/Filip Kovačević
Dodik je i tokom ovog panela istakao da je njegov politički cilj ostaje osamostaljenje Republike Srpske, dok je Vučević naglasio da se Srbija neće mešati u odluke Republike Srpske već da podržava dejtonsku Bosnu i Hercegovinu.
"U okviru dejtonskog sporazuma nama su data politička prava, koje su, što je Miloš na početku rekao, 95. godine nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, sledeći dan se počelo da ruše dejtonski sporazum. I naša politička prava, mi ta prava hoćemo. I nek nam vrati ta prava. Mi nemamo nijedan problem da ostanemo u onome što se zove neka zajednica Bosni i Hercegovini", rekao je Dodik.
Euronews Srbija/Filip Kovačević
Povezane vesti
"Što se tiče Republike Srpske, nemamo mi prava da određujemo i namećemo RS njenu politiku. Mi poštujemo, volimo i čuvamo u skladu sa Dejtonom Republiku Srpsku. I sve što Republika Srpska radi na očuvanju njenog identiteta i onome što je izvorni deo Dejtona za Srbiju jeste prihvatljivo. Kao što sam siguran da Republika Srpska razume poziciju Srbije i verujem da nikad nije radila ništa da oteža poziciju Srbije naprotiv", poručio je Vučević.
Brnabić: U Srbiji ne postoji opšta saglasnost da zemlja treba da postane punopravna članica EU
Gošća Euronews Adria Samita bila je i predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić.
Tokom svog izlaganja ona je poručila da, imajući u vidu da je Srbija i geografski i kulturno i privredno evropska zemlja, da nema nikakvog razloga i da je prirodno da postane deo Evropske unije. Ona je, govoreći o prednostima članstva u EU, istakla da su tri ključna razloga zbog čega treba Srbija da postane punopravna članica Unije. Istakla je da je prvi razlog taj što je EU, kako se izrazila, najuspešniji mirovni projekat u Evropi posle Drugog svetskog rata i da je EU uspešan projekat, imajući u vidu kakvi su krvavi ratovi vođeni u Evropi, nakon čega se ipak krenulo putem saradnje i razvoja.
Drugi razlog koji je ona pomenula odnosio se na to da istorijsko iskustvo zemalja koje su bile siromašne pa ušle u EU pokazuje da su te zemlje vrlo brzo, kroz nekoliko godina ili decenija, postajale bogate zemlje i kao primer tih zemalja navodila je Irsku i Portugaliju. I takođe, treći razlog koji je predsednica Skupštine istakla kao bitan za Srbiju je taj što, kako je rekla, reforme koje od nas traži Brisel ne treba da sprovodimo da bismo ispunili zahteve Brisela, već zato što su te reforme dobre za građane Srbije.
Euronews Srbija
Ona je takođe ukazala i na veliku ekonomsku povezanost i saradnju Srbije i EU. Istakla je da EU u ovom trenutku, odnosno kompanije koje dolaze iz EU, zapošljavaju oko 280.000 građana Srbije, da Srbija oko 60 odsto svog izvoza izvozi u zemlje članice EU kao i da je 56 odsto stranih direktnih investicija u Srbiji upravo iz zemalja članica EU. Međutim, ona je istakla da Srbija u poslednje vreme ima problem sa sprovođenjem reformi, da je to konstatovala čak i Evropska komisija u svom izveštaju, ali je istakla da je razlog za tu usporenost u procesu evropskih integracija činjenica da, kao je rekla, u Srbiji ne postoji opšti konsenzus, odnosno opšta saglasnost da zemlja treba da postane punopravna članica EU.
"Kako nam reforme ne idu brzo? Pa zato što je to deklarativno. Zato što smo mi izabrali da se oko toga raspravljamo. Zato što evropski put Srbije se ne vidi kao uspeh Srbije, nego kao uspeh Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Te i onda oni koji su deklarativno za EU, svaki svoj trenutak koriste da u stvari Srbiju sapletu na tom putu. To niste imali u drugim zemljama kao što su Slovenija ili Hrvatska ili Bugarska ili Mađarska ili Rumunija. Niste imali to. Oko toga se oni nisu međusobno politički napadali. Na tome su radili zajedno. To je bio zajednički cilj. Imali su nacionalni konsenzus. Mi to de facto nemamo. I nemamo takođe i u velikom broju organizacija civilnog društva. Ponovo, zato što oni to vide kao uspeh Aleksandra Vučića, a ne uspeh Srbije", rekla je Brnabić.
Macut: Srbija je tehnički zadovoljila sve uslove da bude u Evropi
Gost Euronews Adrija Samita bio je i predsednik vlade Srbije Đuro Macut i on je u intervjuu sa regionalnom direktorkom Euronewsa Minjom Miletić poručio da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateško opredeljenje Srbije, da Srbija vodi izbalansiranu politiku i da, kada je reč o evropskim integracijama, Srbija je, kako je on rekao, tehnički skoro sve ispunila. Ostaje samo da i druge zemlje članice Evropske unije, odnosno da od njihove volje zavisi nastavak evropskog puta Srbije.
Povezane vesti
Srbija je tehnički zadovoljila sve uslove da bude u Evropi. Međutim, postoje političke prepreke koje se čine nepremostivim, smatra Macut. Ipak, kako kaže, napravljeni su klasteri ministarstava u radnim grupama sa jasno definisanim zadacima i vremenskim okvirima za realizaciju ciljeva na evropskom putu.
"Prvi cilj se odnosi na kraj 2025. godine, gde treba zaokružiti zakonsko rešenje koje treba uputiti u Brisel. I onda imamo do kraja 2026. takođe niz nekakvih, da kažem, koraka koje treba ispuniti. To su, uglavnom, tehnička pitanja, reko bih, koja se odnose na zakone koje treba usvojiti u tom paketu koji bi bio zaključno sa krajem 2026".
Euronews Srbija
Za ubrzanje procesa evropskih integracija i njegovo nesmetano odvijanje ključno je postizanje političkog konsenzusa, kaže Macut.
"Ta neka disonantnost u parlamentu postoji, vrlo jasna, ali to je zapravo vrlo čudna situacija. I mislim da na ovim pitanjima ne treba nikakve političke poene tražiti i dobijati. Mislim da su ovo stvari od nekog nacionalnog interesa, ako želimo Evropu u Srbiji, a gde već jesmo, mislim da trebamo ispuniti što pre te standarde i postaviti neke uslove i kod nas, na političkoj sceni, da ne postoje razlike u tom nekom razmatranju", rekao je Macut.
Prema njegovim rečima treba prevazići dnevno-političke aktuelnosti na kojima se zasniva rasprava sa opozicijom i okrenuti se ključnim pitanjima za državu. Sa druge strane, u spoljnopolitičkom domenu, Srbija mora da vodi računa o svojim nacionalnim interesima i da neguje balansiran pristup i prema istoku i prema zapadu.
Komentari (0)