Picula na odboru za spoljnu politiku EP: Srbija stagnira na putu ka EU

Na odboru za spoljnu politiku Evropskog parlamenta predstavljen je nacrt izveštaja o Srbiji u kojem izvestilac Tonino Picula ističe da Beograd u mnogim oblastima stagnira, dok u nekima beleži čak i nazadovanje. Picula kao glavne razloge usporenog evropskog puta navodi stanje demokratije i vladavinu prava, pogoršanje uslova za slobodan rad medija, probleme u izbornom procesu i, kako je rekao, pritisak na akademsku zajednicu.

Ukupni tempo procesa pristupanja EU, prema Piculi, već godinama stagnira, što dodatno otežava nedostatak napretka u dijalogu sa Kosovom, neusklađenost sa zajedničkom vanjskom i bezbednosnom politikom EU, te često kritička retorika prema evropskim zvaničnicima. U izveštaju su predstavljeni i podaci o drugim zemljama, uključujući tzv. državu Kosovo, ali je fokus odbora bio na analiziranju ključnih izazova Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

"Ukupni tempo procesa pristupanja sada već stagnira godinama. To je posledica ograničenog napretka u dijalogu s Kosovom, kontinuiranog nedostatka usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom EU, opšteg nedostatka istinske političke volje za napredovanjem, česte retorike protiv dužnosnika EU, pogoršavanjem uslova za slobodan rad medija i civilnog društva, kao i ignorisanja preporuka za reformisanje izbornog procesa", rekao je Picula.

Članstvo u Evropskoj uniji, podseća Picula, i dalje je strateški cilj Srbije, ali u praksi potezi državnog vrha često su u koliziji sa tom idejom. Sličnog stava je i evroposlanik Grupe "Obnovimo Evropu“ Helmut Brandsteter, koji je nedavno upozorio Beograd, dok evroposlanica iz Mađarske Ana Marija Viček nacrt izveštaja vidi više kao politički sud.

"Finansiranje izbornih kampanja i pravosuđe su oblasti u kojima je primetno da su mnogi propisi u skladu sa preporukama ODIHR‑a. Novi set zakona u oblasti pravosuđa vlada Srbije dobrovoljno je dostavila Venecijanskoj komisiji na hitno razmatranje, što pokazuje spremnost Beograda da uskladi zakonodavstvo sa evropskim standardima", rekla je Ana Marija Viček.

Izvestioci su na zasedanju predstavili i nacrte izveštaja o Moldaviji i Ukrajini, pritom hvaleći reforme koje je Kijev sproveo tokom ratnog perioda. O konačnim izveštajima Odbor za spoljne poslove će glasati nakon dostavljanja amandmana početkom juna, a potom će ih razmatrati Evropski parlament na plenarnoj sednici. Izveštaji nemaju pravnu obavezujuću snagu.