EU bliže strožoj migracionoj politici: Protivnici predložene metode porede sa delovanjem ICE službe u SAD

Zakon koji omogućava stvaranje pritvorskih centara izvan EU kako bi se ubrzao povratak neregularnih migranata odobren je na nivou odbora, razdvajajući tradicionalnu većinu u Parlamentu. Evropski parlament uskoro će glasati o zakonu čiji je cilj povećanje povrataka neregularnih migranata, između ostalog kroz kontroverzne deportacione centre izvan EU, pritvor do dve godine i racije po domovima, koje nevladine organizacije upoređuju sa metodama američke ICE službe.

Odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE) odobrio je u ponedeljak verziju teksta koju podržavaju grupacije centar-desnice, desnice i krajnje desnice, čime je prekinuta tradicionalna "centristička većina“. Grupa levog krila hemicikla najavila je svoje protivljenje zakonu, koji sada mora biti izglasan od strane celog Parlamenta.

Glasanje odbora potvrdilo je trend Evropske narodne partije (EPP) da se stavlja na stranu desničarskih Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) i krajnje desničarskih Patriota za Evropu (PfE) i Evrope suverenih nacija (ESN) u svim pitanjima vezanim za migracije.

Pregovori unutar tradicionalne centrističke većine, koja uključuje EPP, Socijaliste i demokrate (S&D), liberalni Renew Europe i Zelenе, raspali su se, i tekst koji je predložio izvestilac, liberalni holandski poslanik Malik Azmani, na kraju je odbijen.

AP/Markus Schreiber

Glavni pregovarač EPP-a, Fransoa-Gzavije Belami, okrivio je Socijaliste zbog nedostatka angažovanja, navodeći da su odbili da prihvate osnovne principe zakona. "Potrebna nam je akcija sada u borbi protiv neregularne migracije, jer se samo 20% odluka o povratku donetih širom Evrope zaista sprovodi“, rekao je novinarima nakon glasanja.

Levičarske grupe snažno kritikuju ishod. "Usvojeni tekst odražava rasističku i populističku ideologiju. On će ugroziti živote ljudi i narušiti njihovo dostojanstvo“, rekla je poslanica Zelenih, Mélisa Kamara, za Euronews, tvrdeći da zakon krši "osnovne principe vladavine prava“.

Kontroverzni zakon, kritikovan od strane civilnog društva 

Propis o povratku migranata predložila je Evropska komisija u martu 2025. godine, a države članice su ga podržale prošlog decembra.

Zakon bi uspostavio međusobno priznavanje odluka o povratku koje se primenjuju na migrante među državama članicama EU i pojednostavio proces povratka.

"To je pokvaren sistem i moramo ga popraviti. Biće na državama članicama da prioritet daju svojim organima za sprovođenje zakona kako bi se zaista primenila ova pravila, otvarajući put za efikasnu politiku povratka“, rekao je poslanik Čarli Vajmer, glavni pregovarač ECR grupe, za Euronews.

Euronews/Nemanja Milutinović

Zakon bi takođe omogućio zemljama EU da vraćaju neregularne migrante u treće zemlje koje nisu povezane sa njihovim poreklom, pod uslovom da imaju bilateralne sporazume sa državom koja nije u EU kako bi u njenoj teritoriji izgradile pritvorske centre nazvane "centri za povratak“.

Prema predlogu zakona, centri mogu biti ili tranzitna mesta ili lokacije na kojima se očekuje da osoba boravi, što postavlja pitanja o pravima migranata, jer bi bili vraćeni u zemlje sa kojima nemaju nikakve veze.

Poštovanje osnovnih prava u pritvorskim centrima izgrađenim izvan EU takođe predstavlja razlog za zabrinutost za nevladine organizacije, koje ukazuju na nedostatak zaštite i odgovornosti.

Odgovornost za ovo poverena je samo državama članicama EU, jer je Evropski parlament uklonio odredbu o uspostavljanju nezavisnog tela ili mehanizma za praćenje efikasne primene sporazuma sa trećim zemljama, što je inicijalno predložila Komisija.

Lourens Smak / Alamy / Profimedia

"Činjenica da bi ovi centri mogli biti uspostavljeni sporazumima, neformalnim memorandumom o razumevanju ili drugim oblicima konsenzusa, znači da ne postoje jasni i snažni pravni standardi za nadzor“, rekla je Silvia Karta, službenica za zagovaranje u mreži organizacija Picum, za Euronews.

Tekst, kako ga je sastavio Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove (LIBE), takođe menja automatski suspenzivni efekat žalbi, koji u trenutnom zakonu obustavlja svaku deportaciju migranta dok se ne donese konačna presuda u predmetu. Tekst koji je odobren predlaže da ova odluka bude prepuštena sudskim vlastima na osnovu svakog pojedinačnog slučaja.

Nakon poslednjeg glasanja Parlamenta, finalna verzija zakona biće predmet pregovora sa državama članicama i mogla bi već u narednim mesecima postati zakon, jer su razlike između dve strane minimalne.