"Plenumi ostaju moralni kompas": Potencijalna ministarka Ana Mirković otkrila kako će Studentska lista voditi Srbiju
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nakon što je Studentska lista odnela istorijsku pobedu na izborima u Srbiji, jedno od najprepoznatljivijih lica kampanje, profesorka političke psihologije Ana Mirković, u intervjuu za ugledni nemački list Berliner Zeitung iznela je ključne principe na kojima bi trebalo da se zasniva upravljanje državom pod novom vlasti.
Govoreći za Berliner Zeitung o tome kako će se preneti struktura aktivističke pokretačke politike na državni nivo, Mirkovićeva trezveno ukazuje na jasna ograničenja takvog pristupa:
"Jedna država ne sme i ne može da se vodi anarhično. Država zahteva jasne linije odgovornosti, procedure, tempo i operativnu efikasnost".
Cilj pokreta u institucijama jeste suštinska promena političke kulture, čime se prekida sa višegodišnjom autoritarnom vertikalom u kojoj je, kako ističe, jedan čovek donosio sve odluke dok su institucije bile samo nemi posmatrači ili izvršioci.
Vlada stručnjaka i pravna odgovornost pred biračima
Nova vlada bi, prema njenom viđenju, trebalo da se sastoji od ljudi koji su se dokazali u svojim profesijama. Horizontalan način donošenja odluka u praksi podrazumeva institucionalnu transparentnost, otvorenost za javne debate i stalne konsultacije sa stručnjacima i građanima pre usvajanja ključnih zakona.
Kada je reč o odnosu plenuma i parlamenta, Mirkovićeva jasno stavlja ustavne okvire ispred aktivističkih organizacija:
"Poslednju reč imaju izabrani predstavnici u parlamentu, zato što oni nose pravnu i političku odgovornost pred celokupnim biračkim telom, a ne samo pred jednim pokretom. Plenumi i zborovi građana ostaju naš najjači korektiv, savetodavni glas i moralni kompas koji nas podseća zašto smo izabrani"
Kako je podvukla, u slučaju da se ne složi sa odlukom plenuma, nikada ne bi postupila suprotno sopstvenom integritetu.
"Upravo za to smo se i borili", naglasila je Mirković.
Time se odbacuju neuspešni birokratski eksperimenti iz prošlosti, poput nekadašnjih radničkih saveta u socijalizmu koji su patili pod jednopartijskim monopolom. Umesto toga, cilj je moderna participativna demokratija u kojoj je jasno definisano ko potpisuje odluke, ko upravlja budžetom i ko snosi političke i pravne konsekvence.
Hijerarhija kompetencija umesto kulta ličnosti
Osvrćući se na opasnosti horizontalnih struktura bez jasnog uređenja, kao psiholog upozorava na rizik od dugoročne paralize odlučivanja i stvaranja skrivenih, neformalnih moćnih klanova koji ne snose nikakvu javnu odgovornost:
"Nije nam potrebna hijerarhija slepe poslušnosti i kulta ličnosti, već hijerarhija kompetencija i funkcionalne odgovornosti"
Prinstscreen YouTube/ Poznavanje društva
Govoreći o sopstvenim ambicijama, ističe da joj engagement nikada nije bio motivisan željom za foteljom, ministarskim mestom ili političkom karijerom i da bi najradije ostala na univerzitetu. Kada je reč o integritetu pri donošenju odluka, poručuje sasvim izričito:
"Nikada ne bih trgovala sopstvenim integritetom. Upravo protiv toga smo se borili"
Ipak, u prelaznom periodu stavlja se na raspolaganje studentima tamo gde oni procene da njeno znanje može najviše da doprinese stabilizaciji i potonjoj izgradnji novog društva.
Inače, list Berliner Zeitung u svom tekstu navodi da profesorka Mirković važi za potencijalnu ministarku u novoj vladi.
Profesionalni put i akademska karijera
Ana Mirković radi kao profesorka na Fakultetu organizacionih studija Eduka, gde predaje predmete Kreativnost i psihologija, Psihologija marketinga, Život u digitalno doba i Politička psihologija. Završila je master studije psihologije na Univerzitetu u Beogradu, a doktorirala je na Katedri za strateški menadžment Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija.
Suosnivačica je Instituta za digitalne komunikacije, na kom predaje Strategiju i planiranje i komunikaciju. Autorka je i voditeljka serijala Porodična mreža u okviru školsko-obrazovne redakcije RTS-a.
Bila je deo tima koji je kreirao Priručnik za medijsku, informacionu i digitalnu pismenost za decu i roditelje, kao i za sve zaposlene u preduniverzitetskom obrazovanju u organizaciji Save the children, a godinama je savetnica za digitalno nasilje na projektima UNICEF Srbija.
Široj javnosti postala je poznata i po ranijim istupima, među kojima se izdvaja objava na društvenoj mreži X iz marta 2020. godine, kada je komentarisala članove vladajuće stranke navodeći da po specifičnim fizičkim karakteristikama i fizionomiji lica može da ih prepozna, što je u tom trenutku izazvalo burne i oštre reakcije zvaničnika vlasti.
Povezane vesti
Komentari (0)