Završen prvi Euronews Adria Summit: Lideri raznih oblasti kroz dijalog odgovorili na ključna pitanja

Uživo smo pratili Euronews Adria Summit, događaj koji postavlja novu platformu za regionalni dijalog i saradnju Zapadnog Balkana. Tokom dana preneli smo vam sve relevantne informacije iz minuta u minut iz sale, kao ključne poruke sa otvaranja i svih panela, izjave učesnika i atmosferu iza kulisa.

Na programu su održani razgovori o geopolitičkim izazovima, pripremama za EXPO 2027, ekonomskim prognozama za 2026, odnosu medija i politike, diplomatskim perspektivama i koracima ka evropskim integracijama. Učesnici su bili vodeće figure iz politike, biznisa i medija regiona, uz posebne sesije: jedan-na-jedan sa predsednikom Vlade Srbije Đurom Macutom, panel o ekonomiji “Money Never Sleeps”, kao i završni razgovori o EU i Zapadnom Balkanu.

Euronews Srbije pokreće tradiciju svog Adria Summita, godišnje novembarske konferencije, sa ciljem da poveže institucije, kompanije, diplomate i novinare i ojača evropsku perspektivu regiona.

Euronews Adria Summit pratite uživo na televiziji Euronews Srbija 

18.50 Završen prvi Euronews Adria Summit

Poslednjim, petim panelom, EU i Zapadni Balkan, završen je prvi Euronews Adria Summit, konferencija koja će postati tradicionalna, na putu povezivanja regiona sa Evropskom unijom.

Kako je današnji summit izgledao kroz oko objektiva pogledajte u foto galeriji.

Euronews Adria Summit mogli ste uživo da pratite na televiziji Euronews Srbija, kao i na sajtu euronews.rs, te na društvenim mrežama.

Hvala vam na pažnji i ostanite uz platforme Euronews Srbija, kako biste dobili pravovremene, tačne i proverene informacije.

18.25 Vučević: I Srbija je pomogla da se nađe rešenje za sankcije rukovodstvu Srpske

Euronews Srbija/Filip Kovačević

Odgovarajući na pitanje povodom skidanja sankcija rukovodstvu Srpske, i predsednik Vučević je naveo da je i Srbija pomogla da se sankcije skinu.

"Ovo što je predsednik Dodik rekao je potvrda da je Srbija bila tu partner, ali ništa ružno pod tim nije mislio, asistent da se nađe rešenje i da je Marko Đurić i predsednik Vučić, naravno koji mu je dao i taj zadatak, bio direktno uključen. Ja znam da je Marko Đurić imao i prvi razgovor s predsednikom Dodikom nakon dolaska iz Vašingtona i da je Srbija pružala asistenciju ili podršku da se nađe izlaz iz svega ove situacije", naveo je Vučević.

18.19 Dodik: Zar stvarno mislite da ću javno reći kako su mi skinuli sankcije

Euronews Srbija/Filip Kovačević

Govoreći o sankcijama koje su mu bile uvedene od strane SAD, a skinute nedavno, Dodik nije želeo da kaže na koji način je uspeo da izdejstvuje povlačenje sankcija.

"Radili smo sa prijateljima. Sve je trajalo vrlo kratko. Sankcije traju dugo, a ovo... Kad je Tramp izašao i rekao da Amerika prestaje da gradi druge države i druge nacije, kad je rekao da se neće mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja, i kad smo mogli da čujemo na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, od njihovog predstavnika koji kaže: 'Prestajemo sa intervencionizmom u BiH i nećemo se mešati u unutrašnje stvari BiH'. Ja gledam u tome dominantnu novu politiku", rekao je Dodik i naveo da bi odluka bila i pre da nije bilo zastoja u radu vlade SAD.

On se i zahvalio srpskom, ali i mađarskom i ruskom rukovodstvu kada je u pitanju rešavanje tog pitanja.

"Ja sam veoma zahvalan predsedniku Vučiću, ovo možda je neobično, ali ću reći i ministru inostranih poslova Marku Đuriću za njihov doprinos u tome. Oni su imali priliku, Marko je sedeo sa Rubijem i razgovarao sa njim, tema je bila i to. I mi znamo da je bila tema to. I možda se i mnoge stvari ne bi otvorile da nije bilo toga. S druge strane, veoma sam zahvalan Orbanu i njegovoj ekipi. Veoma. S treće strane, hoćete da vam kažem, ovo sigurno špekulativno šta je Rusija i tako dalje. Evo, reći ću vam sledeće. Razgovarao sam sa predsednikom Putinom", naveo je Dodik.

17.59 Vučević: Zašto da put u EU ide preko Zagreba i Ljubljane? Hajmo preko Budimpešte

Euronews Srbija/Filip Kovačević

Govoreći o putu Srbije u Evropsku uniju, savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević je istakao da taj put ne mora da ide preko Zagreba i Ljubljane, već da može da ide preko Budimpešte, ili Atine.

"Kao što smo mi bili u zabludi, i danas nam to nameću, to je sada opet ono što sam malo pre rekao, da put Srbije ka Evropi ide preko Zagreba i Ljubljane. Zašto? Hajmo preko Budimpešte. Hajmo preko Atine. Što mora preko Zagreba? Odakle ta potreba da se mi divimo njima kojima smo pomogli da dobiju države? Mi smo pomogli da oni dobiju države", naveo je Vučević.

Kada je u pitanju razgovor o teritorijalnom integritetu Srbije, Vučević je istakao da Beograd nije taj koji ne poštuje teritorijalni integritet BiH, već Sarajevo priznaje tzv. Kosovo i Prištinu vidi kao nezavisnu.

"Srbija nema problem sa teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine, ali političko Sarajevo ima problem sa teritorijalnim integritetom Srbije. I samo zbog Republike Srpske ne može to formalno da sprovede. Ali danas da pitate političko Sarajevo, za njih je Priština nezavisna. A nama govore da mi ugrožavamo teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. A ja mislim da je predsednik Vučić milion puta ponovio da Srbija priznaje Bosnu i Hercegovinu", rekao je on i dodao:

"A u Bosni i Hercegovini vidimo Republiku Srpsku kao konstitutivni deo. I kada gase, i kada gase Republiku Srpsku i njene institucije, kada poništavaju izbornu volju građana, kada oduzimaju nadležnosti, oni gase Bosnu i Hercegovinu. Jer ne možete da sačuvate Bosnu i Hercegovinu, a da pritom ugasite jedan deo Bosne i Hercegovine", naveo je Vučević.

17.54 Dodik: BiH nikad ne bi trajala da nije bilo međunarodnog intervencionizma

Euronews Srbija/Filip Kovačević

Obraćajući se na petom panelu na Euronews Adria Summitu, predsednik SNSD Milorad Dodik je istakao da BiH ne bi opstala kao država da nije bilo međunarodnog intervencionizma.

"Politički cilj je nezavisnost Republike Srpske. Bosna i Hercegovina je sklepana. Jedna Jugoslavija koja je formirana na bazi istinske ravnopravnosti naroda, država, republika itd. nije mogla da se očuva. Bosna nikad ne bi trajala da nije bilo međunarodnog intervencionizma. U toj Bosni i Hercegovini muslimani su sve pogrešno razumeli. Oni su mislili da moraju sistemom dominacije da podrede sebi Bosnu i Hercegovinu. Izvori su te priče o različitim zločinima kao da nije bilo zločina prema Srbima".

Dodik je dodao da je u razgovoru sa predstavnicima Bošnjaka više puta istakao da Srbi imaju pravo na Republiku Srpsku.

"Kad nam je svojevremeno bivši reis-ul-ulema Cerić govorio da Srbi ako su nezadovoljni mogu da idu u Srbiju, Hrvati mogu da idu u Hrvatsku, i da mogu samo da ponesu na opancima ako se nešto zemlje zalepi, ja sam mu rekao da on greši, da Srbi obuvaju otmena odela, da nose cipele i kad mi pođemo iz Bosne i Hercegovine, mi ćemo poneti 49 odsto", istakao je Dodik.

17.42 Vučević: Neki u regionu i van regiona misle da je trenutak da se obračunaju sa Srbijom i srpskim narodom

Euronews Srbija/Filip Kovačević

Govoreći na petom panelu, predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević istakao je da neko u regionu i van regiona misli da je vreme da se obračuna sa Srbima, odnosno Srbijom i Republikom Srpskom. On je istakao da su Srbi faktor mira i stabilnosti u regionu, bez obzira što su najsnažniji i najbrojniji narod.

"Nekad mislim da smo jedini koji insistiramo, ili da srpski narod pre svega insistira, možda je to preciznije, na stabilnosti u regionu, iako je najsnažniji ili najveći narod. A da drugi narodi koristeći neke druge geopolitičke okolnosti verovatno vide svoju priliku da prave nepriliku ili neprilike u regionu. Mi smo državotvorni narod, narod koji je iskusio i dobro i loše i verovatno spram svega toga se vladamo i razumemo neke okolnosti ili neke stvari koje se dešavaju. A imam utisak da neki ovde u regionu, slušajući neke van regiona, misle da je sada trenutak da se obračunaju sa nama ili sa Srbijom, sa Republikom Srpskom, a sa Srbijom mislim sa pozicijom srpskog naroda", rekao je Vučević i dodao:

"Pre svega su ugroženi Srbi na Kosovu i Metohiji, delu Srbije koji je pod posebnim protektoratom ili van pune jurisdikcije naše države. I naravno Republici Srpskoj koju od 1995. kako je potpisan Dejtonski sporazum, odnosno u Parizu, od tada je počela akcija slabljenja i devalvacije Republike Srpske i taj kontinuitet traje, odnosno on postoji i ko to ne vidi ili neće da kaže je zlonameran".

17.38 Počeo je peti panel: Evropska unija i Zapadni Balkan

Euronews Srbija/Filip Kovačević

U panelu učestvuju predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević i bivši predsednik Republike Srpske i predsednik SNSD Milorad Dodik. Panel moderira Minja Miletić, regionalna direktorka Euronews Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

17.11 Imamura: Vreme je da se prizna Palestina

Euronews

Ambasador Japana u Srbiji Nj.E. Akira Imamura istakao je u svom obraćanju da Japan podržava rešenje o dve države, Izraelu i Palestini, a takođe je istakoa i da je vreme da se prizna Palestina, ali da to Japan nije uradio jer ne postoji državna struktura još uvek.

"Mi smo jako zabrinuti oko trenutnih podela i sukoba u svetu i moramo zajedno svi da sarađujemo kako bismo promovisali dijalog i multilateralizam i lokalni međunarodni red na osnovu međunarodnog prava. To je naše osnovno mišljenje i vidimo da posmatramo sve konflikte iz istog ugla. Kad pričamo o Bliskom Istoku, podržavamo takođe rešenja o dve zasebne države. Mi smatramo da je vreme da se prizna Palestina. Mi to još nismo uradili jer državna struktura još uvek ne postoji. Trenutno učestvujemo u sastanku ministara spoljnih poslova G7 u Kanadi", rekao je on i dodao:

"Naš ministar je spreman da podrži taj okvirni mehanizam upravljanja za buduću državu koju ćemo moći da priznamo. To je naš stav i jako smo zabrinuti oko humanitarne situacije i spremni smo da odigramo svoju ulogu u podržavanju predloga predsednika Trumpa. Kad pričamo o situaciji u Ukrajini, videli smo to ne samo sa stanovišta evropske bezbednosti, to je pitanje koje se tiče globalne bezbednosti jer ruska invazija na Ukrajinu je zapravo uzdrmala temelje međunarodnog poretka i mi mislimo da to ima brojne konotacije".

17.04 Hovakimjan: Jermenija se zalaže za rešenje dve države - Izraela i Palestine

Euronews

Nerezidentni ambasador Jermenije za Srbiju Nj.E. Ašot Hovakimjan istakao je da njegova zemlja po pitanju situacije na Bliskom istoku, na relaciji Izraelaca i Palestinaca, podržava rešenje o dve države, Izraelu i Palestini, koje bi, po stavu Jermenije, okončalo sukob.

"Što se tiče priznavanja Palestine, naš stav je skoro isti kao portugalski, razvilo se to na sličan način. Mi smo za rešenje o dve države, uzimajući u obzir naravno izraelska bezbednosna pitanja, ali i sva prava palestinskog naroda", naveo je on.

16.59 Bondi: Nismo priznali Palestinu, jer nam je prvi cilj mir i stabilizacija situacije

Euronews

 

Ambasador Češke u Srbiji Nj.E. Jan Bondi je istakao da njegova zemlja nije priznala Palestinu kao nezavisnu državu. Dodao je da je moguće zaustaviti sve ratove, ali da lideri i narodi koji u tome učestvuju odluče o tome.

"Moja zemlja nije priznala Palestinu, ne zato što ne razumemo situaciju, ali mislim da je glavni razlog to što je nama prvi cilj mir i stabilizacija situacije, a onda rešenja. Svi mi, sve naše zemlje na neki način uzimaju u obzir istoriju i istorijski kontekst i zbog toga, između ostalog, zbog čega smo mi doneli odluku kako smo dali", rekao je on i dodao:

"A što se tiče trećih stvari, ako mene pitate, pitali ste me koji su naši problemi, da li ćemo moći da zaustavimo sve te ratove, naravno da je to moguće, ali potrebno je da lideri, narodi koji učestvuju u tome to odluče i da će pristati na svoje susede. To je problem, problem u Ukrajini, sad dolazi sa ruske strane i na Bliskom Istoku. Nadam se da će postojati atmosfera koja će tome pogodovati".

16.57 Veleš Karoso: Odluka da se prizna Palestina nije uperena protiv bilo koga

Euronews

Govoreći na četvrtom panelu, ambasador Portugala Nj.E. Žoze Veleš Karoso je istakao da kada je u pitanju priznanje države Palestine od strane Portugala nije upereno protiv bilo čijih interesa, podsećajući na razaranja koje je doneo rat Hamasa i Izraela.

"Moja zemlja je nedavno priznala državu Palestinu i to je potpuno logično kao ishod naše politike u proteklih 30 godina i u skladu sa rešenjima te države. Kada je šef diplomatije Portugala to najavio uopšte u Njujorku, ta odluka naravno nije uperena ni protiv koga, već je uperena u prilog realnosti da treba da postoji rešenje za sve države da se ostvari mir koji je svima nama cilj. Ne samo bilateralno, već i unutar Evropske unije i naravno u Ujedinjenim nacijama", rekao je on i dodao:

"Uvek smo se zalagali za rešenje u okviru koga će biti zadovoljene bezbednosne potrebe Izraela i aspiracije palestinskog naroda. Dakle, da se to konačno reši jer naravno, na kraju krajeva, radi se o narodu i onome što se desilo posle varvarskog terorističkog napada Hamasa 7. oktobra i naravno u protekle dve godine. Sa svom tom patnjom i razaranjem u Gazi, naravno, radi se o civilnoj populaciji, ne stradaju samo u Gazi".

16.53 Bar-Ilan: Bili smo jako srećni što su se taoci vratili kući

Euronews

Ambasadorka Izraela Avivit Bar-Ilan je u svom uvodnom obraćanju istakla da su svi u Izraelu bili jako srećni što su se taoci vratili. Ona je spomenula i Alona Ohela, mladića sa srpskim državljanstvom, koji je takođe bio otet od strane Hamasa 7. oktobra 2023. godine, istakavši da su bili srećni što se vratio porodici.

Ona je, govoreći o primirju istakla da će trajan mir podrazumevati demilitarizaciju Gaze, demontiranje Hamasa i bolju budućnost izraelskom i palestinskom narodu, kao i celom regionu.

Ona je navela i to da je Izrael posvećen prekidu vatre, ali neće oklevati da reaguje ako dođe do kršenja primirja, te je podsetila kako je kriza u Izraelu počela napadom Hamasa i masakrom 1200 civila i kidnapovanjem 250 osoba.

16.47 Počeo je četvrti panel: Ambassadors’ panel: Vreme prekretnica

Euronews

U panelu učestvuju ambasadori Japana Nj. E. Akira Imamura, Jermenije Nj. E. Ašot Hovakimijan, Portugala Nj. E. Žoze Veleš Karoso, Izraela Nj.E. Avivit Bar-Ilan i Nj. E. Jan Bondi, ambasador Češke u Srbiji. Četvrti panel moderira Nataša Đulić Banović, urednica spoljno-političke redakcije Euronews Srbija.

16.27 Vasiljević: Grantujem da retorika koja se koristi u nekim našim medijima ne postoji na Zapadu

Govoreći o izveštaju EU o medijskim slobodama u Srbiji, Vasiljević je istakla selektivnost izveštaja EU kada su u pitanju napadi na novinare. Ona je potvrdila da u izveštaj nisu ušli slučajevi napada na Minju Miletić, Branku Lazić, Milicu Škorić, Gordanu Uzelac.

Ona je dodala da kritike o napadima na neke druge novinare nisu legitimne jer niko ne navodi konkretne primere napada, dok takvi primeri postoje s druge strane, a nisu spomenuti u izveštaju.

15.58 Smajlović: Mislim da mediji nemaju moć da oblikuju političko mišljenje

Kolumnistkinja Euronewsa Ljiljana Smajlović osporila je uvreženo mišljenje da urednici medija mogu presudno da utiču na ishod izbora. "Nemaju urednici i njihova uređivačka politika moć da odluče ishod izbora, ja se sa tim ne slažem". Kako objašnjava, era interneta – a još više pametnih telefona – radikalno je preoblikovala moć velikih medija.

Euronews

"Otkako postoji internet ne možemo mi nikog da nateramo da misli ono što hoćemo", kaže Smajlović. Većina medija, dodaje, "kultiviše svoju publiku" i hrani je jednom vrstom informacija, pa "publika jedne političke orijentacije postane slepa i gluva za argumente druge strane". Pravi preokret, prema njenom mišljenju, doneo je ajfon i ekspanzija pametnih telefona: "Kada je svako mogao u svakom trenutku da nađe ono što njemu odgovara, urednici u velikim medijima izgubili su mnogo svoje moći".

Ipak, to ne znači da je uloga urednika nestala – naprotiv, borba za standarde i kredibilitet "još je dragocenija nego što je pre bila”. "Ne omalovažavam uticaj medija", zaključuje Smajlović, "ali ne verujem da možete da odlučite izbore".

15.48 Vasiljević: Između političara i novinara mora postojati partnerstvo zasnovano na poštovanju

Euronews

Savetnica predsednika Republike Srbije Suzana Vasiljević govorila je o prelasku iz medija u javni sektor, ulozi novinarstva i granici između javnog interesa i političkog uticaja. Opisujući lični zaokret, podsetila je na godine provedene u međunarodnim redakcijama: "Negde na sredini karijere, kada se umoriš od trčanja po kabinetima, čekanja poziva i intervjua, osetiš da je možda vreme da svoje iskustvo ponudiš svojoj zemlji". Kaže da je prelomni trenutak došao posle "14–15 godina rada u BBC-ju”, u vreme kada je, kako navodi, „došlo vreme da Srbija počne da biva ozbiljna država koja ide ka EU". Tada je procenila da "veze i iskustvo može da iskoristi i počne da radi za svoju zemlju".

Vasiljević ističe da prelazak novinara u institucije nije izuzetak. "Većina mojih kolega koje srećem po evropskim kabinetima su novinari koji su prešli na tu drugu stranu", kaže, ali dodaje i jednu profesionalnu frustraciju: "Zanimljivo je da shvatiš da si na izvoru informacija i ne možeš ništa da uradiš".

Govoreći o odnosu politike i medija, Vasiljević naglašava da između novinara i političara mora postojati partnerstvo zasnovano na javnom interesu i poverenju. "Mislim da političari i novinari moraju biti partneri jer i jedni i drugi rade u javnom interesu", ističe, uz poruku da je ključno da "javno mnjenje veruje i novinaru koji prenosi informaciju i državnoj instituciji koju taj medij citira". Taj odnos, kaže, mora da počiva na poštovanju i profesionalnim standardima, a ne na sukobu za prevlast.

Problem nastaje kada mediji postanu instrument političkih ambicija svojih vlasnika. "Trenutak kada počinje da biva borba za moć i određeni vlasnici počinju svoj medij da koriste u političkoj borbi – e onda nastaje problem". Prema njenom viđenju, i u Srbiji je deo scene opterećene upravo takvim pritiscima: "Mi u Srbiji smo u tom problemu jer su vlasnicima nekih medija političke ambicije porasle i želeli su svoje medije da iskoriste za svoje političke ciljeve".

Govoreći o slobodi medija u Srbiji, Vasiljević je istakla da je poziv stranim medijima, poput Euronews, Newsmaxa i Bloomberga, koji danas rade u Srbiji, upućen da bi ljudi imali priliku izbora pri informisanju. Uz to, ona je dodala da u Srbiji nije ugašen nijedan medij.

"Srbija nikada nije bila zemlja koja je želela da vrši uticaj na medije, mi nikada nismo pokušali da ugasimo neki medij, vi vidite poslednjih 14 godina, ja mislim da je u Srbiji registrovano preko 2500 različitih medijskih kuća", rekla je ona i dodala:

"Mi smo nove medijske zakone doneli, dali smo svim medijima mogućnost da izveštavaju i da rade onako kako oni misle da treba, bez da za to snose bilo kakve posledice. Znači, nismo hapsili novinare, nismo kažnjavali medijske kuće. Imate zapadne i ruske", istakla je Vasiljević.

Govoreći o tome kako se tumači izveštaj Evropske komisije u onom delu koji se odnosi na medije, Vasiljević je istakla da je skoro imala diskusiju sa nekoliko ambasadora Evropske unije, kojima je poslala primere sa različitih televizija, retoriku koju novinari upotrebljavaju uz pitanje da li oni stvarno misle da je to sloboda medija i da li oni stvarno misle da tako nešto imaju na bilo kom zapadnom mediju.

"Garantujem da nemaju", istakla je Vasiljević.

15.40 Predsednik Euronewsa: Nema proširenja EU bez Srbije

Euronews

Predsednik Euronewsa Pedro Vagas David poručio je da mediji imaju obavezu da otvaraju ključne teme kada institucije izostanu. “Imamo određene odgovornosti kao mediji kada važne teme nisu pokrenute ili se njima ne bave na odgovarajući način – mi treba da ih osvetlimo. Mi kao mediji ne bi trebalo da budemo pristrasni, trebalo bi da stvaramo mogućnosti za debatu”. Podseća da su prošle nedelje “lideri iz zemalja proširenja i najviši činovnici EU” na samitu Euronewsa u Briselu vodili “kvalitetnu diskusiju”.

U svom obraćanju, kaže, jasno je poručio: “Evropa treba da se proširi sada”.

Kada je u pitanju Srbija ističe da “Evropa nije bila pravedna prema Srbiji i to dosta dugo”, jer je Unija “ostavila Srbiju da čeka” i često “nije prepoznala napore na evropskom putu”. Zbog toga upozorava na “rizik od razočaranja” aktera koji žele da učestvuju u budućnosti Evrope.

David traži da EU dokaže da je ozbiljna oko proširenja, uz kriterijum učinka: “Nadam se da će se Crna Gora brzo pridružiti, kao i Severna Makedonija i Albanija”. Ipak, naglašava suštinsku poruku: “Nema proširenja bez Srbije. Evropa neće biti kompletna dok se Srbija ne pridruži”.

Poruka Briselu i evropskim prestonicama, dodaje, mora biti nedvosmislena: ne sme se dozvoliti da unutrašnje političke podele zakoče geostratešku odluku o uključivanju Srbije i regiona u EU. “Moramo da urgiramo na vlasti u Beogradu da nastave reforme i poštuju kompleksne procese, ali mi kao Evropljani moramo jasno reći da se Srbija i Zapadni Balkan uključe u Uniju zarad mira, ekonomskog rasta i stabilnosti”

U tom kontekstu, predsednik Euronewsa ukazuje na posledice odugovlačenja. "Ako to ne uradimo, buduće generacije nam neće oprostiti što nismo delovali. Ne smemo Srbiju da pretvorimo u novu Tursku".

15.30 Počeo treći panel: Mediji u politici, politika u medijima

Euronews

U panelu učestvuju Petro Vagas David, predsednik Euronewsa, Suzana Vasiljević, savetnica Predsednika Republike Srbije i Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Euronewa. Panel moderira Dragana Pejović, glavna i odgovorna urednica Euronews Srbija.

15.15 Šta smo do sada mogli da čujemo na Euronews Adria Summit?

14.40 Lučić najavio početak rada 5G mreže u Srbiji

Euronews Srbija

Generalni direktor Telekom Srbija, Vladimir Lučić, najavio je skori početak komercijalnog rada 5G mreže, ističući da će široka pokrivenost biti dostupna odmah po dobijanju licenci od strane regulatora. „Ona bi trebalo, po dinamici davanja licenci, 3. decembra, dan pre ili kasnije, da se uključi”, rekao je, uz napomenu da je postavljeno “preko 1.000 5G stanica” i da će “veliki gradovi biti već sad pokriveni”. Prvi efekat, dodaje, osetiće krajnji korisnici, naročito mlađi, kroz znatno brži protok podataka i gaming bez potrage za optikom.

Ključna vrednost, međutim, stiže za privredu. Lučić naglašava da 5G otvara “veliku šansu” jer označava start ubrzane robotizacije, razvoja veštačke inteligencije i uvođenja različitih tipova senzora u gotovo svaku granu industrije. “To je početak razvoja robotizacije, veštačke inteligencije, različitih vrsta senzora koje će svaka privredna grana moći da koristi”, poručio je.

Posebno ističe da će Srbija od samog starta uvoditi 5G Standalone arhitekturu, što je ređi pristup u Evropi, ali tehnološki napredniji. “Evropski operateri priznali su da su pogrešili jer nisu ulagali u skuplji 5G Standalone”, kaže Lučić, podsećajući da “u Kini 77 odsto korisnika koristi 5G SA, u Americi 25 odsto, a u Evropi samo dva odsto”. “Mi ćemo od početka imati taj koncept”, naglašava, uz objašnjenje da SA donosi minimalno kašnjenje signala i najbolje uslove za industrijsku automatizaciju i AI.

Po njemu, ova strategija može da ubrza digitalnu transformaciju domaće privrede: od pametnih fabrika i logistike, preko energetike i poljoprivrede, do naprednih usluga u zdravstvu i javnom sektoru. “Jesmo čekali malo, ali ćemo od početka imati 5G Standalone, što će uticati na brz razvoj veštačke inteligencije”, zaključio je Lučić.

14.32 Milanović: Rezerve rastu brže od premije osiguranja

Miloš Milanović iz Izvršnog odbora Dunav osiguranja podseća da se poverenje u osiguranje gradi poslednje dve decenije, nakon "značajnog sunovrata" početkom 2000-ih. "Od 2004, kada je regulativa prešla pod nadzor Narodne banke Srbije, industrija se gradila u rigidnom okviru i rasla oko 10 odsto godišnje", kaže.

"Danas je poverenje lakše očuvati zahvaljujući striktnoj regulativi i kontrolama NBS – rezerve društava rastu brže od premije, što znači da su kompanije sposobne da isplate svaku štetu".

Dodaje da se broj sudskih sporova smanjuje, a u "Dunavu je likvidacija šteta iznad 98–99 odsto", što potvrđuje stabilnost sektora. "Nemamo izazov poverenja – veći su izazovi liberalizacija tržišta i nove regulative".

14.15 Eremić: EU apsolutno traži naše proizvode

Euronews Srbija

Đorđe Eremić iz ElevenES kaže da je kompanija "mlada i pionirska" u jednoj od "najdominantnijih” tehnologija skladištenja energije, sa ciljem da ponudi alternativu kineskoj dominaciji. "Mi smo srpska kompanija sa srpskim osnivačkim kapitalom", ističe on, podsećajući da je 2023. u Subotici otvoren industrijski pilot – "prva fabrika tog profila u Evropi".

"Tržište, pre svega EU, apsolutno traži ove proizvode", navodi Eremić, uz poruku da se bave visokotehnološkom proizvodnjom, a ne ekstrakcijom litijuma. "Naša je želja da se Srbija ekonomski razvija, a da to bude ekološki održivo", dodao je on.

14.05 Elek: Razvoj Srbije direktno puni Jahorinu i ceo region turistima

Euronews Srbija/Filip Kovačević

Nedeljko Elek, predsednik Nadzornog odbora Olimpijskog centra Jahorina, poručio je da razvoj Srbije direktno pomaže destinacijama u Republici Srpskoj: "Iz Beograda za sat vremena novim putem ulazite u Republiku Srpsku". Istakao je da su tri uzastopne "zelene zime" smanjile broj skijaških dana, ali ne i turista, pa je fokus ove sezone na veštačkom osnežavanju i kapacitetu staza. "Sedamdeset odsto staza je pokriveno sistemom – ko kupi ski-pas, može da računa da će skijati", najavio je, uz poziv na otvaranje sezone 11. decembra.

"Imali smo ogroman rast poslednjih šest godina zahvaljujući ulaganjima", dodaje Elek. "Čak 52 odsto turista na Jahorini je iz Srbije". Naveo je i velike investicije iz Srbije, među njima projekat kompanije Galens – "najveći zimski hotel u Evropi, 72.000 kvadrata, sa investicijom oko 200 miliona evra". "Sa stanovišta investicija i turizma, Srbija je naš partner broj jedan", istakao je Elek.

14.05 Božanić: Gold gondola postaje regionalni simbol luksuznog turizma na Balkanu

Euronews Srbija

Direktorka JP "Gold gondola Zlatibor" Bojana Božanić saopštila je da je projekat prešao "magičnu cifru od milion putnika" početkom maja, što smatra velikim uspehom lokalne samouprave Čajetina koja je sama realizovala investiciju. "Očekujemo da ćemo do kraja godine biti na nivou prethodnih godina i ostvariti prosečan broj putnika", navela je.

U prvih osam meseci zabeležen je rast od 4,5 odsto u odnosu na prethodni period, uz uticaj vremenskih prilika na posećenost. Božanić kaže da je cilj jače regionalno pozicioniranje i profilisanje gondole kao simbola Zlatibora: "Najduža smo gondola te vrste na svetu, duga 9 km, koja nudi luksuz – vreme i priroda su novi luksuz".

13.55 Marek: Air Serbia ove godine nadmašuje JAT-ov rekord

Euronews Srbija

Jirži Marek, CEO Air Serbia, najavio je istorijski rekord kompanije: „Ove godine imaćemo 4,6 miliona putnika, čime nadmašujemo rekord JAT-a od 4,5 miliona.” Ističe da struktura putnika više nije pretežno domaća i da kompanija svake godine postavlja nove rekorde, uz oprez zbog geopolitičkih rizika.

"Umereni smo optimisti za 2026, aviacija je lakmus tržišta", kaže Marek, dodajući da Air Serbia upravo otvara liniju za Toronto i zahvaljuje timu „što je omogućio da o svemu tome govorimo".

13.48 Đoković: Euronews je neophodan činilac za evropske procese u regionu

Ambasador Crne Gore u Srbiji, Nj.E. Nebojša Đoković, poručio je da Euronews igra važnu ulogu u afirmaciji evropskih vrednosti i integracija u regionu. „Euronews je neophodan činilac za sve uključene u evropske procese da dođu do pravovremenih i tačnih informacija, što je najvažnije,” istakao je.

13.45 Lučić: Od 2,2 milijarde evra prihoda ove godine, do 2,5 sledeće

Euronews Srbija

Generalni direktor Telekom Srbija, Vladimir Lučić, kaže da 2026. dočekuju sa snažnom pozicijom nakon ključne akvizicije glavnog konkurenta. „Ove godine završavamo sa 2,2 milijarde evra prihoda, sledeće 2,5 milijardi; operativni profit 1,2 milijarde, pa 1,5 milijardi,” naveo je.

Ističe da su izazovi sektora veliki zbog pada prihoda telekom operatera i visokih ulaganja u optiku i 5G, o čemu su evropski operateri pisali Ursuli fon der Lajen. „Telekom Srbija je dobro odgovorio tim izazovima – konsolidacija domaćeg tržišta obezbeđuje visoku profitabilnost narednih 10–15 godina,” poručio je, dodajući da se kompanija širi na tržišta Austrije, Nemačke, Švajcarske i SAD.

13.30 Vesović: Globalna ekonomija će minimalno usporiti i rasti po stopi od 3,1 odsto

Euronews Srbija

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović kaže da 2026. donosi blago usporavanje globalne privrede: "Očekivanja su da će globalna ekonomija rasti oko 3,1 odsto, EU oko 1,1 odsto, dok Kina nastavlja sa rastom od približno 4,2 odsto".

Kao glavne faktore za ovo usporavanje navodi promene trgovinske politike SAD i carine, kao i produžene efekte rata u Ukrajini. "Najveći uticaj je na energetska tržišta i trgovinu retkim metalima, uz nastavak političkih i ekonomskih sankcija", ističe Vesović. Brzo rešenje krize, kako kaže, nije izvesno: "U najboljem slučaju, u drugoj polovini 2026. moguć je neki vid razrešenja, ali projekcije ostaju konzervativne".

Govoreći o situaciji u Srbiji, Vesović je rekao da su nenaplativi krediti "na istorijskom minimumu", dok su direktne strane investicije u prvih osam meseci iznosile 2,7 milijardi evra –  što je pad od oko 50 odsto u odnosu na 2024. Uz napomenu da "60 odsto investicija dolazi iz EU", poručuje se da je Srbija ekonomski snažno vezana za Uniju i da se to "neće menjati ni kratkoročno ni srednjeročno".

Zabeležen je "visok nivo deviznih rezervi, od čega je 20 odsto u zlatu", a doznake dijaspore su "prešle 3 milijarde dolara", što podržava stabilnost. Spoljnotrgovinska razmena u prvih osam meseci doseže 56 milijardi evra, uz rast od skoro 9 odsto, pri čemu "izvoz raste brže od uvoza". Prerađivački sektor i industrijska proizvodnja beleže rast oko 3 odsto, što ukazuje na dobru međunarodnu tražnju za proizvodima iz Srbije.

Euronews Srbija

Vesović je rekao da je MMF promenio projekciju rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu i da iznosi oko 2,1 odsto, dok Narodna banka Srbije i dalje ostaje pri svojoj projekciji od 2,7 odsto za 2025. "Ali budimo realni, s obzirom na sve faktore koji utiču, rast će biti 2,1 odsto. Optimizam daje činjenica da za 2026. i za 2027. godinu MMF takođe predviđa porast BDP-a Srbije, znači negde oko 3,6 odsto 2026. godine, pa 4,0 odsto 2027. godine", rekao je Vesović na panelu "Money Never Sleeps - Privredni lideri o perspektivama u 2026" u okviru konferencije "Juronjuz Adria Samit".

13.51 Pogledajte atmosferu sa pauze Euronews Adria Summita – fotografije koje pričaju priču o inspiraciji i povezivanju

13.10 Šta smo do sada imali prilike da čujemo na Euronews Adria Summit?

12.45 Borovčanin: Očekujemo između 6 i 6,5 miliona posetilaca na EXPO 2027

Dušan Borovčanin iz EXPO 2027 kaže da je ključni izazov održati kvalitet tokom cela 93 dana trajanja manifestacije. "Zvanična procena iz kandidature bila je četiri miliona posetilaca", podseća, ali dodaje da iskustva velikih svetskih ekspoa pokazuju daleko veće brojke. "Prethodni organizatori, evo sad u Japanu, imali su 28 miliona poseta".

"Mi operativno planiramo između šest i šest i po miliona posetilaca", navodi Borovčanin.

Euronews Srbija

12.30 Lučić za Euronews Srbija: Telekom Srbija svaki dan promoviše da je mesto Srbije u Evropi

Generalni direktor Telekom Srbija, Vladimir Lučić, poručio je da je misija kompanije da afirmiše evropski kurs Srbije i bliske veze sa EU i SAD. „Koliko god nas prozivali oni koji nas ne vole, Telekom Srbija svaki dan svog rada pokušava da promoviše da je mesto Srbije u Evropi i u bliskim odnosima sa EU i SAD,” rekao je, dodajući da se to radi kroz saradnje s kompanijama u SAD i Briselu.

On je dodao da je izuzetno bitna saradnja Telekoma Srbije sa Euronews Srbija, upravo zato što Zapadni Balkan treba promovisati. 

"Na kraju krajeva, mislim da je Srbija modernija od nekih zemalja koje su članice EU. S druge strane, bitna je promocija nekih vrednosti EU - zašto je bitno biti deo tog sistema i zašto je dobro imati saradnju, to je dosta nepoznato u našoj javnosti zbog prošlosti iz devedesetih godina koja je ostavila posledice na shvatanje naših ljudi. Ovakvi samiti su dobri da pomognu Srbiji i ovom regionu kako bi što brže ušao u EU. To je misija naše kompanije i drago mi je što je Euronews postao lider u tome", dodao je Lučić.

11.55 Đoković: Crna Gora ima značajnu podršku Trampa i njegove administracije, možda i više nego ranije

Euronews Srbija

Ambasador Crne Gore u Srbiji Nebojša Đoković poručio je da su odnosi sa SAD "izuzetno prijateljski, sadržajni i slojeviti", i da Vašington snažno podržava evropski put Podgorice. "I pre administracije Trampa imali smo podršku SAD, a naročito otkako je počeo drugi mandat Trampa imamo podršku u smislu reformskih procesa koje je Crna Gora preduzela", naveo je.

Istakao je operativnu saradnju u bezbednosti i borbi protiv šverca cigareta, narkotika, organizovanog kriminala, visoke korupcije, pranja novca i finansiranja terorizma. Reformski napreci su, kaže, prepoznati na evropskom putu, uz poruku da "treba dodatno osnažiti pravosuđe", gde su SAD "značajan partner". Crna Gora, dodaje, vodi "predvidivu politiku dijaloga i mirnog rešavanja sporova" u regionu i smatra da ima "značajnu podršku Trampa i njegove administracije, možda i više nego ranije".

11.45 Mađar: Odnos Vašington–Budimpešta ide napred na miran način sa uticajem na ceo region

Euronews Srbija

Ambasador Mađarske u Srbiji, Nj.E. Jožef Mađar, istakao je da odnosi Budimpešte i Donalda Trampa imaju kontinuitet i pre aktuelnih dešavanja, te da je njihov poslednji susret 7. novembra "istorijski važan". Podsetio je na "direktne i lične" veze Viktora Orbana sa Trampom i naglasio ulogu Mađarske u inicijativama za mir i saradnju.

"Jedini ministar spoljnih poslova pozvan na potpisivanje Abrahamskih sporazuma 2020. bio je Sijarto", rekao je, dodajući da je Tramp više puta "isticao koliko je Orban vredan političar koji brine o svojoj zemlji i naciji". Mađar je naglasio da Mađarska održava kanale sa Vašingtonom, Pekingom i Moskvom, što koristi u obezbeđivanju energenata i razvoju.

"Nema sankcija za Mađarsku, idemo dalje sa nuklearnim programom", poručio je i dodao: 

"Idemo u nove tehnologije i želimo da odnos Vašington–Budimpešta ide napred na miran način, sa uticajem na ceo region", poručio je Mađar.

Mađar je takođe izjavio da Mađarska nije za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji već za dogovor, navodeći da su ruski energentni cenovno najpovoljnji i to ne samo za Mađarsku nego i za druge zemlje.

"Na zapadu neće reći da su ruski energenti i dan danas cenovno najpovoljniji. Što se tiče dopremanja, tranzita, takođe su najpovoljniji", rekao je on.

Euronews Srbija

Govoreći o američkim sankcijama na rusku naftu, mađarski ambasador je naveo da je bitno da Mađarska ima otvoren dijalog sa Amerikom, odnosno da SAD budu svesne fizičkih i geopolitičkih mogućnosti Mađarske. "Svrha svega je da naša ekonomija ima široko partnerstvo, a drugo da ne zaboravimo da u evropskim zemljama vladu biraju vlastiti državljani. Mađari su izabrali vladu na čelu sa Viktorom Orbanom. Mi moramo biti otvoreni po pitanju diversifikacije, moramo imati partnerstva bilo da je čelik u pitanju ili struja", naveo je Mađar.

11.35 Vranješ: Sama činjenica da su SAD zauzele stav da se time više neće baviti predstavlja jedan zaokret

Ambasador BiH u Srbiji, Nj.E. Aleksandar Vranješ, ocenio je da je došlo do značajnog zaokreta u stavu SAD prema BiH. Pozivajući se na sednicu Saveta bezbednosti UN 31. oktobra, naveo je da je šefica misije SAD poručila da se Vašington više "neće mešati se u unutrašnja pitanja, niti se baviti eksperimentima izgradnje države” i da će se osloniti na unutrašnji dijalog predstavnika tri konstitutivna naroda.

Vranješ podseća da je prethodnih decenija preovlađivao model snažne spoljne intervencije kroz OHR i Bonska ovlašćenja, sa ciljem centralizacije na uštrb dejtonskih entiteta. "Sama činjenica da su SAD zauzele stav da se time više neće baviti, predstavlja jedan zaokret", istakao je, dodajući da takav pristup otvara prostor za razgovor bez pritisaka. Skidanje sankcija, kako kaže, vidi "u tom kontekstu" – kao signal da se rešenja traže konsenzusom tri konstitutivna naroda za dobrobit BiH.

11.29 Đurić: Ako region lobira zajedno, Amerika sluša — ako se svađamo, prilike prolaze

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić poručio je da SAD, kao i druge velike sile, Zapadni Balkan pre svega posmatraju kao region, a manje kroz pojedinačne bilateralne odnose. "Sistem smo spojenih sudova", rekao je, naglašavajući da zajedničko lobiranje donosi veću pažnju, investicije i inovacije, dok međusobna trvenja odvraćaju interes.

"U onoj meri u kojoj smo u stanju da zajednički lobiramo jedni za druge, nasuprot lobiranja jedni protiv drugih, bićemo u stanju da privučemo investicije, inovacije i političku pažnju SAD", istakao je Đurić, uz upozorenje da percepcija regiona kao "sukoba i nestabilnosti" znači propuštene prilike.

Đurić se osvrnuo i na sankcije NIS-u rekavši da Srbija vodi računa da postepeno diversifikuje snabdevanje energentima. Osim toga, istakao je da je sjajna vest za region izuzeće koje je Mađarska dobila od američkih sankcija kada je reč o snabdevanju naftom.

"Prvi dan po stupanju na snagu sankcija protiv NIS-a, zazvonio mi je telefon. Dakle, samo nekoliko sati nakon uvođenja sankcija gospodin Sijarto me je pozvao da mi kaže da Mađarska stoji uz nas i da naši mađarski prijatelji stoje uz energetsku sigurnost Srbije", otkrio je Đurić.

Euronews Srbija

Đurić je danas izjavio da je Srbija uspela da dobije preporuku za otvaranje Klastera 3 i naveo da će u narednim mesecima fokus biti na radu sa državama članicama kojima će biti izneti svi argumenti i razlozi zbog kojih je, kako je istakao, ne samo u interesu Srbije već i EU da se pošalje snažan signal kroz otvaranje tog klastera.

Đurić je rekao da nema dileme da je u Srbiji većina za učlanjenje u EU, a da je narativ o EU i zahtev da se on promeni "dvosmerna ulica". "Mi moramo da radimo i u državama članicama EU da promenimo sliku ne samo u Srbiji nego i u celom regionu, jer ono što važi za odnose sa SAD, u jednoj meri vredi i za odnose sa EU u globalu, a to je da mnoge zemlje gledaju na nas kao region. I tu moramo da radimo na konsenzusu o lobiranju", rekao je Đurić.

11.20 Počeo prvi panel: Region između Istoka Zapada

Euronews Srbija

U diskusiji na temu "Region između Istoka i Zapada" učestvuju Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Nj.E. Jožef Mađar, ambasador Mađarske u Srbiji, Nj.E. Aleksandar Vranješ, ambasador BiH u Srbiji, Nj.E. Nebojša Đoković, ambasador Crne Gore u Srbiji. Panel moderira Jelena Radojević Kapor, glavna urednica Euronews Bosna i Hercegovina.

10.45 Macut: Veoma smo blizu EU, ali čekamo političku odluku članica

Euronews Srbija

Predsednik Vlade Srbije, prof. dr Đuro Macut, poručio je da je Srbija "veoma blizu" članstva u EU, ali da su ključna kočnica političke odluke država članica.

"Mi smo u svakom smislu tehnički zadovoljili sve uslove da budemo u Evropi, ali ostaje ta odluka zemalja članica da mi tu pristupimo”, rekao je, uz ocenu da postoji "momenat okidača" za otvaranje Klastera 3. Na pitanje o izveštaju Evropske komisije, Macut kaže da se može tumačiti kao kritika, ali podseća da je Srbija "uradila važne iskorake" i da se poslednjih meseci "sama ubrzala" u sprovođenju reformi, što će, kako ističe, Vlada nastaviti da preuzima na sebe.

"Postoji ta neka disonantnost u parlamentu i mislim da na ovim pitanjima ne treba tražiti političke poene, ovo su stvari od nacionalnog interesa. Ako želimo Evropu u Srbiji, treba što pre da ispunimo te standarde i postavimo uslove na našoj političkoj sceni da ne postoje razlike u tom razmatranju", poručio je Macut.

Euronews Srbija

Premda Macut kaže da je Srbija izuzetno blizu članstva, ističe da struktura preostalih obaveza usporava napredak.

"Imamo 65 odsto ispunjenih uslova za pridruživanje, dok neke zemlje imaju i viši procenat", navedeno je, uz objašnjenje da je 20–30 odsto kriterijuma vezano za politiku prema trećim zemljama i sankcije. "Ako članice procene, dobijate 20 ‘uslovnih paketa’ sankcija samo prema jednoj zemlji, što vuče procenat pridruživanja”, istaknuto je.

Govoreći o dilemi prioriteta, sagovornik je upitao: "Da li je realno da odnos prema sankcionisanju jedne osobe ili određene ličnosti na istoku bude jednak po težini pristupnim procentima u odnosu na naš globalni stav prema velikim krizama u svetu?"

10.26 Brnabić: EU je najveći mirovni projekat – Zapadni Balkan mora biti deo Unije

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić poručila je da Srbija ima tri ključna razloga za evropski put. "EU je najveći i najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva", istakla je, dodajući da je upravo Unija "u velikoj meri, ako ne i isključivo, donela mir na evropski kontinent" i da Zapadni Balkan mora biti deo takvog projekta kako bi se "okrenuo budućnosti i drugačije percipirao prošlost".

Euronews Srbija

Kao drugi razlog, Brnabić je naglasila da je članstvo svim državama donelo više koristi nego štete, posebno onima koje su bile ekonomski slabije. "Ne kažem da je EU med i mleko i da je sve savršeno", dodala je.

Treći razlog odnosi se na reforme: "Sve reforme koje sprovodimo na EU putu su pre svega u našem interesu. Govorimo da ih radimo jer EU to zahteva, ali one su zaista u našem interesu".

Euronews Srbija

Ona je u zaključku svog obraćanja pozvala na dijalog kako bismo zajednički otkrili da li smo zemlja koja je na evropskom putu ili nije.

"Otvaranje Klastera 3 je uspeh Srbije i kada na to budemo gledali na taj način i kada celo društvo koje je proevropski orijentisano, zajedno bude radilo na tome, onda ćemo moći da ubrzamo reforme. Sigurna sam da u Srbiji postoji kapacitet da nadoknadimo sve propušteno i završimo to brzo i efikasno, ali nam je potreban dijalog", istakla je Brnabić.

10.20 Lučić: Zahvaljujem se Euronewsu na fanstastičnom radu

Generalni direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić u uvodnom obraćanju zahvalio se redakciji Euronewsa na fantastičnom radu u prethodnih nekoliko godina. 

"U partnerskoj saradnji naših kompanija krenuli smo da razvijamo društveno-odgovorni deo, promovišemo Srbiju i ovaj region, da druge zemlje EU saznaju prave informacije o nama i pomognemo zemlji da što brže postane deo evropske zajednice. Zahvalio bih se Euronewsu na fantastičnom radu ovih prethodnih nekoliko godina", poručio je Lučić.

10.05 Miletić otvorila samit: EU je sve ono što želimo da budemo

Regionalna direktorka Euronewsa Minja Miletić otvorila je Adria Summit naglasivši važnost diskusija između Zapadnog Balkana i Evropske unije, ističući da EU nije samo ideja, već društvo zasnovano na dijalogu, vladavini prava, poštovanju različitosti i medijskoj odgovornosti. Istakla je da je "EU sve ono što želimo da budemo - društvo koje veruje u dijalog, a ne u podele".

Samit je opisala kao više od medijskog događaja, rekavši da predstavlja poziv na razgovor između Brisela i Zapadnog Balkana, kako političara, tako i građana, institucija i novinara koji prenose priče koje menjaju region. Miletić je pohvalila ljude iz regiona, ističući mlade inovativne umove i novinare koji shvataju da objektivnost nije distanca, već odgovornost, dodajući da "spoj racionalnog i emotivnog čini Zapadni Balkan jedinstvenim"

Euronews Srbija

"Poruka je da možda ne želimo brz put ka Evropi, ali da taj put bude fer. EU, ako želi da bude celovita, mora da čuje glas istoka i juga, ali i ovog našeg regiona. EU ne može da bude potpuna bez Zapadnog Balkana", rekla je Miletić.

10.00 Atmosfera na Euronews Adria Summit

09.45 Sve je spremno za početak

09.32 Vujinović: Euronews Adria Summit zamišljen kao platforma koja će okupiti ljude iz različitih sfera

Zamenik glavnog i odgovornog urednika Euronews Srbija Mladen Vujinović rekao je da je ovaj samit zamišljen kao platforma koja bi, u vremenu brojnih šumova u komunikaciji u kojima se odbija da se sedne za sto i razgovara o značajnim temama, ponudila upravo to - razgovore ljudi iz različitih sfera.

"Veliki događaj koji organizuje Euronews Srbija, ali kao regionalni centar za Euronews Bosna i Hercegovina i Euronews Crna Gora koji su takođe ove godine krenuli sa emitovanjem i koji već ostvaruju vrlo značajne rezultat i ovom prilikom bih da pohvalim kolege u redakcijama u Sarajevu, Banjaluci i Podgorici. Euronews Adria Samit je zamišljen kao jedna platforma koja bi, u vremenu ovih brojnih šumova u komunikaciji u kojima se odbija da se sedne za sto i razgovara o značajnim temama ponudi upravo to - platformu koja će okupiti različite ljude iz različitih sfera koji će se zateći u istom prostoru, u istom trenutku, koji će razgovarati o potencijalnim rešenjima, a fokus je u ovom kontekstu put Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji", rekao je on. 

09.00 Koje su glavne teme Euronews Adria Summita?

Glavne teme obuhvataju geopolitičke izazove, pripreme za Expo 2027, ekonomske prognoze za 2026, uticaj medija na političke procese, diplomatske perspektive i ključne korake ka evropskim integracijama. Ovi razgovori nisu samo teorijski – oni će poslužiti kao katalizator za konkretna partnerstva, sa naglaskom na ono što regionu najviše treba: ekonomski rast, medijski integritet i diplomatska kohezija.

08.50 Miletić: Želimo da budemo mesto gde region razgovara, razume se i povezuje

Regionalna direktorka Euronewsa Minja Miletić ističe da je cilj samita da postane mesto gde se region povezuje i razmenjuje mišljenja. 

"Euronews Srbija prvi put organizuje Euronews Adria samit 2025. zato što želimo da budemo mesto gde region razgovara, razume i povezuje se. Euronews Bosna i Hercegovina i Euronews Crna Gora već uveliko rade i stekli su kredibilitet i uticaj u svojim zemljama. Važno je da kolege između sebe razgovaraju o promociji Evropske unije i značaju ulaska Zapadnog Balkana u EU, posebno u vremenu nestabilnosti, kriza i geopolitičkog preispitivanja", naglasila je Miletić.

Ona je dodala da summit pruža priliku da se sagleda koliko je EU spremna da prihvati region.

"Prošle nedelje bio je Euronews summit u Briselu, gde smo mogli da čujemo ohrabrujuću poruku i važnost Evropske unije koja se ponovo okreće ka Zapadnom Balkanu. Ovde, u Beogradu, summit treba da bude više od političkog i medijskog događaja – to treba da bude susret ljudi koji veruju u zajednički jezik, čak i kada govorimo različitim jezicima".

Miletić ističe da je misija događaja promovisanje evropskih vrednosti i dijaloga. 

"Treba da postoji razgovor između Brisela i Zapadnog Balkana, između institucija i novinara koji svakodnevno prenose priče koje menjaju percepciju regiona".