Izveštaj EP o Srbiji - ekonomski napredak, ali i političke kritike: Menja li se narativ EU prema Srbiji?

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, predstavio je svoj prvi izveštaj u kojem je ocenio da je politička situacija u Srbiji izuzetno složena, posebno u svetlu događaja iz proteklih šest meseci, uključujući i incident sa urušavanjem nadstrešnice u Novom Sadu.

Tokom debate, većina evropskih parlamentaraca uputila je oštre kritike na račun vlasti u Beogradu, dok su članovi krajnje desničarske grupacije “Patriote” izrazili podršku Srbiji, pozivajući na njen ubrzan prijem u Evropsku uniju. 

Kako javlja reporter Euronews Srbija iz Strazbura, ton izveštaja bio je pretežno kritički, naročito u oblastima osnovnih prava, vladavine prava i borbe protiv korupcije.  

Insistiranje na postizanju sporazuma sa Prištinom koji bi uključivao međusobno priznanje

Jedna od ključnih zamerki odnosila se na izostanak usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU, posebno kada je reč o neuvođenju sankcija Rusiji. U dokumentu se takođe insistira na potrebi postizanja pravno obavezujućeg i sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom, koji bi uključivao međusobno priznanje. 

Ipak, kako javlja reporter, ono što je ovaj izveštaj učinilo specifičnim jeste snažna refleksija aktuelne političke i društvene klime u Srbiji.

Podsetimo, debata u parlamentu, održana dve večeri pre glasanja, u mnogome je nadmašila sam tekst izveštaja i pretvorila se u širu diskusiju o stanju demokratije u Srbiji.  

Evropski parlament/Eric Vidal

Takođe, mnogi poslanici uputili su otvorenu podršku studentima i građanima koji protestuju u Srbiji, a posebnu pažnju privukla je grupa studenata koja trči simbolični maraton od Beograda do Brisela, sa jednom od stanica u Strazburu. Oni su pratili sednicu iz galerije, a kasnije im se pridružila i šira grupa “ultramaratonaca”, dočekana na gradskom trgu. 

Iako je izveštaj dobio formu rezolucije, međuitm ona nema obavezujući karakter. Države članice EU nisu dužne da postupaju po njoj, ali ona može služiti kao referenca u daljem procesu pristupanja Srbije Uniji. 

"Dokument sa političkom težinom i oštrim kritičkim tonom"

Sagovrnici Euronews Srbija, komentarišući ovaj izveštaj, ocenjuju ga kao “preobiman, izuzetno kritičan i neizbalansiran i politički pristrasan”. Novde i da se stiče utisak da je subjektivan odnos evropskih zvaničnka okrenut ka unutrašnjoj situaciji u Srbiji. 

Naime, predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Elvira Kovač smatra da u poređenju sa Evropskom komisijom i Evropskim savetom, Evropski parlament se pokazao kao najkritičniji i najoštriji prema Srbiji.  

Ona takođe smatra i da Tonino Picula, kao izvestilac, nije objektivan i da iznošenje detalja, koji se tiču isključivo unutrašnje politike Srbije, u njegovom izveštaju nije adekvatno.    

“Činjenica da se on bavio pitanjem kašnjenja sa izborom Saveta REM-a, medijskim zakonima, borbom protiv korupcije, bez obzira što je doneta strategija... Mene lično raduje što se dosta spominju i nacionalne manjine, ali su neke kritike jednostavno bez ikakvog osnova. A opozicioni poslanici, verovatno iz Srbije, su preko njihovih političkih kanala zaista insistirali da u tekst uđe sve, i što je provereno i što nije provereno”, rekla je Kovač. 

Ona je naglasila da je jedan od dominantnih zahteva u izveštaju uvođenje sankcija Rusiji, što smatra problematičnim u kontekstu političkog pritiska. 

“Mislim da je jedna trećina teksta o tome da Srbija mora da uvede sankcije Rusiji, tako da je jako čudan”, ocenila je Kovač i zaključila da dokument “nije izbalansiran”, iako sadrži “minimalne pohvale”. 

Euronews

I diplomata Zoran Milivojević ovaj izveštaj ocenjuje, u političkom smislu, pristrasnim. On dodaje da u njemu dominiraju teme odnosa prema Rusiji i subjektivni odnos prema unutrašnjoj situaciji u Srbiji, što ne odgovara suštini pregovaračkog procesa. 

“Sam izvestilac, sam autor, pripada grupaciji koja je i pre ovog izveštaja imala kritički odnos prema Srbiji, a to su Socijaldemokrate, dobar deo Liberala i Zeleni, i ta većina je dominirala u izradi ovog izveštaja i pokušaju da se aktuelno stanje pretoči u budući stav prema Srbiji u generalnom smislu, što ne odgovara ni realpolitici ni nekom globalnom interesu Evropske unije”, rekao je Milivojević. 

Kao i Kovač, i on naglašava da se u izveštaju jasno uočava “subjektivan odnos prema unutrašnjoj situaciji u Srbiji“, kao i prekomerna fokusiranost na pitanje neusaglašavanja spoljne politike Srbije sa politikom EU, pre svega u vezi sa Rusijom. 

Milivojević je takođe podsetio i na izjavu izvestioca Tonina Picule nakon glasanja, u kojoj je priznao da “nema regiona bez Srbije” i da je “Srbija najznačajnija država u regionu”. To, kako kaže, govori o raskoraku između političke retorike i sadržaja izveštaja. 

Šta se Srbiji zamera, a šta ne? 

Rezolucija izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule je usvojena sa 419 glasova za, 113 protiv i 88 uzdržanih. Predstavljajući izveštaj u Evropskom parlamentu, Picula je tada ocenio da je politička realnost u Srbiji izuzetno složena već duže vreme.

Podsetimo, on je takođe rekao da se Srbija, uprkos određenom napretku u oblasti ekonomije, suočava sa velikim preprekama, pre svega u oblasti vladavine prava, političkog dijaloga, borbe protiv korupcije i usklađivanju sa spoljnom politikom Unije. Detaljnije čitajte u posebnom tesktu.

Kovač kaže da izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji sadrži svakao pozitivne ocene, naročito u pogledu ekonomije i odnosa Srbije prema ratu u Ukrajini. Ipak, kako kaže, ukupni dokument ostavlja utisak neizbalansiranosti i političkog nadmetanja.

"Pozitivno se ocenjuju ekonomske reforme i makroekonomska situacija. Priznaje se i pomoć koju Srbija pruža Ukrajini, kao i način na koji je glasala u Ujedinjenim nacijama“, navela je Kovač.

Ona je izrazila i iznenađenje zbog toga što je Evropski parlament prihvatio amandman koji poziva Vladu Srbije da hitno pokrene izbor novog Saveta REM-a, iako je to, kako ističe, "u ingerenciji Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine“.

"To pokazuje koliko im određene institucionalne finese nisu ni bitne. Komisija EU, a ne parlament, ranije je insistirala na tom pitanju, ali iznenađuje što je ovaj amandman prošao“, rekla je.

Kakav je značaj samog dokumenta koji dolazi iz EP?

Kovač objašnjava da su svi izveštaji rezolucije Evropskog parlamenta zvanični dokumenti, ali nemaju nikakav obavezujući karakter. Kako dodaje, po težini je mnogo značajniji izveštaj Evropske komisije, koji se objavljuje uglavnom u oktobru i mnogo je detaljniji i sadržajniji. 

“Izveštaj Evropskog parlamenta se poziva na sve ranije rezolucije, na sve ranije dokumente, ali Evropski parlament je potpuno drugačiji. Dakle, on je političko telo i on uvek bude, dakle ta rezolucija, rezultat tih kompromisa političkih grupacija”, kaže Kovač. 

Milivojević dodaje da izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji ne predstavlja realno stanje i da u značajnoj meri odražava političku pristrasnost i geopolitičke interese pojedinih država članica Evropske unije. On ističe da se time narušava suština pristupnog procesa i otvara prostor za političko uslovljavanje. 

Euronews

"U političkom smislu, izveštaj je pristrasan i ne odražava suštinski interes Evropske unije. U osnovi dominira geopolitika, a ne Kopenhagenski kriterijumi koji bi trebalo da budu temelj pregovora“, rekao je Milivojević. 

Prema njegovim rečima, Evropski parlament služi kao platforma za stvaranje političkog ambijenta koji kasnije utiče na konkretne odluke zemalja članica.

"Radi se o strankama koje deluju i u nacionalnim parlamentima i imaju uticaj na formiranje zvaničnih stavova svojih država. I to je suština – stvara se politički lobi koji deluje dugoročno“, kaže Milivojević. 

Milivojević podseća i na Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, a koji, kako kaže, iako tehnički i politički usaglašen još pre početka rata u Ukrajini, nikada nije otvoren zbog, kako objašnjava, političkog uslovljavanja. 

„To je nonsens. Klaster je bio spreman još pre februara 2022, ali se otvaranje odložilo zbog geopolitičkih zahteva. Sankcije Rusiji i pitanje Kosova i Metohije postaju dominantne teme koje potiskuju stvarne reforme i napredak Srbije u oblasti vladavine prava“, rekao je. 

On je upozorio i na sve veći uticaj jedne „tvrde grupacije“ unutar EU koja, prema njegovim rečima, forsira „rusku temu“ kao ključni kriterijum.

"Sankcije Rusije i pitanje Beograd-Priština, dakle Kosova i Metohije, dominiraju na neki način, evo i sada. I vi vidite da je glavna tema bio odlazak Vučića u Moskvu. Dakle, to je bilo značajnije više od toga da li poštujemo norme Kopenhagenskih uslova, poglavlje 23-24, u kojoj meri, na koji način, i to da li malo kasnimo jer nismo imali vladu, pa je imamo", zaključio je Milivojević.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.