Košta za Euronews uoči dolaska u Srbiju: Crna Gora i Albanija bi mogle da se pridruže Evropskoj uniji pre drugih
Komentari
12/05/2025
-11:10
Proširenje EU na Zapadni Balkan ponovo je jedan od prioriteta Unije, izjavio je predsednik Saveta EU, Antonio Košta, u intervjuu za Euronews, uoči zvanične turneje po Zapadnom Balkanu, koju započinje sutra posetom Srbiji.
Kako bi umirio zemlje regiona, Košta je poručio da stabilnost i prosperitet budućnosti Evrope zavise od proširenja bloka, navodeći da bi Crna Gora i Albanija mogle da se pridruže EU pre drugih.
Govoreći pred turneju po regionu, predsednik Saveta EU je obećao da je EU posvećena ponovnom pokretanju procesa pridruživanja, koji je u poslednje vreme stagnirao, delimično zbog oklevanja zemalja članica.
U ekskluzivnom intervjuu za Euronews, Košta je takođe pozvao zemlje kandidatkinje da se posvete reformama. Takođe naglašava da je u središtu njegove misije na Zapadnom Balkanu potreba da Brisel ne izgubi strateški kontrolu nad ključnim regionom.
"Ruska invazija na Ukrajinu ubrzala je proces pridruživanja Ukrajine i Moldavije, pa nije fer prema zemljama Zapadnog Balkana da ih Ukrajina i Moldavija preteknu. Ovo će ih podstaći da brže preduzimaju reforme", rekao je Košta za Euronews, uoči svoje diplomatske turneje.
Prva destinacija predsednika Saveta EU biće Srbija, zemlja koja se već nekoliko meseci nalazi u političkoj krizi.
Isti dan, Košta će posetiti i Bosnu i Hercegovinu, pre nego što se sastane sa predsednicima i premijerima Crne Gore i Kosova u sredu.
Povezane vesti
Sledećeg dana posetiće Severnu Makedoniju. Njegova poslednja destinacija biće Albanija, gde će učestvovati na Samitu Evropske političke zajednice (EPZ) u petak u Tirani.
Proširenje EU visoko na agendi samita
EPZ je međuvladin forum za političku strategiju koji okuplja više od 40 evropskih zemalja, a osnovan je 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Proširenje EU na Zapadni Balkan biće visoko na agendi samita zbog rastuće nestabilnosti u regionu.
Lideri zemalja članica EU strahuju da spoljne sile uspostavljaju svoj uticaj u regionu koji je sastavni deo Evrope.
Evropska komisija
"Sa strane Saveta EU postoji širok politički konsenzus da je proširenje najvažnija geopolitička investicija koja se može napraviti za stabilnost, mir i prosperitet cele Evrope, uključujući zemlje Zapadnog Balkana“, rekao je Košta.
Predsednik Saveta EU je napomenuo da "zemlje EU i Zapadnog Balkana dele zajedničku viziju, jer pripadaju evropskoj porodici".
"Zato moramo raditi na tome da one zvanično postanu deo ove porodice, unutar Evropske unije", dodao je.
Povezane vesti
Srbija ključna zemlja?
Politička kriza u Srbiji predstavlja zabrinutost za EU i NATO, piše Euronews. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio je jedini lider zemalja kandidatkinja EU koji je učestvovao u obeležavanju Dana pobede u Moskvi 9. maja, dok je jedini lider zemalja članica koji je putovao u Moskvu bio slovački premijer Robert Fico.
Vučić i Fico su time prekršili bojkot proslava koji su Zapadne zemlje uvele protiv Kremlja. Slično, piše Euronews, Srbija nikada nije pristupila sankcijama Rusiji koje je EU uvela nakon invazije na Ukrajinu.
Za mnoge Srbe, njihova zemlja, koja je tada bila deo Jugoslavije, duguje Sovjetskom Savezu jer je oslobođena od strane Crvene armije 1945. godine, navodi portal te dodaje da prisustvo Vučića na moskovskim proslavama nije nužno znak njegovog podržavanja politike Kremlja u ratu u Ukrajini.
Povezane vesti
Vlada predsednika Vučića mesecima je bila pogođena protestima u Beogradu i drugim gradovima širom zemlje. Protestanti optužuju njegov režim za korupciju i ograničavanje političkih i medijskih sloboda, piše u tekstu.
Tanjug/EUROPEAN COMMISION/DATI BENDO
Prošle nedelje, Evropski parlament je stao u odbranu studentskih demonstracija u Srbiji.
U Strazburu, političari EU su velikom većinom usvojili nekontrolisani izveštaj o Srbiji koji je napisao izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula. Za poslanike, uprkos određenim ekonomskim naprecima, Beograd još uvek ima problema sa unutrašnjim političkim dijalogom, vladavinom prava i borbom protiv korupcije.
Tokom radnog sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen prošlog meseca, Vučić je "bio vrlo jasan u vezi sa formiranjem nove vlade i odobravanjem tri ključne reforme: izborni zakon, sloboda medija i borba protiv korupcije“, rekao je Košta.
Predsednik Saveta EU je naglasio da "proširenje prvenstveno predstavlja proces unutrašnjih reformi".
Komentarišući Vučićevo prisustvo u Moskvi i političke tenzije u Srbiji, Košta je rekao da je jedan od uslova za pridruživanje zajednička spoljna politika između EU i zemalja kandidatkinja.
Međutim, dodao je: "9. maja u Moskvi smo obeležavali događaj iz prošlosti. Budućnost Srbije je u Evropi."
Kada možemo da očekujemo pristupanje EU?
Evropske institucije su često označavale 2030. godinu kao ciljanu godinu za prvo pristupanje EU, posebno za Albaniju, Crnu Goru i Srbiju. Međutim, Brisel sada govori samo o Albaniji i Crnoj Gori.
"Nemam fiksni datum. Zašto 2030? A zašto ne pre toga? Pristupanje je proces zasnovan na zaslugama. Ako zemlje sprovedu reforme, mogu se pridružiti i pre 2030. godine“, rekao je Košta i dodao:
"Ali upravo zasluge mogu da se promene. Albanija i Crna Gora su očigledno napredovale više od drugih zemalja".
Ipak, rat Rusije u Ukrajini doveo je do ponovnog porasta tenzija na Zapadnom Balkanu, posebno u vezi sa tenzijama u Bosni i Kosovu.
"Ne znam bolji podsticaj za prevazilaženje otvorenih konflikata nego ova možda jedinstvena prilika, a to je članstvo u Evropskoj uniji. To je najbolji uslov koji možemo ponuditi zemljama Zapadnog Balkana, prilika za prosperitet koji bi bilo teško naći negde drugde", rekao je Košta.
Prema mnogim anketama, većina Srba je izgubila interesovanje za EU zbog oklevanja bloka u vezi sa proširenjem.
"Najvažnija stvar je da se razjasni značenje Evropske unije. Prošle nedelje smo obeležili 75. godišnjicu Šumanove deklaracije, prvog koraka prema današnjoj Uniji", napomenuo je Košta.
"Ono što je zaista izgradilo EU bila je volja da se prevaziđu rane istorije", zaključio je.
Komentari (0)