Vojni savezi na Balkanu: Kako se novi ugovori i dogovori odražavaju na bezbednosnu arhitekturu regiona?

Na Balkanu jača vojna saradnja. Nakon Zagreba, Tirane i Prištine, potom Beograda i Budimpešte, sada se spekuliše o vojnom dogovoru Podgorice i Kijeva. Šta ovi ugovori znače za bezbednosnu arhitekturu Balkana? Da li je u pitanju pragmatična potreba za većom vojnom saradnjom ili je sve deo šire geopolitičke slagalice? Kakve su posledice po regionalnu stabilnost i odnose među susedima? O tome su u emisiji Euronews Region govorili vojni analitičar Vlade Radulović i direktor Međunarodnog instituta za srednji istok i međunarodne studije Zijad Bećirović.

U regionu postoji permanentan rizik od odmrzavanja konflikta ili od nekog novog sukoba, smatra Vlade Radulović, navodeći da, ako se fokusiramo na ono što se naziva Zapadni Balkan, onda imamo pre svega dve neuralgične tačke, a to su Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija.

Prema njegovim rečima, čini se da oko toga nema dileme. Kada je reč o dogovorima koji se sklapaju između država, ističe da se tu zapravo radi o jačanju saradnje, ili produbljivanju vojno tehničke, vojno-vojne, i političke saradnje između različitih igrača i faktora, a ne o stvaranju vojnih blokova.

TANJUG/ Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

"Ne govorim to bez razloga. Vrlo je jasno i jednostavno. Kada pogledate nekoliko godina unazad, da ne idemo sada u neki istorijski širi kontekst, sve ove države ili svi ovi igrači, ja ću iskoristiti taj pomalo žargonski termin, zapravo su imali saradnju i u proteklim godinama ili decenijama. Bez obzira da li govorimo o ovoj osovini Zagreb-Tirana-Priština, ili pak onome što se dešava na relaciji između Beograda i Budimpešte... Ovaj segment vezan za odnose Kijeva i Podgorice bih izuzeo", rekao je Radulović. 

Dve zemlje prednjače po izdvajanjima i po oružanim snagama

Napominje da je reč o daljem jačanju i produbljivanju saradnje koja već postoji, kao i o konkretizaciji stvari koje su dogvorene.

Naveo je primer vozila BTR koja su već sada u oružanim snagama Srbije, ali i najmanje jednog aviona MiG 29 mađarskih oružanih snaga koji je sada u Srbiji koji se koristi za "kanibalizaciju", odnosno za uzimanje određenih komponenti. 

AP/Darko Bandić

Govoreći o bezbednosnoj situaciji na Blakanu, Radulović je istakao da tu nema nekih velikih promena i da je jasno da dve države prednjače po izdvajanjima za pitanje odbrane, ali i po oružanim snagama - Srbija i Hrvatska.

"I vi kada pogledate, najveći broj aktivnosti je vezan upravo za ove dve zemlje", dodao je. 

Sporazum Podgorice i Kijeva - simboličan potez

Kada je reč o sporazumu između Podgorice i Kijeva, on nije zvanično potvrđen, a na ptanje o motivima za takav eventualni potez, Zijad Bećirović je naveo da je stanje u Podgorici poslednjih godina prilično nestabilno i da oni pokušavaju sebe da prikažu u jednom drugačijem svetlu.

"Zavisi s koje strane šta dolazi. Ako je u pitanju NATO, oni žele da potvrde da su punopravni član samog NATO-a. Tako da jednostavno i taj sporazum koji se najavljuje, oni žele da potvrde svoju pripadnost NATO-u, ali istovremeno da šalju poruku da oni nisu pod ruskim uticajem", rekao je. 

Euronews

Ističe da je to jedan simboličan sporazum i da Crna Gora sa svojim vojnim kapacitetima ne predstavlja značajnu snagu, već da to sve otvara jedan simbolički karakter i mogućnost saradnje na vojnom području, eventualnog razvijanja namenske industrije, zajedničkih vojnih vežbi, razmene iskustava...

"Ali u svakom slučaju, Crna Gora želi da pošalje poruku i u ovom trenutku je taj sporazum važniji za samu Crnu Goru nego za samu Ukrajinu", naveo je Bećirović.

"Ako se nešto jednom desilo, veća je verovatnoća da će se opet desiti"

I on ističe da je bezbednosna situacija u regionu osetljiva, ali kako kaže, još uvek je pod kontrolom, uz potrebu za dodatnim dijalogom i odgovornim pristupom svih aktera.

"Znači, mi ne smemo zaboraviti da je pre 30 godina ovde bio tragičan sukob, vođena su četiri rata ili najmanje četiri rata i jednostavno, ako se nešto jednom desilo, postoji nažalost veća verovatnoća da se to može ponovo desiti, mada sam duboko uveren da velika većina ljudi, skoro svi, žele mir i stabilnost na Balkanu", ukazao je. 

Euronews

I on smatra da je vrlo važan odnos i blans koji se postavlja između Srbije i Hrvatske, ali i odgovorna politika predsednika Aleksandra Vučića zajedno sa turskim predsednikom Erdoganom kada je u pitanju stabilnost u Bosni i Hercegovini. 

Kompletnu emisiju Euronews Region pogledajt eu video-prilogu na početku teksta