Zečević za Euronews: Poseta Moskvi nije dovela do prekida odnosa između Srbije i EU, ostajemo kandidat za članstvo
Komentari13/05/2025
-19:37
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta prilikom posete Beogradu izjavio je da veruje da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji, ali ističe da je sada na Srbiji da preuzme inicijativu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nešto konkretnije, naglašava političku volju Srbije za evropskim putem, ubrzavanjem integracija i otvaranjem klastera 3. Ipak, istakao je da nije siguran kada će se to dogoditi, delom zbog posete Moskvi.
Značaj dvodnevne zvanične posete predsednika Evropskog saveta Srbiji, očekivanja i realne domete, za Euronews Srbija je analizirao dr Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije.
"Prisustvujući paradi, ni premijer Slovačke Fico nije sledio politiku EU"
Slobodan Zečević ne smatra posetu Vučića Moskvi kao nešto što je uzdrmalo odnose Srbije sa EU, uprkos formulaciji Košte da je "lopta u dvorištu Srbije".
"Poseta Moskvi nije dovela do prekida odnosa između Srbije i EU. Srbija ostaje kandidat za članstvo i na putu je ka EU. Iako se govorilo da bi ta poseta mogla uzdrmati odnose s Evropom, to se u praksi nije dogodilo", rekao je Zečević.
On je dodao da je Antonio Košta, kao predsednik Evropskog saveta koji zastupa šefove država i vlada članica EU, ipak posetio Beograd i razgovarao s predsednikom Vučićem.
Zečević takođe smatra da Košta naglašava da je "lopta kod nas", jer ističe očekivanja EU od Srbije.
"Košta tvrdi da je EU otvorena za nove članove, što potvrđuje i Ursula fon der Lajen, naglašavajući da će do kraja mandata ove komisije biti primljene nove države. Lopta je u našem dvorištu jer se od Srbije očekuje usvajanje seta medijskih zakona – o javnom informisanju, javnom servisu i elektronskim medijima – kao i izmena izbornog zakonodavstva, uključujući sređivanje biračkih spiskova i unapređenje izbornih uslova", objasnio je Zečević.
Povezane vesti
On je naglasio i to da bi ispunjenje ovih uslova moglo dovesti do otvaranja klastera 3, koji nije otvoren skoro četiri godine.
Euronews Srbija
Pitanje da li je Srbija privukla pažnju Evropske unije na pravi način, s obzirom na globalnu podeljenost i averziju EU prema vlastima u Moskvi, pokrenulo je raspravu o geopolitičkim tenzijama.
"EU ima veliku averziju prema vlasti Vladimira Putina, koju smatra opasnom po svoju bezbednost. Žele da i države kandidati, poput Srbije, slede njihovu spoljnu politiku prema Moskvi. Međutim, ni premijer Slovačke Robert Fico nije sledio tu politiku, prisustvujući paradi povodom Dana pobede u Moskvi, kao ni predsednik Vučić", rekao je Zečević.
On je dalje osvetlio poziciju EU u globalnom kontekstu.
"EU se nalazi između Rusije, koju smatra pretnjom svojim interesima ne samo u Ukrajini već i u baltičkim zemljama, Rumuniji, Bugarskoj i Poljskoj, i politike Donalda Trampa, koji nije naklonjen EU, i želeo bi, kako neki tvrde, da ona nestane i da je nema. Njemu bi bilo lakše da bilateralno pregovora, nego sa svima zajedno. Zbog toga je EU nervozna zbog poteza poput posete Moskvi. Ipak, naše rukovodstvo tvrdi da je poseta bila istorijski čin odavanja pošte borcima protiv fašizma, a ne promena spoljnopolitičkog kursa", dodao je Zečević.
Tema zamora EU od finansiranja rata u Ukrajini i njegovog uticaja na Srbiju dodatno je produbljena.
"Postoji teza da finansiranjem Ukrajine EU štiti sebe. Ako Ukrajina padne, druge članice EU bile bi ugrožene. Dok Ukrajina izdržava u ratu, EU se oseća bezbednije. Ipak, dugoročno, EU bi trebalo da razmisli o aranžmanu s Rusijom, jer delimo kontinent, ekonomske, kulturne i istorijske veze. Ne znam da li je dugoročno gledano sukob poželjan i za jednu stranu", rekao je Zečević, izrazivši sumnju u kapacitete Rusije za dalje širenje sukoba, uprkos tvrdnjama iz EU da će Putin nakon Ukrajine nastaviti dalje sa napadom.
Povezane vesti
Finansijski i politički izazovi za Srbiju na putu ka EU
Govoreći o finansijskim aspektima, posebno povezanosti plana rasta EU, uključujući 111 miliona evra namenjenih Srbiji, i političkih reformi, Zečević ističe da postoje razlozi zašto sredstva nisu isplaćena.
"Unutrašnja politička situacija u Srbiji odredila je to što nismo otvorili klaster 3 i dobili ta sredstva. EU nije želela da nagradi Srbiju jer nisu doneti medijski zakoni, a postoje i simpatije prema studentskim zahtevima za borbu protiv korupcije i veću demokratiju", objasnio je Zečević.
AP/Virginia Mayo, Pixabay, Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Otvaranje klastera 3 najavljeno je za jun, iako je to teško predvideti, a u poređenju s napretkom drugih zemalja regiona, poput Crne Gore i Albanije, Zečević je istakao specifičnosti.
Povezane vesti
"Albanija i Crna Gora su male države koje se često posmatraju kao protivteža Srbiji. Edi Rama pokazuje ambiciju u evropskim integracijama i ima simpatije u Briselu. Ipak, smatram da Srbija suštinski nije manje spremna od njih", rekao je Zečević.
Na kraju, Zečević je govorio i o zamoru građana Srbije od produženog procesa integracija.
"Građani su izuzetno umorni. Proces izgleda beskonačno, s novim uslovima koji se stalno postavljaju", kaže on i dodaje:
"Druga stvar, nijedna nacija, na mestu srpske, koja je vrlo ponosna po svojoj prirodi, ne trči u neku organizaciju koja od nje traži da se odrekne dela svoje teritorije, koja za nju nije više toliko ni ekonomski, ni suštinski bitna. Sve je manje Srba koji žive na Kosovu, ali ima ta duhovna sfera srpskog naroda koja kaže da je to naša kolevka i zašto bismo mi to prepustili Albancima", zaključuje Zečević.
Gostovanje dr Slobodana Zečevića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)