Ključni koraci ka otvaranju Klastera 3 i daljem putu ka EU: Da li bi Srbija "zeleno svetlo" mogla da dobije već u julu?
Komentari12/06/2025
-19:03
Gotovo četiri godine Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima sa Evropskom unijom. U fokusu je sada Klaster 3 – osnovna prava i slobode. Ključni preduslov za napredak su usvajanje medijskih zakona i izbor novog Saveta REM-a, koji su trenutno glavne teme u raspravi u Narodnoj skupštini. Da li Srbija može da dobije zeleno svetlo već u julu?
Klaster 3 obuhvata osnovna prava i slobode. Srbija ga tehnički spremna čeka još od 2021. godine. Od tada – zastoj. Rat u Ukrajini i neuvođenje sankcija Rusiji dodatno su usporili proces. Sada je u fokusu usvajanje tri medijska zakona i izbor nezavisnog Saveta REM-a.
“Bili smo spremni pre tri i po godine, pa je izbio rat. Ako završimo ovu sednicu i imamo još jednu početkom jula — velike su šanse da otvorimo Klaster 3”, rekla je Elvira Kovač, potpredsednica Narodne skupštine Srbije za Euronews.
Medijski zakoni su na dnevnom redu. Prvi put će se Savet REM-a birati po novom zakonu. Od 49 kandidata, 18 ide na javno slušanje, a devet će biti izabrano na sednici Narodne skupštine u julu.
Prema zakonu, kandidati za Savet REM-a biraju se preko udruženja. Ali opozicija sumnja u regularnost procesa jer su mnoga udruženja, kako smatraju, osnovana samo radi predlaganja podobnih kandidata.
Predstavnici vlasti tvrde da je proces u skladu sa zahtevima Evropske komisije, a da je uticaj poslanika ograničen. Međutim, i vlast i opozicija saglasni su da sadržaji na nacionalnim frekvencijama nisu na zadovoljavajućem nivou.
Otvaranje Klastera 3 zavisi i od političke volje država članica. Najveći kritičari su baltičke i skandinavske zemlje, kao i Nemačka. Podršku Srbiji pružaju Mađarska, Grčka i Kipar. Potrebno je svih 27 glasova da bi klaster bio otvoren. Ako se to ne dogodi u julu, sledeća prilika je u septembru ili oktobru, pod predsedavanjem Danske ili Kipra.
Povezane vesti
“Čak i ako ne bude sada, verujem da je oktobar realna mogućnost. Mi sve činimo da ubrzamo proces”, dodala je Kovač.
Primera radi Albanija je za šest meseci otvorila četiri klastera, što znači da je moguće. Za Srbiju, naredne sedmice biće ključne. U međuvremenu Srbija šalje signal da ostaje na evropskom putu — iako nije uvela sankcije Rusiji, nastavlja da pruža humanitarnu i finansijsku pomoć Ukrajini.
Veljanovski: Izmene neće poboljšati opštu medijsku sliku
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski napominje međutim, da se u medijskim zakonima o kojima se trenutno raspravlja u Skupštini nalaze minimalne izmene koje neće poboljšati opštu medijsku sliku u Srbiji.
"Radi se o minimalnim izmenama koje neće mnogo promeniti našu medijsku situaciju. Ja sam uveren da se medijska situacija neće uopšte promeniti", izjavio je profesor Veljanovski za Euronews Srbija.
On ističe da neke od predloženih izmena čak pogoršavaju postojeću zakonsku regulativu. To se, prema njegovim rečima, odnosi na odredbe o mogućnosti osnivanja medija od strane firmi u državnom vlasništvu, na praćenje sudskih procesa koje može otežati rad medija, kao i na odredbe o javnim nabavkama u odnosu na medije.
Veljanovski ipak navodi da Zakon o javnim medijskim servisima donosi određene pozitivne novine, pre svega uvođenje institucije poverenika za ostvarivanje prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, odnosno ombudsmana.
"Njegova će uloga biti da komunicira stalno sa slušaocima, gledaocima i čitaocima. Oni mogu da mu se obraćaju, da stavljaju primedbe i predloge. On je dužan da o tome obaveštava odgovarajuće urednike određenog programa, javnost svakako, da od njih dobija povratnu informaciju i o tome obaveštava one koji su mu tu informaciju dali", objašnjava Veljanovski.
Povezane vesti
Profesor ističe da je insistirao da ombudsman ima veće mogućnosti javnog obaveštavanja, ali da je to donekle redukovano. Ipak, on i dalje ima mogućnost da o tome govori javno, uz obavezu saradnje sa Programskim savetom.
Kada je reč o Programskom savetu, Veljanovski ističe važnu promenu u načinu njegovog izbora:
"Programski savet se više ne bira od strane Upravnih odbora što je do sada bilo potpuno nelogično, nego eksterno jer je on reprezent slušalaca i gledalaca u odnosu na javni servis. I u toj koordinaciji između slušalaca i gledalaca, Programskog saveta i ombudsmana može se postići malo bolja kontrola javnih servisa, što je do sada bilo loše."
Povezane vesti
Međutim, profesor upozorava da su odredbe o finansiranju javnih servisa i dalje problematične, uprkos tome što je to bilo jedno od ključnih pitanja u medijskoj strategiji.
"Redefiniše se finansiranje, odnosno taksa, ali radna grupa je predložila vrlo dobar model kojim može da se osigura finansijska stabilnost oba javna servisa konačno. Nažalost, u poslednjem momentu pred poslednji sastanak Radne grupe, ministar je razgovarao sa direktorima oba javna servisa i oni su se saglasili da sve to ne uđe u Zakon iako je to u interesu javnih servisa i javnosti u celini", objašnjava Veljanovski.
On podseća da se u evropskom regulatornom okviru insistira na finansijskoj nezavisnosti medija, jer ona obezbeđuje uređivačku autonomiju i institucionalnu nezavisnost javnog servisa.
"U Evropi postoji praksa da se iz budžeta može izdvajati deo sredstava ako javni servisi nemaju dovoljno iz taksi ili pretplate, ali da taj novac koji se daje iz budžeta ne sme ni na koji način uticati na uređivačku samostalnost. Mi to, nažalost još nismo postigli i bojim se da nećemo ni posle izmena ovih zakona", zaključuje Veljanovski u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)