Emisija "Despot Stefan": Šta predstavlja Vidovdan za srpski narod i šta će doneti nakon subotnjeg protesta?
Komentari25/06/2025
-22:23
Vidovdan, dan istorije, mita i politike. Od Kosovske bitke do atentata u Sarajevu, od donošenja Ustava do političkih promena, ovaj datum neretko označava prelomne tačke u istoriji Srbije. Kako je Vidovdan oblikovao identitet Srbije? Zašto se baš tog dana donose ključne odluke? Koliko istorijski mit upravlja političkom stvarnošću?
Na ova pitanja odgovore su u emsiji "Despot Stefan" ponudili Despot Kovačević i Stefan Surlić, koji su analizirali značaj ovog praznika kroz istoriju, ali i u sadašnjem trenutku.
Kosovski mit i njegov uticaj na srpsku naciju
Vidovdan je više od običnog datuma – on je simbol početka i kraja ključnih istorijskih procesa, od Kosovske bitke 1389, koja je odjeknula u Evropi, do atentata u Sarajevu 1914, koji je pokrenuo Prvi svetski rat i doveo do pada četiri carstva.
Vidovdanski ustav 1921. pokušao je urediti odnose u Kraljevini SHS, dok su savremeni Vidovdani, poput 1989. i 2001, obeležili političke prekretnice.
Ovaj datum nosi duboku mitsku težinu, spajajući kolektivnu memoriju, duhovnost i politiku, ali često izaziva podele zbog svojih različitih tumačenja.
"Vidovdan je, često se to istorijski kaže, i početak i kraj za srpski narod i za mnoge istorijske procese, istorijske događaje ili neke već vremenske periode koji su označili istoriju srpskog naroda", rekao je Kovačević.
Euronews Srbija
Kosovski mit, rođen na Vidovdanu 1389, postao je centralni stub nacionalnog identiteta u 19. veku, tokom oslobodilačkih borbi protiv Osmanskog carstva.
Povezane vesti
Surlić ističe da je mit imao prosvetiteljsku ulogu, okupljajući naciju oko ideje svesne žrtve i odbrane hrišćanstva, ali da je u 20. veku često zloupotrebljavan. U trenucima krize, poput raspada Jugoslavije, mit je instrumentalizovan, ponekad kao osvetnički narativ koji je podsticao sukobe umesto pomirenja.
Pozivajući se na Aleidu Asman, Surlić naglašava da mitovi poput kosovskog dobijaju nova značenja u različitim političkim kontekstima, služeći kao osnova za kolektivnu memoriju i osećaj zajedništva.
Vidovdan, kao osnivački mit, postavlja pitanje "ko smo mi" i "kojoj zajednici pripadamo", ali njegova interpretacija zavisi od društvenih okolnosti, često izazivajući polarizaciju.
"Rekao bih da je često u 20. veku Vidovdan i zloupotrebljavan, instrumentalizovan, banalizovan. Jer ipak ako se vratimo na početak kosovskog mita i Vidovdana, tu se govori o jednoj duhovnosti, o jednoj svesnoj žrtvi", rekao je Surlić.
Politička simbolika savremenih Vidovdana
Dva ključna savremena Vidovdana su onaj 1989. godine, kada je Slobodan Milošević održao govor na Gazimestanu, i 2001. godine, kada je izručen Hagu.
Kovačević objašnjava da su ovi događaji bili ciljno vezani za Vidovdan zbog njegove snažne simbolike.
Govor iz 1989, pred milion ljudi na obeležavanju 600 godina Kosovske bitke, označio je Miloševićev prelazak s jugoslovenskog komunizma na srpski nacionalizam, iskorišćavajući buđenje nacionalne svesti usred raspada Jugoslavije.
Povezane vesti
Ovaj trenutak ne samo da je promenio njegovu političku karijeru, već je i najavio tragične događaje devedesetih, uključujući ratove i stradanja.
"Ja bih rekao da su savremeni Vidovdani, pre svega mislim na ovaj 1989. na Gazimestanu i hapšenje Miloševića, ciljano birani", rekao je Kovačević.
Surlić dodaje da je Milošević vešto iskoristio kosovski mit da probudi osećaj ugroženosti srpskog identiteta, iako nije bio ni nacionalista ni vernik.
Povezane vesti
Izručenje Miloševića 2001, pod vladom Zorana Đinđića, simbolizovalo je raskid s njegovom politikom i okretanje Srbije ka Evropi, ali je izazvalo podeljene reakcije.
Profimedia
Dok su jedni videli zatvaranje ciklusa Miloševićevog razornog nasleđa, drugi su to doživeli kao nacionalno poniženje.
Surlić ističe da je izručenje bilo svesno planirano za Vidovdan kako bi se poslala poruka o novom početku, ali da se ova odluka danas često koristi u političke svrhe, posebno pred Vidovdan, više nego u godinama neposredno nakon 2001. godine.
"Jasno je da je postojao određeni kodeks, kosovski kodeks koji je izgrađen upravo na sećanju o junacima, na pripovedanju i ko epski poje i peva, epski i dela i zaista u narodu jeste prisutna ta neka vrsta željenog epskog delanja", rekao je Surlić.
Voditelji se slažu da ovi događaji pokazuju kako Vidovdan može biti i alat političke mobilizacije i simbol raskida s prošlošću, ali da njegova interpretacija zavisi od političkog konteksta.
U regionu, posebno među kosovskim Albancima, Vidovdan može izazivati negativne konotacije, dok Srbija ostaje jedina zemlja u okruženju s osnivačkim mitom duboko ukorenjenim u istoriji, za razliku od suseda čiji se mitovi vezuju za ratove devedesetih.
Vidovdan 2025. i novo tumačenje mita
Uoči Vidovdana 2025. godine, fokus pažnje ide na najavljeni studentski protest, koji bi mogao doneti novo, inkluzivnije tumačenje ovog datuma.
Kovačević naglašava da su studenti, koristeći srpske zastave, ćirilicu i Vidovdan kao platformu, uspeli da prevaziđu tradicionalne podele između "prve" i "druge" Srbije, stvarajući građanski pokret koji objedinjuje različite ideologije.
"Ja bih rekao da su studentski protesti do sada, bez obzira na njihov ishod, uspeli u dve, po meni, neverovatne stvari. Prvo, globalno i uporedno posmatrano, nigde, ni u autoritarnim, ni u demokratskim sistemima, nema tako istrajnog, brojnog, studentskog pokreta koji se bori za pravednije i demokratsko društvo“, dodao je Surlić.
Surlić upozorava da bi masovan protest bez nasilja mogao učiniti Vidovdan 2025. istorijski značajnim, ali da je ključno izbeći nasilje, koje bi demobilisalo građane.
Euronews/Vladislav Ćup
On smatra da vlast mora odgovoriti na zahteve za izborima kako bi se smanjila tenzija i omogućilo društveno pomirenje.
Protesti su već postigli jedinstven uspeh, integrišući desne, leve i liberalne građane pod zajedničkim ciljem pravednijeg društva, a Vidovdan 2025. može postati simbol novog "ustavnog patriotizma".
"Svakako ako dođe do ponavljanja masovnog protesta od 15. marta sa ovde već vrlo jasnim političkim zahtevom za novim izborima, mislim da će ovaj Vidovdan ostati upamćen kao jedan široki građanski zahtev za izborima", rekao je Surlić.
Zajednički zaključak je da Vidovdan 2025. neće dostići značaj 1914. ili 1989, ali da bi nova politička ideja ili dogovor između vlasti i građana mogli učiniti ovaj datum upamćenim kao prekretnicu.
Komentari (0)