Lični podaci, brojevi telefona i adrese stanovanja: Da li je njihovo objavljivanje krivično delo?
Komentari29/07/2025
-21:53
Iako nije nova praksa, objavljivanje ličnih podataka i adresa stanovanja na društvenim mrežama, kao i organizovanje protesta ispred stanova istomišljenika, postalo je sve učestalija pojava. Za pojedine politikologe ovakav način iskazivanja nezadovoljstva predstavlja prelazak crvene linije, dok advokati podsećaju da je sistem zaštite ličnih podataka u Srbiji nedovoljno razvijen.
"Hej, hej, Đilase, vrati pare, lopove", uzvikivalo se 2020. u blizini zgrade u kojoj je sa porodicom živeo predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas.
Godinu dana kasnije, nezadovoljni politikom kriznog štaba u borbi protiv koronavirusa, građani su protestovali ispred zgrade epidemiologa Predraga Kona.
U uzavreloj društvenoj atmosferi, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, slični protesti organizovani su i ispred stanova funkcionera Srpske napredne stranke.
Za politikologa Aleksandra Ivkovića ovakve pojave predstavljaju pogrešno kanalisanje besa, dok najnovije slučajeve tumači kao posledicu nepoverenja građana u demokratske institucije kroz koje bi problemi trebalo da se rešavaju.
"Ne verujem da tu postoji neki osmišljeni cilj koji demonstranti žele da postignu. Mislim da oni samo žele da pošalju poruku da se ne slažu sa tim što taj i taj funkcioner radi. Samo što mislim da bi bilo prikladnije da protestuju ispred, možda, zgrade gde je sedište tog funkcionera, a ne ispred njegovog privatnog stana", kaže Ivković i dodaje:
Euronews Srbija
"Ovo treba shvatiti kao samo jedan simptom, stvari koja je možda otišla predaleko, ali ne kao nešto što kad se sada reši, neće više postojati nikakvi problemi i neće ostati podeljenost u društvu".
Povezane vesti
Sve učestalije objavljivanje brojeva telefona i kućnih adresa na društvenim mrežama bez odobrenja njihovog korisnika, nesumnjivo predstavlja kršenje zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kaže za Euronews bivši poverenik Rodoljub Šabić.
Dodaje da je problematično što se sudovi u Srbiji nedovoljno bave tom vrstom problema, pa čak i kad zloupotreba podataka potiče od državnih organa.
"Pojava koja dobija sve šire razmere, koja nije svedena samo na objavljivanje, nego se vrlo često zapravo svodi na poziv na linč. Posebno zabrinjava što je dalje, mi u kontinuitetu imamo sasvim osnovane sumnje da podaci najčešće potiču iz baza podataka državnih organa, a to je svakako skandalozno. Takvo objavljivanje kompletnih ličnih podataka, i to zbog onih dokumenata za kompletnim slikama pasoša ili lične karte", kaže Šabić.
Euronews Srbija
Međutim, u pojedinim slučajevima tužilaštvo je ipak reagovalo zbog objavljivanja brojeva predsednice Skupštine Ane Brnabić i novinara RTS-a, jedan korisnik mreže "X" optužen je za krivično delovanje, za koje su zaprećene kazne od novčane do čak deset godina zatvora.
Granica između prava na protest i zaštite ličnih podataka postaje sve je važnija u kontekstu društvenih tenzija, gde se mirni skupovi pretvaraju u kršenje privatnosti.
Advokat Boško Žurić za Euronews Srbija analizira zakonske okvire, ograničenja javnih okupljanja i posledice zloupotrebe podataka.
Žurić: Svako odskakanje od zakonskih okvira vuče sa sobom izvršenje kažnjivog dela
On ističe da se protest može organizovati na većini mesta, ali ne sme ugroziti javno zdravlje ili prava drugih.
Povezane vesti
"Jedno od osnovnih ustavnih prava svakog lica jeste da organizuje ili učestvuje na mirnom skupu. Međutim, to pravo, kao i svaka druga prava, trpi određena ograničenja. I upravo je glavna stvar vezano za vaše pitanje postavljanje granice, gde je ta granica između dozvoljenog i nedozvoljenog. I upravo pitanje javnog prisustvovanja na nekom javnom skupu je regulisano zakonom o javnom okupljanju, jer svako lice ima pravo da izrazi svoj stav, uverenje, ciljeve na nekom mirnom protestu", kaže on i dodaje:
"Taj protest se bukvalno može organizovati na bilo kom mestu, uz nekoliko izuzetaka. Recimo ne može na mestu koje je po prirodi tako da bi ugrozilo bezbednost Republike Srbije, bezbednost drugih lica ili njihove imovine, bezbednost javnog zdravlja, bezbednost prava nekih lica", rekao je Žurić.
Euronews Srbija
On objašnjava da svako odskakanje od zakonskih okvira može dovesti do prekršaja ili krivičnog dela, zavisno od posledica.
Povezane vesti
"Ukoliko su ti zakonski uslovi poštovani i ukoliko se tokom tog skupa ne remete prava drugog lica ili njihova imovina, apsolutno je moguće učestvovati na takvom skupu ili ga organizovati. Međutim, svako odskakanje od tih zakonskih okvira vuče za sobom izvršenje nekog kažnjivog dela. Da li prekršaj ili krivično delo zavisi od same radnje koja se vrši i posledice koja se prouzrokuje", kaže Žurić.
Nepovredivost stana i protesti ispred domova funkcionera
Nepovredivost stana je ustavno pravo, ali protesti ispred privatnih domova mogu prelaziti u kršenje ako izazivaju buku ili nasilje. Žurić naglašava da se procena vrši slučaj po slučaj, zavisno od radnje i posledica.
"Svako ima pravo na nepovredivost stana i držanje takvog stana. Ali, ako na to pravo dodamo i pravo drugog lica da ima pravo na mirno okupljanje neposredno ili u široj okolini tog stana, onda je potrebno da se razmotri razlog tog okupljanja koja se svrha želi postići tim okupljanjem. I da li svrha, odnosno cilj tog okupljanja, opravdava način na koji se to okupljanje dešava", kaže on i dodaje:
"Ukoliko odskače, recimo imamo buku koja je dugotrajna i prekomerna cilju koju se želi postići tim okupljanjem, onda svakako ulazimo u zonu povredivosti prava svojine nekog lica koja je neposredno pored tog skupa ima svoj stan ili neku drugu nepokretnost", rekao je Žurić.
Euronews Srbija
On objašnjava da dolazak ispred domova nije sam po sebi kažnjiv, ali može postati prekršaj ili krivično delo ako remeti mir ili izaziva nasilje.
"Sam dolazak ispred stana ili neke druge nepokretnosti nekog državnog funkcionera nije sam po sebi kažnjivo delo ukoliko se takvim ponašanjem na tom mestu ne izazove neka posledica koja je zabranjena. Bilo to što će se nekim neprimerenim ponašanjem samo remetiti javni red i mir, bilo što će to prirasti u nešto više, recimo, pozivanje ili podsticanje na nasilje ili čak vršenje nasilja. U zavisnosti od same radnje i posledice zavisi kvalifikacija. Da li je prekršajno ili krivično delo", kaže Žurić.
Advokat ističe da se pravo na privatnost štiti slučaj po slučaj, te da je ključno oceniti da li svrha protesta opravdava način.
"Sve zavisi od konkretnog slučaja do slučaja. Svako ima pravo na nepovredivost stana i držanje takvog stana. Ali, ako na to pravo dodamo i pravo drugog lica da ima pravo na mirno okupljanje neposredno ili u široj okolini tog stana, onda je potrebno da se razmotri razlog tog okupljanja, koja se svrha želi postići tim okupljanjem. I da li svrha, odnosno cilj tog okupljanja, opravdava način na koji se to okupljanje dešava", objašnjava Žurić.
Komentari (0)