Gajić za "Politiku": Tužilaštvo zataškava odgovornost za tragediju na stanici u Novom Sadu

U autorskom tekstu za Politiku, advokat Vladimir Gajić iznosi optužbe na račun tužilaštva i vrhovne državne tužiteljke Zagorke Dolovac, tvrdeći da se u slučaju rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je 1. novembra 2024. godine poginulo 16 građana, svesno prikrivaju ključni propusti i odgovorni akteri.

Gajić se poziva na odluku Višeg suda u Novom Sadu od 12. marta 2025. godine, kojom je optužnica Višeg javnog tužilaštva (VJT) iz decembra 2024. vraćena na dopunu istrage, navodeći da je sud konstatovao brojne proceduralne greške, odsustvo analize dokaza i neselektivan pristup u prikupljanju dokumentacije.

Posebnu pažnju Gajić posvećuje ulozi Zagorke Dolovac, koju optužuje da je, koristeći svoja zakonska ovlašćenja, pokušala da obesnaži optužnicu koju je podiglo VJT u Beogradu, a koja se odnosi na izdavanje dozvole za probni rad Železničke stanice Novi Sad. Prema njegovim navodima, Dolovac je predmet, nakon podizanja optužnice, prebacila Tužilaštvu za organizovani kriminal, iako to tužilaštvo za taj slučaj nije nadležno po zakonu. Takođe, on ističe da VJT u Beogradu nije dobilo mogućnost da uloži pravni lek protiv te odluke.

"Zašto vrhovna tužiteljka čini sve da ospori postupak izdavanja dozvole na osnovu koje je otvorena stanica, iako je upravo ta dozvola mogla imati presudnu ulogu u tragediji?", pita Gajić i dodaje da je Dolovac svojim postupanjem faktički podržala stav novosadskih tužilaca da je nebitno ko je izdao dozvolu i da li je to učinjeno u skladu sa zakonom.

U tekstu posebno naglašava da će mišljenje veštaka biti ključni dokaz u ovom postupku i odlučujući element u rekonstrukciji istine. Radi se o nalazima tima koji čini dvadesetak stručnjaka različitog profila – građevinske struke, statike, arhitekture, kao i inženjera bezbednosti.

Prema njihovim zaključcima, konstrukcija nadstrešnice bila je ozbiljno oslabljena: propadanje je dostiglo nivo veći od 40%, a više zatega (nosećih elemenata) više uopšte nije imalo nosivost. Jedan od veštaka je, u dopunskoj istrazi, izričito naveo da bi nadstrešnica pala čak i da se nisu izvodili nikakvi radovi na njenoj adaptaciji – što dodatno pojačava sumnje u ozbiljne nadzorne i bezbednosne propuste.

Drugi značajan nalaz veštaka odnosi se na neovlašćeno dodatno opterećivanje konstrukcije prilikom radova koji su, prema njihovom mišljenju, izvedeni suprotno projektnoj dokumentaciji. To, kako navodi Gajić, ukazuje na direktnu vezu između tehničkog neodržavanja, nepropisne rekonstrukcije i konačnog urušavanja konstrukcije koje je dovelo do tragedije.

Uprkos takvim nalazima, novosadsko tužilaštvo nije uključilo sve ključne dokaze u optužnicu. Gajić navodi da čak ni građevinski dnevnik, u kojem se 4. jula konstatuje spremnost stanice za otvaranje – dan pre svečanosti – nije predložen kao dokaz za izvođenje pred sudom.

"Tužioci kao da su dali neku vrstu indulgencije – oprosta – onima koji su izvodili radove", ocenjuje Gajić, dodajući da to predstavlja opasan presedan, jer se zanemaruju precizni tehnički nalazi stručnjaka čiji je zadatak bio da objektivno utvrde uzroke tragedije.

Gajić takođe podseća na svedočenje majora policije Igora Stankovića, koji je nakon nesreće izvestio da su putnici više puta upozoravali blagajnike na otpadanje šljunka sa krova, ali da nadležni nisu reagovali. Taj izveštaj, prema njegovim rečima, tužilac nije ni pokušao da uvrsti u dokazni materijal – ostao je u tzv. "škart spisima".

„Da li je devet meseci bez validne optužnice dovoljno da se Zagorka Dolovac zapita da li je vreme da ode? Izgleda da nije“, zaključuje Gajić, ocenjujući da je slučaj „Nadstrešnica“ ogledni primer institucionalnog zataškavanja i pravosudne neodgovornosti.