Metodologija slična, a rezultati različiti: Kako su nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazala drugačije podatke?

Brojna istraživanja javnog mnjenja objavljena u poslednjih nekoliko nedelja ponudila su oprečne rezultate u pogledu političkog opredeljivanja građana. Proveravali smo kako je do toga došlo i koje metode nude najpouzdanije podatke?

Za Ipsos i Faktor plus rejting vladajućih stranaka nije poljuljan i još uvek je na nivou izbornog rezultata iz decembra 2023. godine Za NSPM i Sprint insajt, studentski pokret okrunio je podršku vlastima i spustio ih na malo više od 40 odsto.

Neka od ovih istraživanja rađena su telefonski, a neka terenski, dok istraživači podsećaju da metoda "lice u lice" daje pouzdanije rezultate.

Pouzdanija su terenska istraživanja, ako se dobro metodološki sprovede svaki korak. Što znači dobru formulaciju pitanja, njihov logičan redosled u okviru upitnika, dobro uzorkovanje, dobru kontrolu i dobru obuku anketara na terenu. Posle sama obrada nije izazovan zadatak", rekao je Predrag Lacmanović iz agencije Faktor plus.

Sva istraživanja rađena su na reprezentativnom uzorku od 1.100 do 1.500 ispitanika. Takav uzorak nudi ravnomernu zastupljenost ispitanika po polu, starosti, obrazovanju i mestu življenja. 

"Mi dok radimo, radimo i presek na 500, 700, 800 i gledamo da li postoje neka odstupanja u rezultatima. Vi možete završiti istraživanje i sa 700 ispitanika ako vidite da između 500 i 700 nema bitnijih razlika koje mogu uticati na krajnji rezultat. Ali se negde ustalila praksa da je 1.000 ispitanika standardni uzorak", dodao je Lacmanović. 

"Sva istraživanja u ovom trenutku su hipotetička"

Pošto se metodologija i uzorak nisu previše razlikovali, pitanje je kako se došlo do oprečnih rezultata. Deo odgovora leži u činjenici da su pojedina istraživanja ispitivala rejtinge postojećih stranaka i najavljene studentske liste, dok su druge, poput Sprint insajta, ispitivale idealne modele i jasno definisane izborne kolone u vidu vlasti, opozicije i studenata, a ne popularnost pojedinačnih stranaka.

Za političkog analitičara Vladimira Dobrosavljevića negativni trendovi po vlast su neupitni, ali to i dalje ne znači promenu na izborima. 

"Ono što mi svakako možemo konstatovati, ne samo u poslednjih devet meseci, već u prethodnih nekoliko godina, od korona-pandemije, da su trendovi negativni po vlast, da se možda čak i stvorila većina koja nije zadovoljna kako trenutna vlast upravlja državom, ali to i dalje ne znači da se artikulisala volja na drugoj strani, odnosno da imate većinu koja bi imala za koga da glasa protiv nje", rekao je Dobrosavljević. 

Dobrosavljević zaključuje da su sva istraživanja u ovom trenutku hipotetička, jer su sprovedena iako se još uvek ne zna kada će se izbori održati i kakva će biti politička ponuda, te ističe da zbog toga više služe oblikovanju, nego informisanju javnog mnjenja.