Debata u studiju: Protesti i političko nasilje pod plaštom aktivizma — ko raspiruje tenzije, a ko ih podstiče?
Komentari15/08/2025
-14:15
Otvoreni pozivi na nasilje preko društvenih mreža, incidenti i sukobi tokom protesta, kao i poruke koje produbljuju političke podele — sve to poslednjih dana podiže tenzije u zemlji. Dok tužilaštvo najavljuje procesuiranje učesnika nasilnih događaja, javnost se pita da li institucije imaju snage da spreče dalju eskalaciju.
U "Temi jutra", o protestima i političkom nasilju pod plaštom aktivizma — ko raspiruje tenzije, a ko ih podstiče — govorili su profesor Čedomir Antić i Zoran Vuletić iz Građanskog demokratskog foruma.
Vuletić: Sve se svelo na bitku u kojoj je jedino važno ko će koga fizički da nadjača na ulici
Govoreći o nedavnim dešavanjima na ulicama gradova širom Srbije, Vuletić kaže da je vrlo teško komentarisati događaje bez ostrašćenosti.
"Za mene su to tragične situacije i mislim da je jako teško sada komentarisati to bez neke strasti. Ali ono što je meni najvažnije – politika se potpuno izgubila. Ako pogledamo sinoć i preksinoć šta se dešavalo, ja bih jako voleo da mi bilo koja od tih strana objasni: oko koje politike se, recimo, ljudi tuku na ulici?", pita Vuletić.
Dodaje da je politika potpuno zamagljena i da se sve svelo na bitku u kojoj je jedino važno ko će koga fizički da nadjača na ulici.
Kada je u pitanju odgovornost za nedavna dešavanja na ulicama, kaže da je veća odgovornost na vlasti.
"Mislim da je za sveukupno nasilje apsolutno odgovornija vlast, i vlast je uvek najodgovornija za svaku vrstu nasilja“, podvlači Vuletić.
Povezane vesti
Uzimajući u obzir atmosferu koja vlada u društvu, kaže da se u takvoj atmosferi ne može ni razgovarati o politici, a kamoli doći do izbornih uslova.
Euronews Srbija
Antić: "Dekani velikim delom održavali blokadu poslednjih meseci"
Profesor Antić je mišljenja da je sve ovo greška opozicije i da tu nema mnogo legitimnosti.
"Čitava legitimnost pokreta koji je nastao posle 1. novembra i pada Nadstrešnice bila je zasnovana na tome da većina građana ne prihvata nasilje i ne prihvata korupciju. Onda smo doživeli korupciju, jer korupcija nije samo kada nekom stavite novac u džep – korupcija je kada nešto sistematski kvarite", navodi profesor.
S tim u vezi napominje da se radi o sistematskoj korupciji svih ustanova univerziteta.
"Dakle, moj rektor univerziteta se više puta sastao sa stranim ministarima nego sa svojim profesorima. Nikada se nije sastao sa profesorima koji su najglasniji u kritici blokade kao takve. Onda je blokada propala, jer smo od juna meseca imali 83 odsto studenata na predavanjima. Sami smo započeli taj proces. Pokazalo se da su, u stvari, naši dekani velikim delom održavali blokadu poslednjih meseci", kaže on.
Nakon toga, kako kaže, posle toliko godina, glavni motiv okupljenih ljudi nije to što je vlast korumpirana, što vlast ne valja, što nije demokratska ili legitimna, već je glavni razlog nasilje.
"Onda smo od tog 28. juna uveče čuli da neko ima 'zeleno svetlo' za nešto", podvlači Antić.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Dodaje da redovno čita zapisnike sa plenuma na Filozofskom fakultetu i da se tamo od 6000 studenata skuplja 50 do 60 studenata na plenumu.
"I sad oni kažu: 'Pućićete po šavovima'“, navodi Antić.
Smatra da se oponašaju pokreti koji su postojali u Francuskoj i SAD-u, poput "Okupirajmo Wall Street“ i "Žutih prsluka“ - i da je to loša odluka, navodi da su pre oko 15 godina u predgrađima Francuske svakodnevno paljeni automobili, što prema njegovom mišljenju predstavlja izraz frustracije.
"Ako hoćete da vodite razumnu politiku, morate da je profilište, da je definišete. U Srbiji je mnogo jača opozicija nego što su jake opozicijone stranke", kaže on.
Kada je to u pitanju, za to se ne može više kriviti vlast, već da se mora razgovarati i o opoziciji.
"Dakle, hoćete da pravite listu? Pravite stranačku organizaciju. Nemojte da se pravite da će vam univerzitet biti partija. Neće. Na univerzitetu imate ljude i ovakve i onakve, i nepolitične" kaže Antić.
Prema njegovim rečima, nakon neuspeha blokade nije se desilo da je neko pucao 15. marta ili 28. juna. Sada očekuju da neko pogine, pa da od 1. septembra počne izborna kampanja.
"Nisu izbori vredni toga", kaže on.
Vuletić: Samo četiri opozicione stranke imaju određeni demokratski kapacitet i proevropsku politiku
Vuletić nema problem da kritikuje pojedine poteze studenata, ali izražava žaljenje što neke parlamentarne opozicione stranke nisu uopšte komentarisale studentski politički program.
"Meni je žao što ostale stranke opozicije, posebno one parlamentarne koje za sebe kažu da su proevropske, nisu imale komentar na, recimo, studentski politički program koji su 28. juna uglavnom izneli Milo Lompar i studentkinja koja je pročitala njihove ciljeve: nema dalje izdaje Kosova, vojna neutralnost i slične stvari", navodi Vuletić
Kaže da je siguran da su tu mnogo veći argumenti opozicije i za debatu o politici, a i sa vlastima.
Dodaje da u parlamentu vidi samo četiri opozicione stranke koje imaju određeni demokratski kapacitet i proevropsku politiku: Pokret slobodnih građana, SSP, Zeleno-levi front i Demokratsku stranku.
"Ja mislim da te stranke imaju istorijsku odgovornost danas, u ovoj zaista velikoj krizi u kojoj se nalaze Srbija i naša politika, da daju odgovor društvu na pitanje: koja je pogrešna politika dovela do nadstrešnice?", obrazlaže Vuletić.
Antić: Opozicija slaba,nacionalna opozicija razorena
Profesor Antič smatra da će pokret biti zapamćen po više stvari, ali da je najvažnije to što je organizovao najveće mitinge u istoriji srpskog naroda u proteklih 200 godina.
"To je bila posledica činjenice da je jedan deo građana, koji su nezadovoljni, prepoznao u studentima celu jednu mladu generaciju. Međutim, teško je održati takvu vrstu intenziteta, posebno ako vodite taj pokret na nedemokratski način, posebno ako istražujete javno mnjenje i u skladu s tim se postavljate", objašnjava profesor.
Prema njegovim rečima, u slučaju da je došlo do "Majdana", da je došlo do pucnjave 15. marta, ne bi se dogodilo ono što se dešava sada kad neko puca u vazduh. Napominje da je sasvim izvesno da je naša opozicija slaba, a potpuno je izvesno da je nacionalna opozicija potpuno razorena.
"Da se neko sablazne, pa pozove policiju, nego bi počeo stampedo, počela bi borba i vlast bi bila oborena", tvrdi profesor
Celu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta
Komentari (0)