Balkanske države na putu ka EU: Albanija ubrzava, Crna Gora prednjači, šta preostaje Beogradu?
Komentari17/09/2025
-18:10
Abanija je juče otvorila klaster četiri u pristupnim pregovorima s Evropskom Unijom. To je peti za nepunih godinu dana, navodeći da je cilj da poslednji klaster otvori do kraja godine. Ovim je Tirana postavila svojevrsni rekord u brzini eurointegracija i postala ozbiljan kandidat da posle Crne Gore sledeća dobije člansku kartu.
O tome šta preostaje Srbiji, koliko je Beograd ekonomski vezan za Brisel i da li postoji plan B, razgovarali smo sa Slobodanom Aćimovićem, profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je, osvrćući se na otvaranje klastera četiri, ocenio da su politički razlozi imali značajnu ulogu.
"Ne vidim nikakve preterane ekonomske performanse koje su dovele Albaniju na to mesto da tako brzo ide. Očigledno su politički razlozi to definisali. S druge strane, zapitajmo se kakvih tek ima razloga da se pominje kandidatura Ukrajine za EU", rekao je on.
On smatra da iza toga stoje pre svega politički, a ne ekonomski razlozi.
"A videćemo, možda će i biti nekog ozbiljnog nekog rasta ekonomije, ali čisto sumnjam", dodaje on.
Euronews
Odgovarajući na pitanje koliko Srbiju košta kašnjenje u evrointegracijama, kaže da ne vidi preterano koštanje ukoliko je to politička orijentacija. Dodaje da će to možda danas- sutra biti predmet razgovora, ali ako je to naš politički pravac, onda nas verovatno košta.
"Međutim, ja ipak odvajam te dve stvari u ovom geopolitičkom smislu. Svet se danas prekomponuje, i ono što nam je možda bila prevashodna i prva orijentacija pre pet, deset ili petnaest godina, nikako ne mora da znači da će to biti i u narednih pet godina", kaže on.
Povezane vesti
Profesor je ukazao na strateška, geopolitička i ekonomska prekomponovanja u svetu koja su se desila u prethodnih godinu-dve dana.
"Onda, kad tako nešto vidimo, možemo da kažemo: 'šta da radimo ako ne idemo brzo ka političkom cilju koji smo proklamovali?' Nećemo se mnogo nasekirati, ali ono što nas može zabrinuti jeste da, ako ne povećavamo izvozne prihode i prihode naših preduzeća, ne podržavamo rast BDP-a kroz izvoz. To nas ozbiljno može zabrinuti i nameće potrebu za diferencijacijom tržišta za buduće, ali i jučerašnje i današnje izvozne prihode", kaže Profesor.
Kako kaže, nesporno je da je EU u celini i dalje najveći partner Srbije, međutim, ako se pogleda po pojedinačnim zemljama, situacija je veoma promenjiva.
"Performanse iz ove godine pokazuju da je to Kina, pa nakon toga ide Nemačka. I, standardno, Italija – ona tržišta i one zemlje sa kojima smo dugo godina sarađivali", kaže on.
Dodaje da geopolitičke promene stvaraju nove političke grupacije, te je, kako kaže, neophodno dosegnuti nova tržišta koja trenutno deluju neosvojivo.
Celo gostovanje profesora Aćimovića pogledajte u video klipu na početku teksta
Marko Đurić: Srbija iskrena u nastojanjima da postane deo EU
Govoreći o evropskim integracijama Srbije, ministar spoljnih poslova Marko Đurić rekao je za Euronews Srbija da je Srbija vrlo iskrena u svojim nastojanjima da postane članica EU sa željom da bude ravnopravna i jednaka sa drugim članicama, da učestvuje u radu, u stvaranju dodatne vrednosti, ali i u odlučivanju o temama kao što su spoljna i bezbednosna politika.
"Mi smo centralno pozicionirana zemlja u Jugoistočnoj Evropi, možemo mnogo toga da ponudimo, a možemo i mi mnogo toga da dobijemo. Zamislite, imamo u našem susedstvu na istoku državu koja je već duže od jedne i po decenije članica Evropske unije, koja je dobila preko 90 milijardi direktnih sredstava u evrima iz fondova Evropske unije. Mi smo dobili značajno, značajno manje, gotovo 20 puta manje, a opet naš životni standard i snaga naših institucija nije manja od njihovih. Zamislite šta bismo mi mogli kao društvo i kao država da uradimo, da imamo tu vrstu strukturne institucionalne podrške iz evropskih fondova i sistema", rekao je.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Međutim, poručio je da želi da kaže da da imamo svako pravo da vodimo samostalnu spoljnu i unutrašnju politiku u skladu sa interesima i voljom građana Srbije i da jednostavno mi nemamo ni formalno-pravnu obavezu da se baš sa svime što u Briselu odluče složimo i to prihvatimo, jer mi nismo članica Evropske unije.
Napominje da se sa Srbijom ne može razgovarati jezikom pritisaka i da se može razgovarati i dogovarati na vrlo racionalnim, zdravim osnovama uz uzajamno poštovanje.
"To je ono što mi činimo i sa svim sagovornicima u Briselu nastojimo da radimo na produbljivanju poverenja. Vi ste videli da je u prethodnih godinu dana ovde realizovano i više poseta gospođe Fon der Lajen, najuticajnije političarke iz Brisela, predsednice Evropske komisije. I drugi zvaničnici redovno dolaze. Naravno, mnoge od država članica Evropske unije imaju različit stav od nas po nekim osetljivim temama od Kosova i Metohije pa nadalje. Ali naše umeće i veština biće kako da u narednom periodu sačuvamo naš interes pod broj jedan i kako da nađemo svoje mesto ravnopravno za stolom", rekao je.
Komentari (0)