Blok ne ide putem "sve ili ništa": Zašto EU neće uvesti carine Kini koje Tramp traži
Komentari
17/09/2025
-07:04
Donald Tramp je bacio rukavicu: želi da evropske zemlje uvedu carine od 50 do 100 odsto Kini kao deo zajedničke strategije za suprotstavljanje ruskoj invaziji na Ukrajinu. Ovaj zahtev, koji je već procureo u medije, postao je zvanična politika SAD kada ga je predsednik objavio na društvenim mrežama tokom vikenda.
U svom "pismu", kako ga je nazvao, Tramp je tvrdio da bi stroge carine na Kinu, u kombinaciji sa momentalnim prekidom svih kupovina ruske nafte, bile od "velike pomoći" za okončanje "ovog smrtonosnog, ali besmislenog rata".
"Kina ima snažnu kontrolu, pa čak i stisak, nad Rusijom, a ove moćne carine će slomiti taj stisak", napisao je.
Vreme Trampovog zahteva bilo je upadljivo: stigao je usred sve većih napora za koordinaciju između obe strane Atlantika kako bi se pojačao ekonomski pritisak na Kremlj i nateralo predsednika Vladimira Putina da sedne za pregovarački sto, piše Euronews.
Prošle nedelje, američki ministar finansija Skot Besent sastao se sa evropskim izaslanikom za sankcije Dejvidom O'Salivanom u Vašingtonu, dok se američki ministar energetike Kris Rajt sastao sa visokom predstavnicom Kajom Kalas i komesarom za energetiku Danom Jorgensenom u Briselu. U petak su ministri finansija G7 održali telefonski sastanak posvećen sankcijama.
Međutim, Trampova poruka je uništila nade da bi uskoro mogla da se formira nova zajednička linija fronta.
Dok je Brisel izrazio spremnost da ubrza postupno ukidanje korišćenja ruskih fosilnih goriva, prilično odlučno je odbacio zahtev za trocifrenim carinama.
Povezane vesti
"Sve nove mere koje će biti najavljene u okviru 19. paketa sankcija biće u potpunosti usklađene s pravilima i procedurama EU, posebno s dugogodišnjim načelom da se naše sankcije ne primenjuju van teritorije EU", rekao je portparol Evropske komisije.
U neformalnim razgovorima, diplomate su bile iskrenije - nema šanse.
Pravno tumačenje
Postoje najmanje tri ključna razloga zašto blok neće krenuti putem "sve ili ništa" koji predlaže Tramp.
Prvo, EU pravi jasnu razliku između carina, koje su trgovinski instrument, i sankcija, koje su instrument spoljne politike.
Tanjug/Arne Dedert/dpa via AP
Evropska komisija, koja određuje trgovinsku politiku za 27 država članica, uvodi carine kako bi odgovorila na konkretne slučajeve tržišnih poremećaja, najčešće zbog nepoštene konkurencije. Te carine se uglavnom zasnivaju na rezultatima detaljne istrage koja traje mesecima i u skladu su s pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO).
Čak i kada je Komisija predložila visoke carine na ruske poljoprivredne proizvode, čime je ojačan režim sankcija, to je učinjeno pod izgovorom zaštite domaćih poljoprivrednika od ruskog viška proizvodnje i nezakonitog prisvajanja ukrajinskog žita.
Za razliku od toga, Tramp ne pravi razliku između ova dva instrumenta. Za njega su carine sankcije – i obrnuto.
Povezane vesti
Tramp je koristio carine za postizanje različitih ciljeva, kao što su prisiljavanje zemalja na nepovoljne sporazume, podsticanje američkih firmi da vrate proizvodnju u SAD, povećanje budžetskih prihoda, kažnjavanje Indije zbog kupovine ruske nafte i kritikovanje sudskog procesa protiv bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara.
Ranije ove godine, Bela kuća je pokrenula potpuni trgovinski rat sa Kinom, pri čemu su carine dostigle čak 145 odsto, što je praktično onemogućilo trgovinu. Pod pritiskom, dve strane su ušle u primirje kako bi pregovarale o stabilnom sporazumu. Kao rezultat toga, SAD su snizile carine na 30 odsto – što je daleko ispod nivoa od 100 odsto koji se sada očekuje od Evrope.
Trampov pristup carinama bez ograničenja izazvao je brojne kritike, što je dovelo do sudskog procesa koji sada ide pred Vrhovni sud i preti da ugrozi njegovu celu agendu.
Povezane vesti
"EU bi trebalo da izbegne sveobuhvatne kaznene carine na Kinu u obimu koji predlaže gospodin Tramp. Takve mere bi potkopale globalni trgovinski sistem i verovatnije naškodile evropskoj ekonomiji nego što bi oslabele Rusiju. Carine koje nisu u skladu s pravilima Svetske trgovinske ogranozcije nisu pravi put", rekao je Engin Eroglu, nemački poslanik i predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Kinom.
Različiti pogledi
Drugo, EU nema politički konsenzus da pokrene tako neviđeno i radikalno ofanzivu protiv Kine, jednog od svojih najvećih trgovinskih partnera.
Iako su države članice poslednjih godina zaoštrile svoj stav prema Pekingu, frustrirane zbog industrijskih viškova, diskriminatornih propisa i manipulacije informacijama, nikada nisu bile u potpunosti usaglašene.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Podele su izbile na površinu 2024. godine kada je Brisel predložio uvođenje carina na električna vozila proizvedena u Kini kako bi se ublažili efekti subvencija. Te carine, koje su se kretale od 7,8 odsto do 35,3 odsto, smatrane su testom za agendu Ursule fon der Lajen o "smanjenju rizika" (de-risking).
Na dan donošenja konačne odluke, 10 zemalja glasalo je za mere, 12 je bilo uzdržano, a pet — uključujući Nemačku — bilo je protiv. (Komisija je tada prekinula zastoj.)
Ova podela, koja je dospela na naslovne strane i koju su stručnjaci povezali sa zakulisnim lobiranjem Pekinga, sažela je borbu Unije da postigne jedinstvo.
Iako EU više puta optužuje Kinu da je "ključni pomagač" ruske invazije na Ukrajinu i da isporučuje 80 odsto komponenti potrebnih za proizvodnju oružja, nikada nije preduzela odlučne korake da ograniči trgovinske odnose s Kinom kao posledicu toga.
"Instrument protiv zaobilaženja sankcija" (Anti-Circumvention Tool), koji može zabraniti prodaju, isporuku i prenos osetljive robe i tehnologije bilo kojoj zemlji za koju se sumnja da pomaže ruskoj ratnoj mašineriji, ostao je neiskorišćen od uvođenja pre dve godine. Taj mehanizam, koji zapravo funkcioniše kao sekundarne sankcije, zahteva jednoglasnost svih 27 država članica.
Umesto toga, EU se odlučila da stavi na crnu listu ograničen broj odabranih entiteta iz Kine i Hongkonga. Prelazak sa takvog selektivnog pristupa na carine od 100 odsto — preko noći — bio bi, blago rečeno, malo verovatan.
Oko za oko
Treće, EU je savršeno svesna rizika koji su u igri.
Kina je poznata po tome što uzvraća merama odmazde na svaku stranu odluku koju smatra štetnom po svoje nacionalne interese. U slučaju električnih vozila, Peking je pokrenuo istrage o uvozu svinjskog mesa, mlečnih proizvoda i konjaka iz EU, što je Brisel odbacio kao neosnovano.
AP Photo/Andy Wong
Na proleće je Kina otišla korak dalje, kada je ograničila izvoz sedam retkih zemnih elemenata koji su ključni za auto-industriju, energetiku, tehnologiju i sektor odbrane. Taj potez se vremenski poklopio s Trampovim "recipročnim" carinama, ali je imao globalne posledice.
Fon der Lajen je te restrikcije nazvala "ucenom" i na kraju pregovarala o rešenju koje bi ublažilo posledice po evropsku industriju. Ipak, pokazivanje sile uzdrmalo je evropske prestonice, koje su jasno videle s kakvom lakoćom Peking može izazvati ekonomsku štetu — jednim potezom olovke.
Nakon Trampovog predloga, Kina nije dugo čekala da upozori sve koji bi mogli razmišljati o carinama od 100 odsto: uradite to na sopstveni rizik.
"Kina se odlučno protivi tome da određena strana ovu temu usmerava ka Kini i da zloupotrebljava nezakonite jednostrane sankcije i princip eksteritorijalne nadležnosti protiv Kine. Ako budu povređena legitimna prava i interesi Kine, ona će odlučno preduzeti kontramere kako bi zaštitila svoj suverenitet, bezbednost i razvojne interese", izjavio je u ponedeljak portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan.
Sa ekonomskom stagnacijom kod kuće i trgovinskim tenzijama u inostranstvu, malo je verovatno da će EU imati dovoljno hrabrosti za politiku tolikog intenziteta — naročito s obzirom na Trampovu istoriju povlačenja ranije najavljenih sankcija, što bi moglo ostaviti Evropljane na cedilu.
"Trampovi maksimalistički zahtevi samo pokazuju da on zapravo nije ozbiljan u vezi sa ekonomskim pritiskom na Rusiju. Njegovi samonametnuti rokovi su prošli bez ikakve akcije. Time što američke sankcije uslovljava učešćem svih NATO zemalja, jasno je da očekuje da se ništa zapravo i ne desi", izjavila je Marija Šagina, viša saradnica Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), za Euronews.
Komentari (0)