Slom Alta banke: Od "rasta na steroidima" do filmskog iznošenja miliona
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Oduzimanje dozvole za rad Alta banci otvorilo je mnoga pitanja koja prevazilaze puku sudbinu jedne finansijske institucije. Kako je moguće da banka, koja je donedavno prijavljivala zadovoljavajuće kapitalne pokazatelje, tako brzo završi u stečaju? Da li su nadležne institucije reagovale na vreme i kakve su potencijalne posledice po poverenje u bankarski sistem, teme su o kojima su za Euronews Srbija govorili Radojka Nikolić, glavna urednica portala "Magazin Biznis", i Milan Nedeljković, dekan FEFA.
Radojka Nikolić ukazuje da brzina sloma banke postaje jasna kada se sagleda njena istorija. Prema njenim rečima, radi se o "političkom projektu" koji je započeo kada je menjačnica otkupila deo tadašnje JUBMES banke 2019. godine, da bi od 2020. poslovala pod novim imenom.
Ona je istakla da je rast Alta banke bio potpuno neprirodan.
"Od 2020. do 2026. banka je imala rast 'na steroidima'. U septembru 2020. raspolagala je sa 170 miliona evra aktive, a do septembra ove godine dostigla je gotovo 1,7 milijardi evra", objasnila je Nikolićeva, dodajući da ovakvo desetostruko uvećanje za kratak period ukazuje na privilegovan položaj i priliv novca državnih preduzeća.
Kada se politička klima promenila, nestala je i podrška.
"Onog momenta kad više nema te političke opcije, počela je da propada", zaključuje Nikolić.
Ono što ovaj slučaj izdvaja od klasičnih finansijskih propadanja jeste način na koji je novac izvučen. Nikolićeva situaciju opisuje kao filmsku, gde je došlo do "praktično legalne pljačke". Okidač za stečaj bilo je fizičko iznošenje novca, koje se dešavalo tokom nekoliko dana.
Ona je navela da su postojala jasna upozorenja, ali da se nije reagovalo na vreme. Prva saznanja o sumnjivim transakcijama izneo je advokat Ninić još u utorak, nakon izbora, ali su odluke Narodne banke usledile tek u petak noću, nakon što je iz banke, prema njenim navodima, već izneto 382 miliona evra.
Odgovornost uprave i praćenje tokova novca
Euronews Srbija
Profesor Milan Nedeljković saglasan je sa ocenom da Alta banka nije funkcionisala kao klasična banka, već više kao ogroman sistem za platni promet, gde su provizije često donosile veći prihod od kredita. On naglašava da promena vlasti predstavlja jasan okidač za povlačenje likvidnosti, a time i konačan krah.
Profesor Nedeljković ocenjuje da je fizičko izvlačenje novca totalno protivzakonita radnja.
"Da biste vi ušli u trezor banke i izvukli taj novac, neko mora da vam to dozvoli. Tu imamo komandnu odgovornost - ko je poništio procedure koje svaka banka mora da ima", istakao je on.
Nedeljković smatra da je delimično moguće ući u trag novcu, kako elektronskim transakcijama ka Severnoj Makedoniji, tako i samim novčanicama. Značajno je da, u slučaju protivzakonitog poslovanja, članovi uprave odgovaraju celokupnom svojom imovinom.
Stabilnost bankarskog sistema
Tanjug video
Oba sagovornika ističu da, za razliku od kraha Jugoskandika i Dafiment banke iz devedesetih, propast Alta banke ne bi trebalo da izazove "domino efekat" na ostale banke. Nedeljković objašnjava da zbog svog specifičnog poslovanja i izolovanosti, Alta banka nije bila direktno integrisana u sistem kroz kreditiranje ili međusobnu zavisnost sa drugim bankama.
Ipak, postoji rizik od psihološkog efekta. Zbog straha štediša zabeležen je pritisak na Banku Poštanska štedionica, koju deo javnosti percepira kao povezanu sa istom vlašću. Narodna banka i Udruženje banaka Srbije su reagovali garancijama o stabilnosti, obećavajući dodatnu likvidnost ukoliko to bude potrebno, čime bi se sprečilo širenje panike među klijentima ostalih banaka.
Kompletan razgovor sa našim sagovornicima pogledajte u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)