Kako uklopiti vežbanje u užurban raspored bez izgovora - i na poslu i kod kuće?

U vremenu ubrzanog života, obaveza i stresa, pitanje zdravlja često ostaje u drugom planu. Iako lekari godinama ponavljaju da je kretanje najbolja preventiva za brojne bolesti, mnogi na fizičku aktivnost pomisle tek kada se suoče sa zdravstvenim problemima.  

Fitnes trener i osnivač Bootcamp Srbija Marko Mažar kaže da je redovno vežbanje ključ zdravlja i dobrog izgleda. Navodi da je za to važna dispilina i da je to jedan od načina prevencije od raznih bolesti. 

“Nažalost, tek kada dobijemo problem – bilo da je u pitanju dijabetes ili bol u leđima – mi se setimo da treba da se aktiviramo i vežbamo. A zapravo, vežbanje je preventiva svih tih bolesti“, kaže Mažar i dodaje da bi redovna fizička aktivnost značajno smanjila učestale tegobe savremenog čoveka. 

Mnogi građani smatraju da je odlazak u teretanu jedini način da brinu o svom zdravlju. Međutim, naš sagovornik pravi jasnu razliku.  

“Ono što nam je najpotrebnije jeste fizička aktivnost – da se krećemo što više, jer smo stvoreni da se krećemo. Trening je nešto drugo, on podrazumeva plan i cilj, bilo da je estetski ili sportski. Ali za zdravlje je dovoljno da svakodnevno budemo aktivni – hodamo, koristimo bicikl, penjemo se stepenicama, idemo na planinarenje”, navodi on. 

Sam Mažar je do naše redakcije stigao biciklom, što je, kako kaže, još jedan primer kako se male promene u navikama mogu pretvoriti u dugoročne benefite. 

Jedna od najvećih prepreka za redovno vežbanje jeste nedostatak motivacije.

"Ja sam jutros ustao u pola pet i nisam bio motivisan, ali sam odradio svoj brzi hod i trening. To je ta razlika – motivacija je prolazna, ali disciplina je ono što nas vodi dalje“, objašnjava Mažar. 

On savetuje da građani ne razmišljaju o treninzima kao o obavezi, već da ih uvrste u svakodnevni život, makar kroz kratke i jednostavne vežbe.  

“Postoje stvari koje možete da radite i na radnom mestu – izdržaji uz zid, korišćenje stepenica u pauzi. Naučna istraživanja su pokazala da i kratke vežbe, tzv. exercise snack, imaju neverovatne rezultate”, kaže on. 

Mažar je poznat i po tome što promoviše aktivnosti koje mnogima deluju ekstremno, poput zimskog plivanja.  

“To je pre svega način života – da radimo stvari koje nam deluju nedostižno. Kada jednom probijete led, shvatite da ništa strašno ne može da vam se dogodi. Benefiti su neverovatni – od fizičkog zdravlja do mentalnog, jer hormoni sreće posle zimskog plivanja su nešto što morate doživeti”, kaže on. 

U vreme kada društvene mreže nude pregršt saveta i programa za vežbanje, postavlja se pitanje kome verovati.  

“Danas smo preplavljeni fitnes sadržajem, i teško je izabrati pravog trenera. Moj savet je da uvek gledate obrazovanje i iskustvo – prednost dajem onima koji su završili Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i koji imaju dugogodišnju praksu. Ono što je najvažnije jeste da trener zna da dozira intenzitet i da ne tretira rekreativce kao profesionalne sportiste. Pravi trener vas vodi korak po korak“, rekao je.