Kako prepoznati pravi banjalučki ćevap? Uskoro će biti lakše nego ikad
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na užarenom uglju sve počinje: meso na roštilj, lepinja na toplo, a onda luk i sve zajedno na sto. Tako se u Banjaluci služi ćevap više od stotinu godina, a sada ovaj prepoznatljivi specijalitet dobija i zvaničnu zaštitu.
Na prvi pogled banjalučki ćevap je prepoznatljiv po svom obliku - ćevapi nisu na komad, nego u pločicama. Važni su meso, receptura, lepinja, ali i način pripreme.
"On se sastoji od junetine, to je prednji deo junećeg mesa - plećka, potplećka, čerek, sa normalnim dodacima: loj i začinima. On ima i banjalučku lepinu, znači nije somun, nije pogača, nije zemička, nego banjalučka lepina koja se radi isključivo u pećima, ručni rad. Jer ćevap ne bi bio ćevap ako nije lepina kako treba", objašnjava Goran Stanivuković, vlasnik roštiljnice.
Jer, kažu Banjalučani, nije svaki ćevap banjalučki ćevap. Zato je prošle godine pokrenuta priča o zaštiti ovog specijaliteta oznakom GTS - garantovano tradicionalni specijalitet.
Za roštiljnice to znači stroga pravila, ali i za mesare i pekare. Ko ih ispuni, dobiće sertifikat. Upravo zahvaljujući sertifikaciji, ljubitelji banjalučkog ćevapa moći će da prepoznaju gde se služi originalna receptura.
"Taj naš banjalučki ćevap, koji je pripremljen po odobrenom tradicionalnom receptu, koji se nalazi u našoj poznatoj banjalučkoj lepinji, koji je serviran na tanjiru, u prilogu ima malo luka, a odozgo je ta mala salveta, presavijena na trokut, sa čačkalicom u sredini", kaže Aleksandra Simić iz Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj u Banjaluci.
Dakle, od mesa do salvete, sve ima svoje mesto. Cilj je jasan: sačuvati ugled banjalučkog ćevapa, sprečiti imitacije i, ono najvažnije, sačuvati ukus koji Banjaluku čini prepoznatljivom već više od jednog veka.
Povezane vesti
Komentari (0)