Zašto neki pušači obole od raka, a neki ne: Konačno utvrđeno koliko genetika igra ulogu u razvoju teških bolesti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Naučnici su prvi put pronašli jasne dokaze o tome koliki je uticaj genetike na razvoj raka, naglašavajući potrebu da se personalizovani pristup uključi u prevenciju i lečenje ove bolesti.
Mnogi pušači nikada ne razviju rak pluća, dok se kod pojedinih ljudi koji nikada nisu pušili ova bolest ipak javlja. Slično tome, ne svako svako ko je izložen sunčevoj svetlosti rak kože.
Nova studija objavljena u časopisu Nature mogla bi da objasni jednu od dugogodišnjih misterija biologije raka: zašto ljudi koji su izloženi sličnim faktorima rizika iz okruženja često imaju potpuno različite ishode.
"Ova studija pruža fascinantan nagoveštaj da naši nasleđeni geni mogu imati veliki uticaj na način na koji se rak razvija nakon oštećenja DNK", rekao je Sem Godfri, rukovodilac istraživačkih informacija u organizaciji Cancer Research UK, u saopštenju za javnost.
Istraživači su otkrili da čak i relativno male nasleđene razlike u genima mogu da promene način na koji se tumori razvijaju nakon izlaganja istom oštećenju DNK. Smatraju da njihovi rezultati ukazuju na potrebu da se u buduće strategije prevencije i skrininga raka uključe nasledna genetika i raznolikost populacije.
Nalazi sugerišu da genska osnova koju osoba nasledi pomaže u određivanju toga koje će mutacije opstati, kako će se tumori razvijati i, potencijalno, kako će odgovoriti na lečenje.
"Po prvi put uspeli smo da pokažemo u kojoj meri genska osnova utiče i na procese nastanka mutacija i na puteve koji vode razvoju tumora", rekao je Dankan Odom, koji je vodio istraživanje dok je radio u Institutu CRUK Kembridž, a sada radi u Nemačkom centru za istraživanje raka (DKFZ) u Hajdelbergu.
Povezane vesti
Istraživači su koristili četiri genski različita soja miševa kako bi oponašali nivo raznolikosti sličan onom kod ljudi, piše Euronews.
Zatim su sve životinje izložili identičnim dozama poznatog kancerogena za jetru - dietilnitrozamina, koji se nalazi u duvanskom dimu i pojedinim prerađenim namirnicama. Poznato je da ova supstanca izaziva oštećenja DNK u ćelijama jetre, što dovodi do mutacija koje mogu pokrenuti rast tumora.
Iako su svi miševi dobili istu dozu kancerogena u istom uzrastu, sa 15 dana života, i pod strogo kontrolisanim uslovima, rak se razvijao različitim evolutivnim putevima u zavisnosti od njihovog genetskog nasleđa. Naučnici su analizirali gotovo 600 tumora kako bi rekonstruisali način na koji su se razvijali.
Unsplash/National Cancer Institute
Iako su mnogi tumori na kraju aktivirali iste biološke procese koji podstiču rast raka, do toga su dolazili različitim mutacijama i genetskim promenama. To ukazuje da nasleđena DNK utiče ne samo na rizik od razvoja raka, već i na način na koji se tumor razvija kada jednom počne da nastaje.
Nalazi potvrđuju značaj personalizovane medicine
Istraživači navode da bi rezultati mogli imati važne posledice za skrining raka i razvoj precizne medicine.
"Ako genska osnova utiče i na rizik od razvoja raka i na evolutivni put tumora, buduće strategije prevencije i skrininga moraće da uzmu u obzir naslednu genetiku i raznolikost populacije", rekla je autorka studije Sara Ejtken, docentkinja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl, koja je na istraživanju radila i u Institutu CRUK Kembridž.
Naučnici takođe pretpostavljaju da nasledna genetika može uticati i na odgovor organizma na terapije koje ciljaju DNK tumora, uključujući pojedine oblike hemoterapije i radioterapije.
Povezane vesti
"Način na koji ljudi reaguju na lekove protiv raka verovatno se razlikuje u zavisnosti od njihovog genetskog nasleđa, zbog čega će možda biti potrebno da dijagnostiku i terapiju prilagođavamo svakom pacijentu", rekla je Ejtken.
Ukoliko se ovi rezultati potvrde i kod ljudi, mogli bi otvoriti put ka još preciznijem izboru terapije i boljoj proceni individualnog rizika za razvoj raka.
"I dalje su potrebna dodatna istraživanja kako bismo razumeli šta ovi rezultati znače kod ljudi, ali ovo otkriće moglo bi da promeni naše razumevanje načina na koji rak nastaje i da dovede do efikasnijih i preciznijih metoda borbe protiv ove bolesti", zaključio je Sem Godfri.
Komentari (0)