Selaković za Euronews Srbija: EXPO pokrenuo projekte koji su čekali decenijama

Ministar kulture Nikola Selaković najavio je u razgovoru za Euronews Srbija završetak radova na novom Istorijskom muzeju Srbije u zgradi stare Železničke stanice u Beogradu do EXPO 2027, ističući da će ovaj projekat, uz modernu postavku, ojačati nacionalni identitet i promovisati kulturni turizam, uz kritiku nedostatka izložbenih prostora za bogato arheološko nasleđe Srbije.

Prema njegovim rečima, ovaj projekat će doprineti promociji kulturnog turizma, oblasti u kojoj Srbija ranije nije bila dovoljno prepoznata. Ministar je istakao da muzeji nisu samo turističke atrakcije, već pre svega institucije za zaštitu kulturne baštine. Istorijski muzej je jedan od šest muzeja koji će biti obnovljeni ili izgrađeni od nule, poput Arheološkog muzeja na Savskom trgu.

Prepričavajući istorijat, Selaković je objasnio da je muzej osnovan 1963. godine tokom komunističkog perioda, ali kao "nedonošče" u kontekstu stvaranja identiteta novih nacija unutar Jugoslavije. Decenijama nije imao sopstvenu zgradu, već je koristio privremeni prostor na Trgu Nikole Pašića. Odlukom Vlade Srbije pre četiri ili pet godina, dodeljena mu je zgrada bivše Železničke stanice iz 1884. godine.

"Početkom ove godine ušlo se u teške i kompleksne radove, to je zgrada iz 1884. godine, bombardovana i rušena najmanje tri puta. Sada kada su skinute zidne obloge, instalacije i kada uđete, vidite tragove teške prošlosti kroz koje je prošla u periodu kraćem od 150 godina", rekao je Selaković, ističući fizičke ožiljke zgrade kao simbol srpske istorije.

Ministar je posebno naglasio ulogu Istorijskog muzeja u negovanju nacionalnog identiteta i obrazovanju. Prema njegovom mišljenju, Srbija je jedna od retkih zemalja u ovom delu Evrope sa duboko ukorenjenom sopstvenom državnošću, a muzej treba da pomogne u predstavljanju te tradicije sadašnjim i budućim generacijama.

"Da bismo bili svesni toga moramo učiniti sve u našim rukama da to predstavimo sadašnjim i budućim generacijama. Da bismo znali gde je koren te državnosti, kako se razvijala, kroz šta su Srbija kao država i Srbi kao konstitutivni element te države, prolazili da bismo danas bili ovde gde jesmo i da bismo znali kako moramo da upravljamo u budućnosti", rekao je Selaković.

On je rekao i da posao nije samo u uređenju zgrade, već i u stvaranju stalne postavke uz pomoć modernih tehnologija, kako bi sadržaj bio pristupačan generacijama 21. veka. Cilj je da muzej bude spreman pre EXPO-a 2027, kako bi gosti mogli da vide dugi istorijski put razvoja srpske države i kulture.

"Niko nije verovao da će ti projekti biti realizovani"

Euronews Srbija

Iako EXPO nije glavni razlog, ministar je istakao da je ova manifestacija pokrenula projekte koji su čekali decenijama.

"Da li je to u okviru projekta 'Skok u budućnost' koji se odvija, mogu da kažem slobodno na inicijativu državnog rukovodstva, a povodom domaćinstva nad EXPO, mislim da to nije glavno pitanje. Odlična je stvar što je organizacija EXPO-a pokrenula mnoge projekte koji su čekali decenijama i za koje niko nije verovao da će biti realizovani", objasnio je on.

Selaković je naglasio potrebu za novim muzejima poput Prirodnjačkog muzeja i rekonstrukcijom Muzeja vazduhoplovstva. Ujedno je kritikovao trenutno stanje arheološkog nasleđa, ističući da Srbija ima 17 rimskih imperatora rođenih na svojoj teritoriji, ali nedostatak adekvatnih izložbenih prostora.

"Dičimo se svuda u svetu da je na teritoriji Srbije rođeno 17 rimskih imperatora, pa kada stranci, a i naša deca dođu i kažu da ih odvedemo da vide to bogato arheološko nasleđe - vi ne možete da ih odvedete", dodao je ministar. Takođe je pomenuo potrebu za novim pozorišnim scenama u obnovljenoj Staroj pošti pored Arheološkog muzeja, naglašavajući da se projekti ne ograničavaju samo na Beograd.

"Kultura nije samo pozorište"

Govoreći o kritikama iz opozicionih krugova, Selaković je istakao da one često dolaze od strane glumaca, ali da kultura nije samo pozorište. On je istakao da su glumci najvidljiviji, ali da postoje hiljade bibliotekara i arhivista koji rade u tišini.

Kao primer uništavanja kulture, naveo je bombardovanje Narodne biblioteke 1941. godine, sa ciljem brisanja dokaza o srpskom identitetu, a ne Narodnog pozorišta.

"Kada je neko želeo da zada smrtni udarac našoj kulturi 6. aprila 1941, nemačke snage su bombardovale Narodnu biblioteku, sa ciljem da se unište dokazi o postojanju srpskog naroda, državnosti i kulture. Nisu gađali Narodno pozorište", rekao je on.

Ministar se osvrnuo i na dodelu sredstava kroz konkurse Ministarstva kulture kao ključnu meru kulturne politike. Objasnio je da se time afirmišu vrednosti koje država smatra važnim, poput otkupa knjiga za biblioteke koje doprinose kulturnom nasleđu, a ne popularnim romanima.

Ujedno je i kritikovao radnike u kulturi koji su učestvovali u blokadama, a sada zarađuju od državnih sredstava preko serija finansiranih od Telekoma Srbije.

Selaković je posebno pohvalio i Nacionalni festival filma i televizije, uprkos pokušajima podrivanja.

"Festival je uspešno održan uprkos pokušajima podrivanja tog festivala. Imali smo mađarsku kinematografiju kao prvog gosta prvog Nacionalnog festivala, prvi put smo imali vidljive kao slavodobitnike one koji su iza kamera, koje niko nije cenio i nisu viđeni, od šminke, zvuka, specijalnih efekata, scenografije, svih ljudi koji učestvuju u nastanku jednog audio-vizuelnog dela", rekao je Selaković dodaje da zbog toga "ne razume zašto su nekima bliži festivali u Sarajevu ili Hrvatskoj nego u Srbiji".

"Prigovaraju nam isti koji su na vlasti zatvarali muzeje"

Selaković je istakao da otvaranje i obnova muzeja izazivaju otpor kod pojedinaca iz opozicije koji nisu ulagali u kulturu tokom svojih mandata. Naveo je da su u njihovo vreme muzeji bili zatvoreni, poput Narodnog muzeja koji je bio nedostupan 15 godina. Kao primer napretka, ministar je pomenuo izložbu tri remek-dela Galerije Borghese iz Rima u Spirtinoj kući u Zemunu, zgradi iz 19. veka koja je bila zatvorena 25 godina.

"To je kuća porodice Spirta iz 19. veka, fantastično delo arhitekture koje je 25 godina bilo zatvoreno, kao što je 15 godina bio zatvoren Narodni muzej“, rekao je Selaković, naglašavajući da otvaranje kulturnih institucija dokazuje nesposobnost prethodnih vlasti.

Tako je i kritikovao licemerje onih koji osporavaju projekte poput Beograda na vodi, ali uživaju u njegovim benefitima.

"To je kao kada subotom popodne i nedeljom odete na Savsku promenadu i gledate mnoge ljude koji su napadali projekat Beograd na vodi, ali vidite da tu dolaze i šetaju se i uživaju u tom delu Beograda koji je bukvalno nastao u prethodnoj deceniji“, citirao je ministar.

Euronews Srbija

Govoreći o festivalima, Selaković je prepričao situaciju sa Nišvilom, koji je dobio 55 miliona dinara od grada Niša, ali se suočava sa kritikama da je sveden na lokalni nivo. On je uporedio to sa Exitom, komercijalnim festivalom koji je država ranije finansirala kao turistički brend, postavljajući pitanje njegovog doprinosa srpskoj kulturi.

"Recite mi koji je doprinos takvog nečeg srpskoj kulturi?", rekao je Selaković dodajući da je Exit pre svega turistički brend.

On je istakao i da je Nišvil najviše podržan u budžetu grada Niša. Ministar je pak, izrazio čuđenje što festival poput Guče, poznat po izvornoj srpskoj muzici, decenijama nije dobio podršku iz republičkog budžeta.

"Rečeno mi je da preko 20 godina nijedan dinar nije dat za festival Sabor trubača u Guči iz republičkog budžeta. To je tema za razgovor", naglasio je on.

"Ako mi ne čuvamo ćirilicu, neće niko drugi"

Selaković je posebno istakao važnost zaštite ćirilice, upozoravajući na njeno moguće izumiranje do 2050–2060. godine ako se ne preduzmu mere.

"Ako je ne čuvamo mi, neće niko drugi. Studije pokazuju da ako ne budemo preduzeli jasne mere po pitanju zaštite ćirilice, do 2050–2060. nje više neće biti. Moći ćete da je vidite na groblju i u starim knjigama“, upozorio je ministar, najavljujući kampanju i poreske olakšice za očuvanje srpskog pisma u saradnji sa lokalnim vlastima i Ministarstvom finansija.

Takođe je najavio otkup dvorskog svećnjaka dinastije Obrenović od aukcijske kuće u Nemačkoj, koji će uskoro stići u Srbiju, kao deo napora za vraćanje kulturnih dobara. 

Na kraju, ministar je izrazio želju za ozbiljnom podrškom amaterizmu u kulturi, verujući da je to temelj za razvoj profesionalizma.

"Koristim priliku da najavim, nadam se da ću dobiti podršku Ministarstva finansija i Vlade, a to je ozbiljna podrška amaterizmu u kulturi, samo tako možemo imati dobar profesionalizam“, zaključio je Selaković u razgovoru za Euronews Srbija.