Od komunista do "pokreta": Kako su se izbori i partije promenili od 1990. do danas?

Pre 35 godina Srbija je dobila novi ustav kojim je ukinut jednopartijski i uveden višepartijski sistem, što je bio uvod u prve višestranačke izbore. Koliko se politička klima promenila od tada do danas?

Prvo slobodne izbore i odlazak komunista sa vlasti, tražila je opozicija u oči prvih višestranačkih izbora 1990. godine. Komunisti više nisu na vlasti 35 godina kasnije, ali je pitanje izbornih uslova ostalo nezaobilazna tema političkog života.

Euronews

"Izbori su ušli u krizu, ovi izbori od 2012. pa nadalje, jednostavno, ova partija koja je sada na vlasti, koja je dominantna, smatra da izbori mogu biti samo neka vrsta dekora i njene legitimacijske potvrde. Ali ne, oni ne prihvataju mogućnost da oni mogu na izborima da izgube vlast", rekao je Za Euronews Srbija Zoran Panović, novinar i programski direktor "Demostata".

"Imali smo nekakve poštene izbore koje nisu osporavali od 2000. do 2012. pa možda čak i ove 2014. Mislim da je razlog u deformaciji političkog sistema sa dominantnom partijom. Kada jedan ima toliko veliku vlast, kao što je Milošević imao u 90-ima, onda to stvara kontratežu na drugoj strani", dodao je za Euronews Srbija Zoran Ostojić, novinar Tanjuga.

Euronews

Proporcionalni izborni sistem sa jednom izbornom jedinicom, za koji su karakteristične koalicione vlade u Srbiji, ustanovljen je 2000. godine. I nakon tih izbora, do 2014. nije se događalo da jedna lista može samostalno da formira vlast. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji ima 123 političke stranke. Međutim, dominantni politički akteri kao da prave otklon od partija i najavljuju formiranje pokreta. 

Vlast, Pokret za narod i državu, a studenti u blokadi, studentski pokret koji se ograđuje od političkih stranaka.

"Omraženi su s jedne strane jer imamo tu neku vrstu, zaista neke partokratije višedecenijske, zapošljavanje, privilegije. I tu, na tom nivou, jedna partokratija postoji, pogrešno shvaćena politička partija sama po sebi. A s druge strane, imate jednu konstantnu kampanju koja se vodi protiv političkih partija. Znam, one ne trebaju i da su iskompromitovane i zato je sve to. Ali političke partije su temelj pluralizma i višepartizma u jednom društvu. Ne može to biti niko drugi, razumete. I nama je potrebna regeneracija partijske scene na neki način", podvukao je Panović. 

Da i političke organizacije beže od pojmova partija ili stranka u svojim nazivima, pokazuje i veliki broj novoosnovanih organizacija koje su za ime uglavnom uzimale reč pokret. U prilog izraženog antipartizma u političkoj javnosti, Panović dodaje i da se danas na protestima retko mogu videti stranačke zastave što, kaže, 90-ih nije bio slučaj.