Ministar Vujić za Euronews Srbija: Krivični zakon mora biti jasan, precizan, moderan, uz poštovanje pravne tradicije

Završena je javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije, ali polemike i kritike ne jenjavaju. Zamerke su pristigle iz različitih krugova – od stručnjaka, nevladinih organizacija, do opozicionih političara, pa ostaje otvoreno pitanje da li će one biti u potpunosti usvojene i kako će uticati na konačni tekst zakona. Ministar pravde Nenad Vujić u razgovoru za Euronews Srbija odbranio je proceduru javne rasprave o izmenama Krivičnog zakonika Srbije, ističući da je drugi krug započet 9. septembra nakon prvog u oktobru 2024. godine, gde su primedbe delimično ugrađene. On je naglasio da Ministarstvo pravde saslušava sve argumente, prikuplja primedbe sa rasprava, mejlova i okruglih stolova, te da će prihvatiti sve dobronamerne sugestije i konstruktivne predloge za modernizaciju zakonodavstva u skladu sa celokupnom kaznenom politikom.

Dok kritičari optužuju da se izmene rade "na brzinu", kao i na nedostatak prostora za stručnu debatu, Vujić je podsetio da je prvi krug debate održan u oktobru 2024. godine, a da su primedbe iz njega ugrađene. Ministar je istakao da Ministarstvo pravde ne beži od rasprava i saslušava argumente, ali da usvajanje potencijalnih predloga mora da se procenjuje u skladu sa celokupnom kaznenom politikom.

"Prvi krug javnih rasprava je bio u oktobru 2024. Onda iz njih imamo određene stvari koje smo uneli u izmene Krivičnog zakona. Svako dobronameran ko analizira videće jasno kada je počela javna rasprava, koje su bile primedbe i koje smo obrazloženo usvojli. Ministarstvo pravde nikad ne beži od javne rasprave i sasluša argumente", rekao je Vujić i dodao da se primedbe prikupljaju sa javnih rasprava, mejlova i okruglih stolova, te da će biti još prezentacija.

Kako kaže, ministarstvo će prihvatiti dobronamerne kritike i konstruktivne predloge za modernizaciju zakonodavstva.

Na pitanje o promenama primedbi u prvom i drugom krugu rasprave, a u političkom kontekstu koji se promenio u tih godinu dana, Vujić je primetio da su neke primedbe više medijski spinovane nego stručne.

"Više se u medijima ide izvan onog što je struka, više je nekakva dnevno-politička atmosfera u kojoj se neke stvari spinuju i predstavljaju na način koji nije tako upisan ni u krivičnim delima i to je nešto što možda stvara neke šumove. Kada je u pitanju Krivični zakon u pitanju mi gledamo da on bude jasan, precizan, moderan, prateći i našu pravnu tradiciju", citirao je ministar.

Kritičari zameraju preciznost novih normi, pitajući kako će one garantovati slobodu ljudskih prava. Vujić je objasnio da se izmenama pristupa obazrivo, sa godišnjom debatom, i da norme imaju širinu koju sudovi tumače. Kao primer je naveo evropske standarde, poput onih Evropskog suda za ljudska prava, posebno u vezi sa blokadom saobraćajnica.

"Mi pristupamo izmenama obazrivo jer godinu dana imamo debatu, ona sigurno kao svaka pravna norma ima određenu širinu - zato postoje sudovi i imate sudski postupak i slobodno sudijsko uverenja. Jedan od učesnika debate na Zlatiboru, bivši sudija je u šali rekao 'a šta ćemo mi kao sudije da radimo'. Dakle, zakon nije uputstvo za upotrebu. Imate jedan prostor gde taj zakon prati život. Kada govorimo izlasku na saobraćajnice tu pratimo evropske trendove - standarde u okviru Evropske unije, u odnosu na Evropski sud za ljudska prava. Jer kao što svako ima pravo da izađe na protest, tako uvek imamo stav 2 u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima - koje je vaše pravo ako niste učesnik tog protesta? Imate pravo na slobodu okupljanja, ali ta sloboda ne može ugrožavati prava drugih da se kreću, idu na radno mesto...", rekao je Vujić.

Naglasio je da ovo nije kriminalizacija protesta, već balans prava, usklađen sa EU. Govorio je i o izmenama krivičnog zakonodavstva koje se tiču dela obljube bez pristanka, usklađenom sa Istanbulskom konvencijom, gde se pooštravaju kazne za silovanje do doživotnog zatvora, rekavši da prema novim izmenama postoje dva nova elementa koja šire štite žrtve, a to su elementi sile i pretnje.

Prvi utisci o primedbama pokazuju fokus na korekcijama i definicijama, posebno u ekološkom kriminalu, usklađenom sa EU direktivom 1203. Vujić se osvrnuo i na sugestije radne grupe za slučaj Ribnikar, uključujući obučavanje maloletnika za oružje, savetovanje za krivična dela preko interneta, i pooštravanje krivičnog dela nasilja u porodici.

"Te primedbe idu za nekim korekcijama, nekakvim dodatnim definisanjima, dodatnim pojašnjenjima, naravno mi ćemo sve primedbe proučiti detaljno i sa stručnjacima koji su angažovani i videti da li one poboljšavaju i unapređuju, pogotovo one koje se odnose na novu glavu - ekološki kriminal. Tu se usklađujemo da direktivom EU 1203, dakle radi se o čitavoj lepezi dela koja se odnose na ekološki kriminal", rekao je ministar. 

O balansu između kažnjivosti podsticaja na nasilje na mrežama i kritičke debate, Vujić je istakao jasne razlike, sa tužilaštvom i sudovima kao arbitrom.

"Postoje jasne razlike, šta je pozivanje na nasilje, a šta javna debata. Zato uvek imate tužilaštvo i sud koji će to ocenjivati. Propisi postoje u većini evropskih zemalja i tu imamo neku praksu na koju se možemo ugledati", rekao je.

Ministar je takođe istakao da će se pooštriti kazne i za dela osvetničke pornografije.

"Ono što je vezano za ova dela koja se tiču interneta, to je osvetnička pornografija. I to prepoznajemo kao krivično delo. Svako deljenje sadržaja koji ste možda dobili od druge osobe, ali ona se saglasila da pošalje vama, a ne da drugima šaljete ili da kad posedujete takve snimke, ne smete pretiti objavljivanjem - to je krivično delo takođe", naglasio je Vujić. 

Izmene bi trebalo da budu pred poslanicima u decembru, uz mišljenja EU i Saveta Evrope, uključujući antikorupcijske mere.

"Pooštravanje krivične odgovornosti za lažne dojave o bombama"

Euronews

Ministar se osvrnuo i na "epidemiju" lažnih dojava o bombama o školama, posebno na jučerašnji primer kada je takva dojava stigla u više od 800 škola širom Srbije. Roditelji i javnost traže sistemsko rešenje, pitajući se kako je fizički moguće proveriti svaku dojavu. Ministar Vujić je istakao da je ovo prvenstveno nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koji svaku dojavu savesno proveravaju prema utvrđenoj proceduri.

Vujić je naglasio da se u budućim izmenama zakona razmatra pooštravanje krivične odgovornosti za one koji šalju takve dojave. On je podsetio da se radi o obliku sajber terorizma, te da je neophodno ojačati institucije za identifikaciju počinilaca i pooštriti kazne.

"U određenim izmenama koje mogu da se rade videćemo da pojačamo krivičnu odgovornost lica koje takve dojave šalju, potrebno videti koje se tehnologije koriste, najčešće je to jedna vrsta sajber terorizma. Tako da treba tu raditi dodatno i ojačati institucije koje će raditi na utvrđivanju odgovornosti lica i onda pojačano kažnjavanje lica koje to radi. Potrebno je i ojačati te istražne radnje kako bismo sprečili tu vrstu dojava", naglasio je ministar, ističući potrebu za jačanjem istražnih kapaciteta.

Posebnu pažnju privukao je napad na nstofnu Sandru Božić. Ministar je oštro osudio fizičko nasilje, ističući da je nedopustivo tolerisati takvo ponašanje politikom nekažnjavanja. Vujić je upozorio da takvi incidenti mogu dovesti do opasnih sukoba i podsetio na tragične slučajeve poput ubistva Čarlija Kirka. On je pozvao na snažnu reakciju institucija i vraćanje debata u okvire normalnosti.

"Svi moramo da budemo svesni da fizički napadi koji se dešavaju su nedopustivi i mora da se reaguje jasno i odlučno i da ne možemo da tolerišemo politikom nekažnjavanja takvog ponašanja jer to onda ulazi u jednu opasnu sferu i zonu gde sve političke razlike rešavamo sukobima, gde možemo govoriti i o slučaju Čarlija Kirka koji je ubijen. To su posledice nasilja i promocije nasilja i politike nekažnjavanja, zato je neophodna snažna reakcija, vratiti to u institucije, u normalnu ljudsku debatu", istakao je ministar i dodao da pritisci na pravosuđe, poput demonstracija ispred sudova, predstavljaju krivično delo i ugrožavaju demokratiju. Napadi na političke istomišljenike su, po njegovim rečima, nedopustivi jer svako ima pravo na slobodno izražavanje bez straha.

"Požurivanje slučaja nadstrešnica može kompromitovati proces"

Euronews

Godišnjica pada nadstrešnice bila je prilika da se diskutuje o efikasnosti pravosuđa. Vujić je branio institucije, ističući da požurivanje može kompromitovati proces. Prepričavajući primere iz inostranstva, ministar je naveo da su takvi slučajevi kompleksni i zahtevaju detaljna veštačenja.

"Apsolutno da požurivanje može da kompromituje proces, pravo i pravosuđe moraju da rade efikasno i brzo, ali moraju da vode računa o procesnim radnjama koje vrše jer svaka greška može da se završi oslobađajućom presudom, da ceo predmet padne i onda se u javnosti pojavljuju neke druge stvari. Želja za nekakvim požurivanjem, kažnjavanjem više je izvikivanje onih koji ne znaju to treba da funkcioniše", rekao je Vujić.

On je kritikovao bivše sudije i tužioce koji zlonamerno optužuju za sporost, navodeći primere iz Nemačke i Japana gde su slični postupci trajali godinama. U Nemačkoj, obrušavanje vijadukta zahtevalo je četiri godine priprema, dok je u Japanu slučaj iz 2012. završen tek 2018. godine.

Na pitanje da li su opravdane sumnje javnosti da se politika meša u pravosuđe, ministar je naglasio nezavisnost tužilaštva i sudova. Vujić je upozorio na opasnosti pritiska, poput blokada zgrada u Valjevu i Novom Sadu, koje rađaju sumnje u nepristrasnost.

"Pravosuđe mora da radi nezavisno, tužilaštvo je samostalno i tu više vidimo neki okolni pritisak. Taj pritisak može da rađa sumnju, pogotovo su opasne te blokade zgrade, napadi na zgradu tužilaštva kao u Valjevu, blokada zgrade suda u Novom Sadu, gde se vi onda pitate kada je neko doneo presudu, da li je onda ona doneta na adekvatan način po slobodnom sudijskom uverenju ili imate pritisak ulice", zaključio je Vujić.