Ambasadorka Rumunije Silvia Davidou u emisiji Diplomat: Srbija pripada evropskoj porodici

Ambasadorka Rumunije u Srbiji, Silvia Davidou, u emisiji Diplomata istakla je da Srbija pripada Evropskoj uniji i da svaki njen građanin duboko oseća pripadnost evropskoj porodici. Ona je naglasila važnost udruživanja napora i odlučnih koraka Srbije ka punopravnom članstvu, ali i istakla značaj stabilnog prijateljstva sa Rumunijom, ekonomske saradnje, modernizacije infrastrukture i očuvanja prava rumunske manjine u Srbiji.

Tokom vaše karijere ste videli kako diplomatija evoluira preko granica i kroz vreme. Šta za vas znači biti ambasador 2025. godine?

Da, ovo mi je treće ambasadorsko mesto i mogu da kažem da postoji ogromna razlika između sadašnjeg vremena i onoga kada sam bila diplomata, ne samo kao ambasador. Međunarodni odnosi su se razvili, i mislim da se i naš posao razvio. On je postao kompleksniji, zahtevniji i od nas traži mnogo više nego ranije. 

Okruženje je potpuno drugačije i izazovi su brojni. 

Svaki dan se menja scena pred nama. Stvari koje su pre dve godine bile normalne, danas više nisu. Društvo je zahtevnije, ljudi očekuju od diplomatije i diplomata da se ponašaju drugačije, da budu odlučniji, da brane svoja prava i pokažu da smo uključeni i štitimo njihove interese. Sve je komplikovanije jer moramo biti prisutni i na društvenim mrežama. Diplomatija više nije ono što je nekada bila – zatvorena vrata, tihi razgovori. Moramo biti vidljivi i glasni jer ljudi očekuju da pokažemo da ispunjavamo ono što se od nas očekuje.

Na poslednjoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2025. godine, Srbija i Rumunija potvrdile su da će održati tradicionalno prijateljstvo. Šta danas znači ova fraza u modernoj diplomatiji?

Taj trenutak u februaru ove godine je samo kap u dugogodišnjim bilateralnim odnosima. Ministri su se sastali u Minhenu, ali mi imamo dugi niz sastanaka na ministarskom i nižim nivoima. Možda ne toliko koliko bismo voleli, ali imamo stabilno prijateljstvo. Kao i svako prijateljstvo, ima uspona i padova, ali mi smo na vrlo dobrom putu.
To je tradicionalno prijateljstvo koje mnogi zvaničnici ističu. Verujem da imamo stabilan i čvrst odnos, koji prevazilazi same sastanke i duboko je ukorenjen u povezivanju naših naroda. Mi smo susedi i vrlo dobri susedi. Posebno je važno da naše dve zemlje u ovom nestabilnom regionu nikada nisu ratovale. To je vrlo poseban odnos.

Koji su prioriteti Rumunske ambasade u ovoj saradnji?

Imamo dugu listu pitanja koja su nam prioritet. Pre svega, želeli bismo bolju povezanost u infrastrukturi, što je prioritet za obe strane. Želimo da naši projekti izgradnje autoputa između Temišvara i Pančeva dobiju oblik. Trenutno su na dobrom putu. Takođe želimo da železnička povezanost ponovo počne – imali smo pauzu, ali je dobro da se nastavlja i uskoro će postati realnost. Energetski projekti su takođe važni, ali najvažniji je ljudski faktor – ljudski odnosi, zajednice i manjine sa obe strane granice, koji funkcionišu vrlo dobro. Ljudi se povezuju kroz različite formate i dele iskustva.

Koje su prekogranične inicijative između Rumunije i Srbije ili regionalna partnerstva u 2025?

Ponosna sam što je Rumunija-Srbija IPA-CBC Interreg jedan od najuspešnijih programa na nivou EU. Pokazuje posvećenost evropskim vrednostima, saradnji i dodavanju vrednosti našim zajednicama kroz ekonomski razvoj, obrazovanje i zaštitu životne sredine. Program je efikasan, finansijski je rastao i nedavno je u Temišvaru proslavljena 35. godišnjica Interreg programa.

Screenshot Euronews Video

Kako Rumunija vidi pristup Srbije EU i svoju ulogu u tom procesu?

Mislim da smo bili stalni pristalica pristupanja Srbije EU i napora ka članstvu. To nije lak put, i znamo iz sopstvenog iskustva da nije bio lak. Zahteva mnogo truda, mnogo žrtava i kompromisa, i sve u svemu je zahtevan proces. Ali jedna stvar koju želim da podvučem na kraju krajeva jeste da se trud, kompromis i žrtva isplate. Rumunija je videla punu transformativnu moć članstva u EU u proteklih 18 godina. I sada shvatam da smo dostigli većinu u EU kao članovi EU. I zaista ne mogu da zamislim svoju zemlju van toga. Srbija pripada EU, uverena sam u to.  I tokom mojih godina ovde u Srbiji, shvatila sam da duboko u sebi svaki građanin Srbije zna da pripada evropskoj porodici. Dakle, to je pitanje udruživanja napora, snaga i spremnosti i pravljenja odlučnih koraka ka punopravnom članstvu.

Kako Rumunija balansira svoje obaveze prema NATO-u i regionalnu stabilnost?

Ne vidim kontradikciju. Rumunija je posvećena očuvanju mira i stabilnosti, svesna svih bezbednosnih pretnji. Aktivno učestvuje u KFOR-u od njegovog početka, sa oko 180 vojnika na terenu i snažnom prisutnošću u EO4 Altea, što je značajan doprinos stabilnosti regiona.

Ekonomska saradnja Srbije i Rumunije

Ove godine trgovinska razmena prešla je dve milijarde evra. Koji sektori pokreću ovaj rast?

Tradicija saradnje postoji u energetici, poljoprivredi, elektronici i elektrotehnici. Takođe radimo na IT, telekomunikacijama i inovacijama. Turizam je veliki faktor – srpski turisti posvećeni su Rumuniji i obrnuto, što pokazuje snažnu mobilnost i međusobno povezivanje.
 
Podvući ću još jedan aspekt naše ekonomske saradnje, koji je ponovo povezan sa ljudskim faktorom: turizam. Mislim da smo počeli ponovo da otkrivamo jedni druge, i odlično je ako vikendom odete u Golubačku tvrđavu ili u Kladovo ili Veliko Gradište, videćete da najmanje jedna trećina automobila koji su parkirani na javnim mestima ima rumunske tablice. To pokazuje mnogo kretanja preko granice. Ako odete u Temišvar, nedavno sam bio tamo, čula sam srpski na ulici kao skoro drugi jezik. Mnogo srpskih turista, mnogo Srba u poseti, prisustvuje različitim događajima, bilo političkim ili kulturnim. Dakle, turizam je veliki faktor u ovoj slici. 

Pomenuli ste i radove koji se obavljaju na železničkim vezama između Temišvara i Beograda. Kako ide ovaj proces modernizacije, i kakvo je njegovo trenutno stanje, i kako ovo zapravo može uticati na regionalnu mobilnost, kao što smo pomenuli? 

Mislim da ovde imamo problem koji je na ivici da bude prevaziđen. Imali smo fizičku infrastrukturu između Temišvara i Vršca i Temišvara i Kikinda postoje, i samo treba da se dogovorimo između dve železničke kompanije o nekim dugogodišnjim pitanjima. I mislim da će se normalan saobraćaj nastaviti u doglednoj budućnosti. Veoma sam optimistična  u tom pogledu. Kao što sam već spomenula, radujemo se završetku autoputa između naše dve zemlje. To će biti veoma neophodan dodatak već postojećoj infrastrukturi. Imamo glavnu povezanost, da tako kažem, put koji postoji, funkcioniše savršeno, a to je Dunav. Ali i Dunavu je potrebno neko društvo, pa se radujemo što će železnica i autoput pratiti Dunav na putu kako bi povezali Srbiju sa istočnim delom kontinenta. 

Vredi napomenuti da imamo veoma plodnu i intenzivnu saradnju između naših kompanija, povezujući kompanije i trgovinu iz Srbije preko luke Konstanca. Nedavno je grupa srpskih kompanija posetila objekte u luci Konstanca i saradnja ide veoma dobro. Postoji mnogo mogućnosti. Mi, kao ambasada, podstičemo, insistiramo na više i radujemo se saradnji u budućnosti. 

Rumunija se uvek zalagala za prava svojih etničkih Rumuna u Srbiji. Kako ambasada radi na tome da zapravo podrži rumunske zajednice, a da, naravno, poštuje suverenitet Srbije? 

Veoma sam ponosan što mogu da kažem da smo uvek imali veoma principijelan pristup po ovom pitanju i mislim da smo uvek delovali i reagovali u okvirima našeg međusobnog poštovanja i nacionalnog interesa. Obe strane imamo zajednice sa obe strane granice. Imamo posebnu situaciju jer imamo konzistentnu rumunsku manjinu u Vojvodini, istorijsku. I imamo drugu manjinu, drugu zajednicu u istočnom delu Srbije koju zovu Crni Rumuni. Dakle, pokušali smo u okviru našeg institucionalnog okvira, imamo dobar okvir za saradnju, a to je Zajednički komitet za prava manjina koji je obezbedio i obezbeđuje pravni okvir naše međusobne saradnje u ovoj oblasti. Radujem se što ćemo nastaviti rad u okviru ovog komiteta. Napravili smo prilično veliku pauzu u našem radu, ali se radujem što ćemo ponovo razgovarati. 

Imamo redovne i značajne sastanke, institucionalne, sa Ministarstvom za socijalna pitanja i ljudska prava i prava manjina. Mislim da je to veoma transparentno; sve je veoma transparentno. O bilo kom pitanju, pozitivnom ili negativnom, razgovaramo jedni sa drugima, i to je najvažnije, svesni smo realnosti i svesni smo izazova i spremni smo, oboje, da se sa njima suočimo. Radimo mnogo projekata u ovoj oblasti očuvanja nacionalnog identiteta kroz očuvanje jezika, tradicije i kulture. Podstičemo i finansijski podržavamo obe strane, moram reći preko Nacionalnog saveta rumunske manjine i preko Odeljenja za Rumune u inostranstvu u Rumuniji; Finansijski podržavamo mnoge kulturne događaje koji su ljudima veoma dragi, zbog kojih se osećaju kao da su sami. Imamo mešovite porodice, ljude koji žive zajedno na istom mestu. Tako da je apsolutno normalno da prisustvuju jedni drugima na kulturnim događajima. 

Kompletan intervju sa Silvijom Davidou pogledajte u video prilogu na početku teksta.