Debata u studiju Euronews Srbija: Šta otkrivaju istraživanja javnog mnjenja i ko bi pobedio na izborima?

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

30/10/2025

14:44

veličina teksta

Aa Aa

Najnovije istraživanje Ipsosa o rejtingu političkih partija u Srbiji izazvalo je pažnju javnosti, pokazujući da Srpska napredna stranka (SNS) ima podršku više od 49,1 odsto građana, dok bi "studentsku listu" podržalo 9,2 odsto birača.

Za Euronews Srbija govorili su Nikola Vrzić, novinar "Russia Today Balkan", i Dejan Miletić, analitičar i novinar "Tanjuga".

Komentarišući istraživanje koje je objavio IPSOS, prema kojem lista oko Vučića ima 49,1 odsto podrške, a "studentska lista" 9,2 odsto, Miletić navodi da nije iznenađen.

"Iznenađuje me zašto se još uvek nije formirala ta politička platforma sa koje deluje ova studentska grupa. Smatram da se izuzetno kasni – nema ni liste, ni ljudi koji bi zastupali politiku koju oni propagiraju, ma kakva da je", kaže Miletić.

Zbog toga Miletić smatra da nije ništa čudno da predsednik Vučić ima najveću podršku i da ljudi veruju svemu onome što on radi.

"Trenutno se ne vidi nikakva alternativa, i to važi i za našu političku scenu. Nekome se možda sviđa, nekome ne, ali to je realnost", rekao je Miletić.

Vrzić: Borbe oko "studentske liste, još se ne zna koja će struja prevladati

Sa druge strane, Vrzić postavlja pitanje koliko su istraživanja u ovom trenutku relevantna, prvenstveno zato što, kako ističe, kada se kaže "studentska lista", zaista se ne zna na koga se misli, ko će je činiti i kakvu će politiku zastupati.

Stoga, napominje kako smatra da bi ovakva istraživanja mogla biti preuranjena.

"Vidimo da se podrška vlasti nije značajno smanjila usled svih ovih događaja koji traju već skoro godinu dana. Sa druge strane, ne znam koliko je relevantno, prosto iz toga razloga što mi uopšte ne znamo šta je – kažete nema alternative, mi zaista ne znamo šta je alternativa na ovoj drugoj strani", napominje Vrzić.

Sa treće strane, kako kaže, to biračko telo se ne može posmatrati kao homogen korpus, jer se tamo nalaze različiti subjekti koji se zalažu za dijametralno suprotne politike.

Kao primer ističe stranke patriotske desnice koje su protiv pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i proevropsku, prozapadnu opoziciju koja je išla u Evropski parlament i tražila njihovo mešanje, konstatujući da njihove birače ne možemo posmatrati kao jedinstveno biračko telo

"Takođe, oko te potencijalne "studentske liste" vidimo da postoji mnogo borbe; još ne znamo koja će struja prevladati, jer su i ove rezolucije Evropskog parlamenta napravile jednu ozbiljnu podelu na podobne i nepodobne studente u blokadi. Podobni su oni koji su anacionalni ili antinacionalni, dok su eksplicitno kritikovani studenti u blokadi koji su nacionalno orijentisani", tvrdi Vrzić.

Napominje da se iza toga sigurno nalazi borba za uticaj, koji ne vidimo, ali tek kada se to 'iskristališe', moći ćemo da govorimo detaljnije i da analiziramo kakva će biti pomeranja unutar srpskog biračkog tela.

Napominje da do tada podatak kako stoji vlast ostaje relevantan, jer tu nema promena što se toga tiče u personalnom sastavu, dok je ovo drugo "veliki znak pitanja".