"EU nema aparat da pritisne Prištinu, SAD deluju efikasnije": Radaković za Euronews o kaznenim merama Brisela

Evropska unija nema konkretan aparat koji bi mogao da pritisne Prištinu da poštuje mere, smanji politizaciju na severu i da efikasno sprovede odluke, ocenjuje Dušan Radaković iz NVO "Centar za zastupanje demokratske kulture" u razgovoru za Euronews Srbija. 

Mislim da američke institucije to rade mnogo efikasnije i konkretnije, rekao je Radaković, ukazujući na to da se trenutne kaznene mere EU zapravo nisu pokazale delotvornim.

On podseća da problemi u Prištini, pad vlada i brojne spoljnopolitičke tenzije, poput situacije sa ruskom naftom i ratom u Ukrajini, otežavaju normalan dijalog između Beograda i Prištine. 

"Sve je na nekim dogovorima koji su vrlo slabi ili nefunkcionalni, tako da te kaznene mere koje su stupile na snagu su plod bukvalno policijske represije koju živimo na severu od novembra 2022. godine i potpuno politizacije policije. Jasno je bilo svima da je to represija pre svega političkog aparata Samoopredeljenja u Prištini", ističe Radaković.

Kaznene mere EU, kako kaže, do sada nisu imale konkretne efekte, a pojedini projekti kroz Ministarstvo zajednica i povratak, namenjeni srpskoj zajednici, čak su ukinuti. 

"Čak i srpska zajednica je izgubila sredstva koja su trebala da budu obezbeđena kroz EU fondove. Problem nastaje jer EU nema aparat koji bi Kosovo pritisnuo da poštuje mere. Amerikanci, s druge strane, deluju mnogo konkretnije, prekidaju fondove i time postižu određene rezultate", napominje Radaković.

Na pitanje o pravno-političkom raspletu u Prištini, Radaković objašnjava da trenutna situacija zavisi od ponovljenih lokalnih izbora i formiranja vlade.

Euronews Srbija

On predviđa da bi 14. decembra mogli biti raspisani novi parlamentarni izbori, čime bi se odložila mogućnost ukidanja mera EU. 

"Tek nakon novih parlamentarnih izbora, očekujem početkom februara, može se formirati nova vlada u saradnji sa srpskim partijama, što je neophodno za prosperitet i integraciju Srba na Kosovu. Tada bi se neke stvari mogle pokrenuti sa mrtve tačke, jer u ovom trenutku ispašta pre svega srpska zajednica", naglašava Radaković.

Što se tiče lokalnih vlasti na severu i povratka Srba u institucije, Radaković navodi da će proces zavisiti od drugog kruga izbora i eventualnog formiranja šire koalicije opozicije sa Srpskom listom. 

"Prvo bi se omogućio povratak sudija, tužilaca i administrativnog osoblja, a zatim određenog broja Srba u policiji na severu. Možda čak i ponavljanje konkursa u lokalnim upravama na severu. Očekujem da bi se proces povratka institucija mogao pokrenuti negde od aprila sledeće godine, možda i ranije, što je ključno za normalan i funkcionalan život srpske zajednice, ali i svih zajednica koje žive na prostoru", kaže Radaković.

Zaključuje da je trenutna situacija u Prištini neodrživa bez efikasnijeg pritiska i praćenja implementacije mera, te da evropske institucije još uvek nisu uspele da razviju mehanizme koji bi mogli da garantuju poštovanje svojih odluka. 

Kaznene mere uvedene posle ulaska albanskih gradonačelnika u opštine sa srpskom većinom

Kaznene mere Evropske unije uvedene su Kosovu u junu 2023. godine, nakon ulaska albanskih gradonačelnika u opštine sa srpskom većinom na severu i još su na snazi zbog toga što, kako je saopšteno iz Brisela, Kosovo nije dovoljno učinilo na smirivanju tenzija i promeni situacije zbog koje su i uvedene. Mi smo proveravali koliko su kaznene mere na terenu zaista primenjene.

Privremena suspenzija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nemogućnost prisustva kosovskih lidera sastancima sa evropskim zvaničnicima, osim ako nisu vezani za dijalog, kao i zamrzavanje evropskih fondova, deo su kaznenih mera koje je Evropska unija uvela Kosovu.

"Na terenu to nije toliko primetno, mnogi projekti su nastavljeni da se implementiraju, nije to tako bilo strogo kao kada SAD nešto ukinu i onda se to bukvalno oseti na svim nivoima društva. Ovde sa Evropskom unijom nije to bilo toliko osetno i mislim da su te mere bile više neki način opomene Kosovu nego što Kosovo zaista pati zbog mera koje su uvedene", rekao je Petar Đorđević iz NVO "Mlada aktivna Gračanica".

A i pored mera, sastanci sa evropskim zvaničnicima se održavaju, kako u Prištini, tako i u Briselu, ali i na različitim forumima i samitima širom Evrope.

"Nastavljeni su sastanci sa Kosovom, znači evropski zvaničnici i dalje sarađuju sa predstavnicima Kosova i mislim da se u tom pogledu možda i najviše vidi da te mere koje su uvedene nisu toliko stroge i da se pokušava da se na neki način dopre i da se uspostavi bolja komunikacija sa kosovskim predstavnicima", dodao je Đorđević.

Institut za napredne studije iz Prištine, u svom istraživanju pokazuje drugačije. Tvrde da su mere suspendovale projekte u vrednosti od 218 miliona evra iz IPA fondova, dok je 7,1 milion evra trajno izgubljen  zbog propuštenih rokova. Upitna su i sredstva Plana rasta u iznosu od preko 300 miliona evra. Zbog toga prištinski zvaničnici traže ukidanje, kako kažu, nezaslužene kazne.

"Države koje su 100 odsto usklađene sa Evropskom unijom treba nagraditi, a ne one koje su izabrale Moskvu kao put napred", rekla je predsednica Kosova Vjosa Osmani.

Brisel je za ukidanje mera Prištini zatražio, između ostalog, i promenu politike prema srpskoj zajednici, sprovođenje svih dogovora sa Beogradom, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština, što je naglašeno i u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova ka Evropskoj uniji.

U decembru 2024. godine, Savet EU je doneo zaključke u kojima se navodi da će mere biti postepeno ukidane, ali je taj proces spor, kako je tada navedeno, i uslovljen daljim koracima Prištine.