Diplomatski speed dating: Šta je Nemačka poručila regionu kroz Vadefulovu posetu?

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful boravi u poseti Zapadnom Balkanu, a na tom putu u Beogradu se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefom diplomatije Markom Đurićem.

Poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula regionu Zapadnog Balkana, pa i Srbiji, prema rečima Petra Ćurčića iz Instituta za evropske studije, predstavlja pre svega "vrstu diplomatskog speed datinga". Kako objašnjava, Vadeful je za svega 65 sati obišao šest zemalja regiona, uključujući i Kosovo koje Srbija ne priznaje, s ciljem da "analizira političku dinamiku i proceni smer u kojem se region kreće".

Ćurčić naglašava da je poseta u velikoj meri pokazala da Nemačka ostaje posvećena integraciji Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

"To je bio glavni pokazatelj – razumevanje gde se nalaze evropske integracije i na koji način zemlje regiona napreduju", kaže on. Prema njegovim rečima, Vadeful je bio "pozitivniji prema Crnoj Gori i Albaniji", zbog nove dinamike u pregovorima, dok je u slučaju Srbije "reč više o merenju stepena sprovođenja određenih reformskih obaveza".

Kada je reč o spoljnoj politici, nemački ministar je, prema Ćurčiću, u Srbiju došao da ojača napore ka diversifikaciji energetskih izvora i smanjenju uticaja Rusije i Kine, "za koji Nemačka smatra da nije u potpunosti pozitivan u regionu".

Istovremeno, ekonomska saradnja ostaje ključna, jer u Srbiji posluje veliki broj nemačkih kompanija koje su, kako kaže, "značajno doprinele tehnološkom razvoju zemlje". Zbog toga je važno, dodaje, "dodatno osnažiti ekonomske inicijative", posebno u trenutku kada i nemačka industrija traži nove partnere i rešenja u složenim globalnim okolnostima.

Ćurčić ističe da je poseta bila kratka i intenzivna, ali da najverovatnije predstavlja uvod u posetu nemačkog kancelara regionu tokom narednog perioda.

Na pitanje da li je Berlin i dalje odlučan kada je u pitanju proširenje EU, Ćurčić kaže da je posvećenost jasna i višestruko ponovljena.

"Proširenje Zapadnog Balkana je prioritet i u partijskim programima, i u vladinoj politici, i u izjavama zvaničnika", objašnjava on.

Podseća da Nemačka istovremeno mora da rešava i sopstvena unutrašnja pitanja – penzionu reformu, vojsku i ekonomske izazove, odnosno ima bitnija pitanja na vrhu svoje agende, ali da to ne menja njenu dugoročnu poziciju prema regionu.

Upoređujući posete Anele Berbok 2022. i Vadefula 2025. godine, ističe da, uprkos različitom stilu i političkim nijansama, suština ostaje ista: Nemačka podržava proširenje EU i ulazak Srbije.

Prema njegovim rečima, Vadefulova retorika je "mekša" od retorike Zelenih, ali ciljevi su identični: sprovođenje reformi i stabilizacija regiona.

Govoreći o prostoru za napredak Srbije, Ćurčić naglašava da "potencijala ima, kako institucionalno tako i kadrovski“, ali da je ključ u političkoj volji. Srbija, kaže, mora da pokaže spremnost da menja stvari, dok EU partneri moraju da pruže podršku. Podseća i da je Nemačka, čak i u periodima kada je bila kritičnija prema Beogradu, podržavala otvaranje Klastera 3, dok su se sumnje javljale pre svega iz baltičkih, skandinavskih zemalja i Holandije.

Jedna od važnih tema bila je i energetika, naročito u kontekstu potencijalnih kriza. Nemačka, objašnjava Ćurčić, nudi iskustvo u diversifikaciji i energetskoj tranziciji, ali okolnosti Srbije su različite.

"Adaptacija će kod nas biti duža", kaže on, dodajući da će osim Nemačke, značajni partneri biti i Italija, Grčka, Bugarska i Turska.

"Videćemo kakav će se model saradnje oblikovati", zaključuje Ćurčić, ističući da će odnos EU i SAD takođe snažno uticati na položaj Srbije, ne samo u energetici, već i u širim ekonomskim i političkim pitanjima.