Petrov: Najnovije "ne" EU nema veze sa pravnim aspektom evropskog puta Srbije
Komentari
24/12/2025
-15:54
Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov ocenio je danas da je bilo nerealno očekivati da će Srbija da otvori Klaster 3 do kraja ove godine i da najnovije "ne" Evropske unije nema nikakve veze sa pravnim aspektom evropskog puta Srbije.
On je u autorskom tekstu za "Politiku" naveo da postoje jasni pokazatelji da Srbija ni formalno neće napredovati na evropskom putu dok se neke geopolitičke okolnosti sasvim ne promene, i da je stoga, kako kaže, odluka predsednika Aleksandra Vučića da ne putuje prošle nedelje na samit EU - Zapadni Balkan, sa stanovništva dostojanstva države i interesa građana Srbije, sasvim ispravna.
"Reolucija Evropskog parlamenta iz oktobra ove godine prepuna činjeničkih falsifikata, fabrikovanih konstrukcija i antipravnih ocena kao i uporno insistiranje na potpunom usklađivanju sa spoljnobezbednosnom politikom EU, tj. na uvođenju kompletnog paketa sankcija Rusiji i na sprovođenju svih, sa stanovišta Ustava Srbije i međunarodnog prava, spornih odredaba Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, jasni su pokazatelji da Srbija ni formalno neće napredovati na evropskom putu dok se neke geopolitičke okolnosti sasvim ne promene, a možda ni tada", navodi Petrov.
On smatra da ne vrede tu ni najrazličitije forme 'tolerancije', ni ustavne promene s najnezavisnijim sudstvom i najsamostalnijim tužilaštvom, ni zakon o jedinstvenom spisku po ODIHR - OEBS modelu, ni po ko zna koji put ponavljanje izbora članova REM-a dok se ne udovolji "nezavisnim" i "nedokazanim".
Euronews Srbija
"Pogotovo je nedovoljno 28.000, a možda i više, neprijavljenih okupljanja na različitim lokacijama u Srbiji, iako se nijedno od njih ne može smatrati spontanim okupljanjem u smislu standarda i prakse Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, a mnoga su bila nasilna ili bar s izraženo nasilnim namerama", naveo je Petrov.
Istakao je da biti "šampion demokratije" što je predsednik Vučić, jeste dobro za istoriju, ali nije politički probitačno u sadašnjosti kada prava demokratija nije na ceni.
"Pravni kriterijumi iz Kopenhagena koji su važili za države kandidate nekada, daleko su od Srbije koliko i Danska i 1993. godina. U smislu pravnih reformi, Srbija nesumnjivo ima još mnogo da uradi naročito u delu koji se tiče primene evropskih standarda i principa u različitim oblastima", rekao je Petrov.
Povezane vesti
On je podsetio i na izreku "Što te ne ubije, to te ojača", navodeći da bi u slučaju Srbije, to moglo značiti da će ona, posle više od godinu dana blokada iznutra, kako kaže, najpre univerziteta od strane uprava i manjeg broja profesora i studenata, a potom tužilaštva od jednog dela vrha tužilaštva, i blokada spolja, usled neotvaranja Klastera 3 na evropskom putu, iz svega izaći jača i stabilnija.
Petrov je naveo i da je slovački premijer Robert Fico odnos institucija EU prema Srbiji ocenio kao "nepravedni tretman", a da je mađarski premijer Viktor Orban "pogodio u centar" kada je rekao da "bez Srbije ne možemo ništa da uradimo, a ono što se ovde dešava, mislim na tretman i ponašanje prema Srbiji, jeste sramotno".
Dodao je da je Orban rekao da je to potpuno nepravedno dodajući da se ponašaju na neprihvatljiv način, jer je Srbija više od jedne trećine stanovništva Balkana, regiona zapadnog Balkana i ekonomija je tu barem polovina srpska, kao i da je izvoz ovog regiona verovatne dve trećine srpski.
"Očigledno nije Srbija najveći problem Evrope danas"
Petrov ističe da je Orban kazao da EU mora prvo da primi Srbiju da bi pronašla rešenje za teškoće, a zatim da napreduje s ostalim zemljama, a ne suprotno.
Erika Eros / Panthermedia / Profimedia
"Očigledno nije Srbija najveći problem Evrope danas, najveći problem je izgleda EU (S. Ljepojević). Odavno je Margaret Tačer primetila da je EU 'klasičan utopijski projekat, spomenik taštini intelektualaca, program kojem je neuspeh neizbežna sudbina'. Srbi su kroz istoriju više puta pokazali da su im bliski utopijski projekti (na primer, prva i druga Jugoslavija)", rekao je Petrov.
Istakao je da će Srbija, bez sumnje, nastaviti evropskim putem.
"Čini se, međutim, da je politički filozof Dragoljub Kojčić u pravu kad kaže da 'Srbija jeste na evropskom putu, ali je pitanje da li je Evropska unija na evropskom putu'", istakao je Petrov.
Povezane vesti
Što se EU tiče, Petrov navodi da je ona odavno blokirana za nova proširenja (od ulaska Hrvatske 2013).
"Blokirana je, međutim, i kad je reč o ozbiljnim i iskrenim nastojanjima da se iznutra sistemski reformiše. Iza starih, u novo ruho nevešto preobučenih ideja, poput one o prijemu novih država bez punopravnog članstva (bez prava veta), krije se nedostatak prave energije, čak i bojazan za budućnost unije. Slučajno ili ne, krajem prošle godine uklonjen je čuveni briselski mural na kojem je pisalo "Budućnost je Evropa", a na tom mestu podignura je zgrada konferencijskog centra Evropske komisije. Umesto da se produbljuje demokratija, širi se birokratija", objašnjava Petrov.
Ukazao je da tri decenije posle propasti projekta tzv. Evropskog ustava, EU više nije ni približno onakva kakvom su je zamišljali njeni "očevi osnivači".
"Pitanje opstanka i proširenja EU ne rešava se drukčijom spoljnom i bezbednosnom (čitaj: "ratnom") politikom, nego pokušajem da se pronađe pravi evropski identitet, neophodni minimum zajedničkih evropskih vrednosti", naveo je Petrov.
Ukazao je da je početkom osamdesetih godina, Kundera u svom poznatom eseju "Oteti Zapad ili tragedija Srednje Evrope", koji bi se, kako navodi, danas mogao preimenovati u "Oteti Zapad ili tragedija Evropske unije", piše o direktoru mađarske novinske agencije, koji šalje teleksom depešu u svet pred početak ruske ofanzive u Budimpešti i kaže: "Poginućemo za Mađarsku i Evropu".
"Kundera objašnjava da je direktor bio spreman da pogine da bi Mađarska ostala Mađarska i ostala Evropa. Slažemo se s Kunderom i 'njegovim' direktorom u jednom delu: Mađarska jeste Evropa, ali je najpre mađarska, pa evropska. To bi tako trebalo da bude u slučaju svake države članice EU, kao i onih država koje se godinama, pa i decenijama, nalaze u evropskoj 'čekaonici'. Stara formula 'jedinstvo u različitosti' ne znači utapanje različitosti u centralizovano jedinstvo, nego njihovo očuvanje i razvijanje u savršenijem savezu. Nažalost, izgleda da to nije bio, a posebno nije danas, stav briselske Evrope, koja deluje kao otuđeni, sebični, ali više ne i samozadovoljni entitet", navodi Petrov.
Dodaje da takva Evropa ne priznaje da ubija svoju izvornu ideju i samu sebe politikom dvostrukih standarda, pretvarajući proces proširenja u vašar licemerja, a kvazidemokratsku retoriku u zveckanje oružjem.
"To je njen prvi ogromni problem. Nemogućnost introspekcije. Nema iskrene spremnosti za dublje reforme ili je možda i prekasno. Ne bismo se složili s Kunderinim direktorom u jednom delu. On je spreman da umre i za Mađarsku i za Evropu. Spremnost za umiranje nije dobro rešenje. Spremnost za razgovor je mnogo bolja. Sposobnost za dijalog je još bolja.
Umesto da briselska Evropa jača svoj kapacitet za dijalog, isti onaj na koji uvek deklarativno poziva svoje nedovoljno 'poslušne' članice, poput Mađarske i Slovačke, ili države umorne od stajanja u njenoj čekaonici, EU finansira rat u Evropi i jača svoju 'odbrambenu', odnosno ratnu politiku. To je njen drugi ogromni problem: nespremnost da sagleda tektonske promene u savremenom svetu, kojeg ne određuje jedan centar, nego mreža centara", piše Petrov.
Ukazao je i na to da dva velika, vidljiva centra moći (SAD i Rusija), pokušavaju da kroz dijalog dođu do mira u Ukrajini.
"Postoje i centri moći koji su manje vidljivi, ali izuzetno uticajni. Današnja EU nije među njima, a mogla je da bude. Čini se da je sasvim u pravu Samardžija kad pre koju nedelju u 'Politici' zaključuje da 'ulazak u takvu Evropsku uniju ne deluje racionalno niti primamljivo. Barem dok se briselska birokratija ne urazumi'", naveo je Petrov.
Komentari (0)