Suđenje grupi iz Novog Sada zbog pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti: Kakve su reakcije javnosti?

U Novom Sadu je odloženo suđenje za 12  osoba - studenata, aktivista grupe STAV i Pokreta slobodnih građana. Odbrana je zatražila izuzeće Višeg i Apelacionog tužioca, kao i republčke tužiteljke Zagorke Dolovac, tvrdeći da su pristrasni. Sud je zbog toga odložio glavni pretres i zakazao naredno ročište za 2. februar. 

Podsetimo, oni se terete za krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu, u vezi sa pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Šestoro osumnjičenih aktivista i dalje se nalazi u inostranstvu i njima će se suditi u odsustvu.   

Branilac okrivljenog Veljko Milić rekao je za Euronews Srbija da se sada očekuje odluka Visokog saveta tužilaštva.

"Sada će svi ti tužioci morati da se izjasne o razlozima koje smo naveli. O tome će odlučivati Visoki savet tužilaštva, i onda će od te odluke se će odvijati dalji tok postupka. Ukoliko naš predlog bude usvojen, u tom slučaju će neki drugi tužioci zastupati slučaj. Ukoliko budu odbijeni suđenje će se nastaviti drugog feburara", rekao je on.

Suđenje otvorilo brojna pitanja

Ovo suđenje otvorio je pitanja o stanju pravosuđa, institucionalnim pritiscima i političkoj instrumentalizaciji procesa, ocenili su sagovornici Euronews Srbija.  

Profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov kaže da je dobro što postupak u vezi sa novosadskim aktivistima ulazu u fazu suđenja i dodaje da se nada pravičnom postupku.  

Euronews Srbija

"Nadam se da ćemo na ovom primeru pokazati šta je ono što sam ja nazivao utezanje pravne države, to podrazumeva ne samo da sud radi svoj posao... već i da bude imun od tih vaninstitucionalnih pritisaka", navodi on. 

Petrov ističe da je važno da sud postupa nepristrasno i u skladu sa zakonom. 

“To utezanje pravne države između ostalog podrazumeva ne samo da sud radi svoj posao, kako Ustav kaže, da sudi po zakonu, već da bude imun od tih vaninstitucionalnih pritisaka. Vaninstitucionalni pritisci možda u izvesnoj meri mogu imati svoj legitimitet kada je reč o političkim institucijama, ali kad je reč o pritiscima na sudstvo mora da se vodi računa”, kazao je on. 

Kako dodaje, tu misli na krivična dela koja se tiču ometanje pravde. 

“To su dela koja podrazumevaju da se vrši takozvani neprimereni uticaj na sudije. Zato što više nije vreme da Srbija postaje veća demokratija. Šta će više i veće demokratije od ove koje smo imali u prethodnim mesecima pa i više od godinu dana, koja je dovela skoro do svojevrsne pravne anomije, do bezvlašća, haosa”, rekao je. 

Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković, sa druge strane, ukazuje na heterogenost i nesigurnost studentskog pokreta i opozicije. 

“Nemamo jednu homogenu tu ideološku platformu, već postoji jedna vrsta heterogenosti u svemu tome. Meni je zanimljiva ta studentska lista, ako možemo da je povežemo sa tom idejom,  malo mi je nejasno da nužno sede za istim stolom. Očigledno je da postoji improvizacija i nedostatak jasne političke alternative”, kaže Petričković. 

On kritikuje i promene stavova opozicionih aktera prema studentima. 

“Umesto da pokušaju da mobilizuju svoje pristalice i građane, oni se ograđuju od događaja koji im ne idu u prilog”, kaže. 

Petričković takođe komentariše i ulogu javnog govora i pretnji u političkom diskursu. 

“Videli smo sijaset iskaza, neumerenih i bizarnijih, koji prelaze granice dobrog ukusa i mogli bi biti sankcionisani… Ovo je trend gde se misli da ekstremni nastupi donose pažnju i političku poziciju”, rekao je. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj, ali i drugim temama pogledajte u videu koji se nalaz iznad teksta.