Zastoj u dijalogu Beograda i Prištine: Posle izbora na Kosovu i Metohiji, ZSO sledeći obavezan korak
Komentari
03/01/2026
-21:00
Nakon parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji održanih 28. decembra, na kojima je ubedljivu pobedu odneo Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, dijalog Beograda i Prištine i dalje je u zastoju. Formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), koje je dugo bilo van fokusa dijaloga, sada izgleda postaje ključno za naredni korak u nastavku dijaloga Beograda i Prištine i stabilizaciju situacije na severu Kosova. Evropska unija pojačava pritisak na Prištinu, a poznavaoci prilika ističu da je implementacija ZSO uslov za evropski put Kosova, ali i za povratak poverenja između dve strane.
Da će formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) biti jedno od ključnih pitanja u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, a očekivanja Evropske unije u tom pogledu sve su jasnija, saglasni su sagovornici Euronews Srbija.
Nekadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS-u Branka Latinović ističe da je okvir budućih razgovora već definisan u zaključcima sa poslednjeg samita Evropske unije, u kojima je, kako kaže, nedvosmisleno navedeno da vlasti u Prištini moraju bezuslovno da nastave proces formiranja Zajednice srpskih opština.
Kako navodi Latinović, insistira se na stvaranju "bezuslovnih uslova", što znači da ne sme biti dodatnih zahteva, uključujući uslovljavanje povratka Srba u kosovske institucije, poput pravosuđa i policije.
"To su vrlo važne odredbe i da organi u srpskim zajednicama koji se formiraju nakon ovih lokalnih izbora moraju da funkcionišu bez ikakvih prepreka. To su, u osnovi, smernice koje daju osnovu za stabilnost, odnosno stvaranje uslova za stabilnost u zajednicama gde su Srbi većina", rekla je Latinović za Euronews Srbija.
Euronews
Ona podseća da ZSO u prethodnom periodu nije bila u fokusu dijaloga ni sa strane Beograda, pre svega zbog činjenice da dijalog faktički nije funkcionisao.
"Nije bilo tog kanala dijaloga. On se nije odvijao. To je sigurno bilo pitanje u zatvorenim razgovorima sa briselskom administracijom, ali ne znamo kojom dinamikom je to išlo“, navela je Latinović.
Povezane vesti
Prema njenim rečima, očekuje se da će se pitanje ZSO ponovo otvoriti punim intenzitetom kada novi posrednik EU u dijalogu, Peter Sorensen, u potpunosti preuzme svoju ulogu.
"Za nas je najvažnija Zajednica srpskih opština, odnosno za srpsko stanovništvo koje živi na Kosovu i Metohiji. Sigurno treba očekivati definisanje nadležnosti ZSO, jer su početne pozicije Beograda i Prištine izuzetno različite i taj proces će potrajati", ocenila je Latinović.
Ipak, ona smatra da je u ovom trenutku ključno insistirati na implementaciji postojećih zaključaka, pre svega na povratku srpskih predstavnika u kosovske institucije.
"Kada se to ostvari, stvoriće se jača poluga za stabilizaciju prilika na severu", dodala je.
Sličnu ocenu iznosi i Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, koji kaže da je ZSO "prvi naredni korak" u dijalogu Beograda i Prištine.
"EU je još u oktobru 2023. predstavila nacrt statuta ZSO, koji od tada stoji u mestu. EU je jasno izrazila očekivanje da se krene sa njegovim usvajanjem i formiranjem ZSO", rekao je Pavković.
Euronews
On naglašava da će to pitanje biti visoko na agendi bez obzira na to ko bude formirao novu vladu u Prištini.
Povezane vesti
"Bez toga neće biti formalnog napretka Kosova – ni kada je reč o aplikaciji za EU, ni o članstvu u Savetu Evrope. Sve će biti uslovljeno formiranjem ZSO", istakao je Pavković.
Prema njegovim rečima, formiranje ZSO predstavlja politički vrlo nepopularan potez na Kosovu, zbog čega će se verovatno tragati za kompromisnim rešenjem.
"Moguća je revizija statuta ili dodatni pregovori. Verujem da bi kompromis mogao da bude slanje nacrta statuta Ustavnom sudu Kosova, što aktuelna vlada Aljbina Kurtija do sada nije želela da uradi", ocenio je Pavković.
Povezane vesti
"ZSO neizbežno pitanje nakon izbora"
Da će pitanje ZSO biti neizbežno nakon izbora, smatra i bivši glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom Avni Arifi.
"Posle izbora, sa Kurtijem kao premijerom ili bez njega, Zajednica, odnosno Ohridski sporazum koji je Kurti prihvatio, biće glavna tema politike", rekao je Arifi za Front onlajn, a preneo Kosovo onlajn.
On ocenjuje da su poslednji potezi kosovskih vlasti, poput kvalifikovanja Srpske liste kao političke stranke, prenosa vlasti u severnim opštinama i ukidanja određenih mera, doprineli stvaranju "percepcije normalnosti" u očima međunarodnih partnera. Arifi podseća i na izjavu britanskog ambasadora Džonatana Hargrivsa, koji je ocenio da formiranje ZSO mora biti završeno tokom 2026. godine, što, prema njegovim rečima, predstavlja jasan signal međunarodnih očekivanja.
Sličnu poruku vidi i Dragiša Mijačić, koordinator za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU, koji ističe da nacrt zaključaka Saveta ministara EU o proširenju jasno ukazuje na pojačan pritisak na Prištinu.
"Formiranje ZSO će sigurno biti deo usvojenog dokumenta. Priština od toga ne može da pobegne i što više bude odlagala, imaće više problema na međunarodnom planu", rekao je Mijačić za RTS.
On dodaje da se u istom dokumentu implicira i obaveza Beograda da se uzdrži od sprečavanja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, što je, kako kaže, Srbija već prihvatila sporazumom iz 2023. godine.
Podsetimo, parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji održani su 28. decembra. Prema preliminarnim rezultatima, Samoopredeljenje je osvojilo 49,42 odsto glasova, Demokratska partija Kosova 21,06 odsto, Demokratski savez Kosova 13,61 odsto, a Alijansa za budućnost Kosova 5,70 odsto. Srpska lista osvojila je 90,6 odsto glasova srpskog naroda na KiM.
Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti proglasio je pobedu, ocenivši je kao „najveću u istoriji“, i pozvao opozicione stranke na saradnju u skupštini, posebno kada je reč o međunarodnim sporazumima.
Šta je ZSO?
Podsetimo, Briselski sporazum, ili zvanično prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, potpisali su 19. aprila 2013. godine tadašnji predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić i tadašnji kosovski premijer Hašim Tači. Sporazum se sastojao od 15 tačaka, od kojih su se prvih šest odnosile na obavezu Prištine da formira ZSO, dok su ostale tačke podrazumevale obavezu Beograda u tri oblasti - pravosuđu, policiji i lokalnim izborima.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Tačke 7,8 i 9 predviđale su da se policija na severu Kosova integriše u okvir kosovske policije, kao i da se članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura ponude mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama. Zauzvrat, Beogradu je garantovano da će regionalni komandant policije za četiri većinske srpske opštine na severu biti kosovski Srbin. Beograd je ovu obavezu ispunio i već sledeće godine više od 280 bivših pripadnika MUP-a Srbije integrisano je u kosovsku policiju.
Tačka 10 predviđala je integraciju sudskih vlasti u pravni sistem Kosova. Slično kao i u slučaju policije, predviđeno je da Apelacioni sud u Prištini uspostavi veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, a koje će biti nadležno za sve opštine u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo. Tačka 10 razrađena je novim sporazumom o pravosuđu iz februara 2015. godine i polaganjem zakletve u oktobru 2017. godine, srpske sudije i tužioci integrisali su se u pravosudni sistem Kosova.
Tačka 11 podrazumevala je organizaciju lokalnih izbora u severnim opštinama u skladu sa kosovskim zakonima. Iako je Beograd pozivao Srbe da izađu na birališta, kampanja bojkota uticala je na smanjenje izlaznosti u severnim opštinama, pa je tako na glasanje izašlo oko 22 odsto birača Severne Mitrovice, dok je izlaznost u Leposaviću bila oko 23 odsto, a u Zubinom Potoku oko 31 odsto. Dok je izlaznost u srpskim sredinama južno od Ibra bila natpolovična.
Ostale tačke Briselskog sporazuma uglavnom su se odnosile na tehničke detalje ispunjavanja obaveza i na naredne korake u dijalogu. Dok je pretposlednja tačka podrazumevala obavezu da nijedna strana neće drugu blokirati na njenom putu ka Evropskoj uniji.
Komentari (0)